Nastavak konstitutivne sednice Skupštine Beograda zakazan je za ponedeljak, samo dan pre isteka zakonskog roka za izbor skupštinskog rukovodstva. Prelaznim rešenjem koje su usvojili socijalisti, taj rok se produžava za mesec dana. Situaciju dodatno komplikuje najava Liberalno-demokratske partije da neće podržati to rešenje. Skupština grada smatra se konstituisanom izborom predsednika i postavljenjem sekretara. Rok za konstituisanje, kako ne bi bila raspuštena i raspisani novi izbori, iznosi 60 dana od završetka izbora, što je u slučaju Beograda 22. jul. Rok za izbor gradonačelnika, koga predlaže predsednik Skupštine Beograda, i gradskog veća jeste mesec dana od izbora predsednika Skupštine grada. Konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda prekinuta je 14. jula, posle verifikacije odborničkih mandata. (nastavak)

Bivši potpredsednik SAD, Al Gor, osudio je zavisnost svoje zemlje od fosilnih goriva i pozvao je Sjedinjene Američke Države da u roku do deset godina počnu da proizvode samo „zelenu struju” uz pomoć vetra, sunca i drugih ekološki čistih izvora, objavili su svetski mediji. Gor smatra da takav preobražaj ne samo što bi rešio sadašnje energetske probleme te zemlje, već bi povećao bezbednost SAD, smanjenjem njene zavisnosti od uvozne nafte. „Naša opasna, preterana zavisnost od fosilnih goriva upućuje na tri osnovna izazova - ekonomski, ekološki i izazov nacionalne bezbednosti”, upozorio je Gor. (nastavak)

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je da je generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munu preneo najoštriji prigovor naše zemlje, zbog toga što je proces rekonfiguracije međunarodnog civilnog prisustva na Kosmetu počeo bez saglasnosti Beograda. Ako uopšte dođe do rekonfiguracije civilnog prisustva na Kosmetu, Beograd mora biti deo tih pregovora, kazao je Jeremić. Ministar spoljnih poslova Srbije dodao je da naša zemlja u tome „može nedvosmisleno da računa na podršku Rusije i Kine”. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun juče je saopštio da je svom izaslaniku na Kosovu i Metohiji Lambertu Zanieru poručio da pristupi rekonfiguraciji misije UN u južnoj srpskoj pokrajini. U najnovijem Banovom izveštaju Savetu bezbednosti, date su instrukcije civilnoj misiji UN na Kosovu da sarađuje sa Evropskom unijom, ne čekajući formalno odobrenje SB. (nastavak)

SAD će nastaviti da pomažu Kosovu da formira multietničku vlast i demokratske institucije, ali žele i dobre odnose sa Srbijom, izjavila je danas američki državni sekretar Kondoliza Rajs posle razgovora u Vašingtonu sa predstavnicima privremenih kosovskih vlasti. Kosovo ima još mnogo da uradi dok ne bude ostvario multietničku demokratiju, ali ako je suditi po ovih nekoliko prvih meseci nezavisnosti, ta zemlja ima „svetlu budućnost”, ocenila je Rajs. Kako je navedeno u saopštenju Stejt departmenta o razgovorima koje je američki državni sekretar imala sa predsednikom i premijerom Kosova Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem, Rajsova je rekla da se o svetloj budućnosti Kosova može govoriti i na osnovu „odlučnosti koju je ispoljio kosovski narod, kosovsko rukovodstvo, ali i na osnovu odlučnosti prijatelja Kosova”. SAD će uvek biti prijatelj Kosova dok ta zemlja bude radila na izgradnji multietničke demokratije, istakla je Rajsova. (nastavak)

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović prekinula je zasedanje Skupštine, uz obrazloženje da u sali nema dovoljno poslanika za raspravu o važnim temama koje su na dnevnom redu, i nastavak sednice zakazala za ponedeljak, u 10 sati. Predsednica parlamenta je pre toga saopštila da će parlament nastaviti rad i posle 18 sati, raspravom o prvoj tački dnevnog reda - Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Ta rasprava, međutim, nije ni počela, jer su se poslanici opozicije, kao i juče i tokom današnjeg rada parlamenta, uporno javljali po poslovniku. Početak sednice odlagan je čak tri puta od 10 do 13 sati, a kada je sednica konačno nastavljena poslanici su, umesto rasprave o SSP, nastavili s reklamiranjem povrede poslovnika. (nastavak)

Britanski Gardijan danas piše da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev jednom kratkom izjavom uterao „elektronski strah u kosti” brojnim ruskim državnim službenicima. Lider Rusije je, navodi list, tokom posete gradu Petrozavodsku na severozapadu Rusije rekao da nije zadovoljan brzinom kojom Rusi usvajaju nove tehnologije. On je ujedno poručio zaposlenima u državnoj upravi da će se svi među njima koji ne umeju da koriste kompjutere uskoro naći na ulici. „Ili neka nauče ili, što se kaže, doviđenja”, rekao je Medvedev, navodeći kao primer - sebe, prenosi Bi-Bi-Si. (nastavak)

Rusija je podržala nameru Srbije da se obrati Međunarodnom sudu pravde kako bi bila ispitana legalnost jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, rekao je ministar inostranih poslova te države Sergej Lavrov. Ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije Vuk Jeremić i Sergej Lavrov založili su se danas u Moskvi za pronalaženje rešenja za status Kosova i Metohije koje će biti rezultat pregovora i saglasnosti dve strane na osnovu međunarodnog prava i Rezolucije 1244 i koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN. „Za Srbiju je potpuno neprihvatljivo rešenje koje neće biti u skladu sa rezolucijom 1244, koje zadire u suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje i nije rezultat pregovorom postignutog kompromisa”, istakao je Jeremić na konferenciji za novinare posle razgovora sa Lavrovom u Moskvi. Šef ruske diplomatije je još jednom potvrdio spremnost Moskve da podrži ishod koji je prihvatljiv za Beograd i naglasio da ostaje na snazi predlog Rusije o obnavljanju direktnog dijaloga dve strane u okviru Saveta bezbednosti UN. (nastavak)

Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je da se opstrukcijom rada parlamenta ugrožavaju vitalni interesi građana Srbije. „Došao sam u Skupštinu da poslanicima zaželim uspeh u radu u novom sazivu i da apelujem na toleranciju i efikasnost. Nažalost, kao što ste videli, sedeli smo tu celog dana i pokazalo se da još imamo recidive onog starog načina rada, pa mi se čini da su na ovom početku bili više izraženi nego ranije”, rekao je Cvetković novinarima u Skupštini Srbije. (nastavak)

Predsednica Skupštine Slavica Đukić - Dejanović prekinula je današnju raspravu u parlamenta, nakon što su poslanici vladajuće koalicije aplauzom onemogućili potpredsednicu parlamenta Natašu Jovanović da replicira šefici poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju” Nadi Kolundžiji. Kolundžija je, za skupštinskom govornicom, optužila poslanike opozicije da celodnevnim neprekidnim javljanjem po poslovniku opstruišu rad Skupštine. „Ma koliko oni pokušavali da onemoguće i spreče ratifikaciju međunarodnih ugovora kojima se obezbeđuje gradnja infrastrukturnih objekata, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i drugih dokumenata od interesa za građane, vladajuće stranke naći će način da to urade”, rekla je Kolunžija. (nastavak)

Dosadašnji predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić sinoć je ponovo izabran na tu funkciju, a poslanici Skupštine Vojvodine su, velikom većinom glasova, usvojili program nove pokrajinske vlade i sastav kabineta. Za Pajtića je glasalo 86 od ukupno 120 poslanika u Skupštini Vojvodine. Odluka o izboru Pajtića je doneta na jučerašnjoj trećoj sednici pokrajinskog parlamenta, nakon što su na konstitutivnoj sednici izabrani predsednik, potpredsednici, članovi odbora i sekretar Skupštine Vojvodine, dok je na drugom zasedanju prihvaćena nova struktura pokrajinske uprave. Pajtić je u ekspozeu najavio da će nova vojvođanska vlada nastaviti tamo gde je stala stara, ali još efikasnije, bolje i doslednije. (nastavak)

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio da očekuje nastavak zajedničkog delovanja s Rusijom na međunarodnoj sceni. U intervjuu, koji Rosijska gazeta objavljuje uoči njegove posete Rusiji, Jeremić je rekao da očekuje zajedničko delovanje, pre svega po pitanju Kosova, kao i da će voditi dijalog o energetskom sporazumu između Srbije i Ruske Federacije. Na pitanje da li će spoljnopolitički prioriteti nove vlade Srbije biti Evropska unija i SAD, a tek potom Rusija, Jeremić je odgovorio: „Ne. Apsolutni prioritet nove vlade će biti očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti. I u toj borbi najbliži saveznik Srbije bezuslovno je Rusija.” „Drugi spoljnopolitički prioritet naše vlade će biti evropska integracija zemlje. I želim sa zadovoljstvom istaći da i po tom pitanju mi nailazimo na podršku Moskve”, rekao je Jeremić. Jeremić je ocenio da Evropska unija danas prolazi kroz institucionalne složene promene koje će, kako je rekao, biti prevaziđene u narednih nekoliko godina. „Nadam se da proces širenja Evropske unije neće ostaviti po strani i zemlje zapadnog Balkana. Smatram da pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji neće zavisiti od konstitucionih i institucionalnih promena u Uniji”. (FoNet, B92)

Predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović i potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić dogovorili su se da do kraja septembra parlament usvoji 32 zakona kao uslov za sticanje kandidature za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. „Do sada je trebalo da bude usvojen ukupno 51 zakon, ali su usvojena samo dva. Od usvajanja preostalih 49 propisa zavisi da li ćemo dobiti status kandiata za Evrpsku uniju”, rekao je Đelić u Skupštini Srbije posle sastanka s predsednicom parlamenta. Prema njegovim rečima, vlada će uskoro usvojiti i u skupštinsku proceduru vratiti 13 zakona, među kojima su zakoni o državnoj granici, strancima, zaštiti ličnih karata, set zakona iz oblasti trgovine i finansija i zaštite životne sredine, rudarstva i energetike. Đelić je dodao da postoji ambiciozni cilj da se održi još jedno vanredno zasedanje parlamenta do kraja jula, kako bi bilo usvojeno tih 13 zakona. (nastavak)

Svi veliki izraelski listovi objavili su danas fotografije na kojima se vidi da su se izraelski premijer Ehud Olmert i sirijski predsednik Bašar Asad našli na udaljenosti od samo metar-dva na današnjoj vojnoj paradi povodom Dana republike u Parizu. Dvojica bliskoistočnih lidera, čije su zemlje još zvanično u ratu, nisu se međutim rukovali. Naprotiv, Asad je kao i juče, prvog dana samita Unije Mediterana, izbegao i da im se oči sretnu, ovog puta okrenuvši leđa Olmertu. Dok je Asad išao levo i Olmert se kretao u istom prvacu, ali se sirijski predsednik sve vreme ponašao kao da izraelski premijer nije tamo. U jednom trenutku je prema pisanju izraelskih medija u onlajn izdanjima generalni sekretar UN Ban Ki-Mun napravio pokret ka Olmertru kao da želi da ga pozove da se rukuje s Asadom. Olmert je tada podigao obe ruke, kao da pokazuje da ako Asad nije za to zainteresovan, nije ni on. (nastavak)

U Skupštini grada Beograda verifikovani su mandati svih 110 novih odbornika. Predsedavajući je potom prekinuo sednicu i najavio da će odbornici o nastavku biti blagovremeno obavešteni. U nastavku, koji još nije zakazan, trebalo bi da budu izabrani predsednik Skupštine grada, sekretar i njihovi zamenici, čime bi skupštine bila konstituisana. Verifikaciji nisu prisustvovali odbornici SRS i DSS-NS, koji su napustili sednicu posle rasprave o izglasavanju i predlaganju dnevnog reda. Predsedavajući sednici, najstariji odbornik, Branislav Belić, saopštio je da je sednicu prekinuo na predlog SPS-a, jer ne postoji dogovor o novoj većini. Predstavnici narodnjačke koalicije i radikala u Skupštini Beograda ocenili su da su novi izbori „jedino rešenje za izlaz iz krize”. Skupština Beograda ima 110 odbornika - koalicija DS-G17 plus ima 45, radikali 40, koalicija DSS-NS 12, LDP sedam i SPS-PUPS-JS šest odbornika. (nastavak)

Hrvatska vlada oštro je reagovala na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića povodom 13. godišnjice masakra Bošnjaka u Srebrenici, optuživši ga da želi da „uravnoteži” sve žrtve i zločine počinjene u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Tadić je uoči godišnjice srebreničkog zločina, između ostalog, rekao da svi zločinci, bez obzira na naciju i veru, „bez obzira na to da li se zovu Mladić, Orić, Haradinaj ili Gotovina, moraju dobiti zasluženu kaznu, da bi sve žrtve u našem regionu konačno našle spokoj”. Međutim, potpredsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor poručila je da je „činjenica koju ni Tadić ne može promeniti ta da je Hrvatska bila napadnuta, da je bila izložena krvavoj agresiji i da se morala odbraniti”, kao i to da je Ratko Mladić bio „deo tog krvavog agresorskog stroja”. Ona je Tadiću poručila da umesto sličnih saopštenja „izvoli Mladića izručiti Hagu”. (nastavak)

Predstavnici više od 40 zemalja, u kojima živi 800 miliona stanovnika, sastali su se juče kako bi se pridružili Mediteranskoj uniji. Među prisutnima, na jedinstvenom skupu u Parizu našli su se i lideri Izraela, Sirije i Palestine. Prevladavanje dugogodišnjih neprijateljstava među nekim stranama i saradnja sa ostalim zemljama duž obala Sredozemlja biće glavni izazov ove nove organizacije. Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je da narodi Mediterana moraju da „nauče da vole jedni druge, a ne da nastavljaju da se mrze i izazivaju ratove”. Izraelski premijer Ehud Olmert je izjavio: „Danas smo više nego ikad bliži mogućem mirovnom dogovoru sa Palestincima”, i dodao da se nada da će uskoro doći do direktnih kontakata sa neprijateljskom Sirijom. Mediteranska unija je Sarkozijevo čedo, zamišljena kao osnovna tačka njegovog mandata i predsedavanja Francuske Evropskom unijom, koje će trajati do kraja godine. (nastavak)

Predsedništvo Socijalističke partije Srbije odlučilo je u nedelju da raskine koalicioni sporazum sa radikalima i narodnjačkom koalicijom o formiranju vlasti u Beogradu, saopštio je predsednik SPS-a Ivica Dačić. „Predsedništvo je zaključilo da je koalicioni sporazum Demokratske stranke Srbije (DSS), Srpske radikalne stranke (SRS) i SPS nemoguć i da bi ugrozio opstanak Vlade Srbije”, rekao je Dačić novinarima posle sednice Predsedništva SPS-a u Beogradu. On je podsetio da je sporazum o koaliciji na gradskom nivou sa radikalima i narodnjacima postignut pre nego što je SPS ušao u koaliciju sa Demokratskom strankom (DS) na nacionalnom nivou. Lider SPS-a je najavio da će socijalisti na sednici Skupštine grada Beograda u ponedeljak učestvovati samo u verifikaciji mandata, a da će dogovori sa DS-om o novoj većini u gradu biti postignut narednih dana. On je ponovio i da je za SPS „teško i neprihvatljivo” formiranje većine u kojoj bi učestvovala Liberalno-demokratska partija (LDP) i dodao da ne isključuje mogućnost održavanja novih izbora u Beogradu. (nastavak)

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da je projekat ulaska Srbije u Evropsku uniju ostvarljiv u roku od četiri do šest godina ukoliko državne vlasti i čitavo društvo budu efikasno radili na ostvarenju tog cilja. Na tribini „Čemu ta Evropa”, organizovanoj u subotu uveče u okviru novosadskog muzičkog festivala Egzit, Đelić je istakao da Srbija ima administrativni kapacitet da uđe u EU u tom najkraćem mogućem roku. „Objektivno gledano, imamo mnogo bolje ljude nego mnogi u našem okruženju”, rekao je Đelić i dodao da će evropska logika funkcionisanja društva, kada postupno bude primenjena u Srbiji, državnu administraciju učiniti efikasnijom na svim nivoima. Objašnjavajući publici razloge za ulazak Srbije u EU, Đelić je istakao da su neke od prednosti takvog puta slobode za građane i značajne ekonomske beneficije za državu. (nastavak)

Predsedništvo Socijalističke partije Srbije u nedelju u podne definitivno će odlučiti da njihovi odbornici ne podrže stvaranje dogovorene vladajuće većine u Skupštini Beograda sa Demokratskom strankom Srbije, Novom Srbijom i Srpskom radikalnom strankom, saznaju „Novosti”. Tom odlukom vrh SPS-a će krenuti u formiranje vlasti u Beogradu sa listom „Za evropsku Srbiju”. Demokrate i socijalisti moraju da formiraju gradsku vlast do 22. jula, kada im ističe zakonski rok, inače će Beograd pod prinudnu upravu. Predstavnici Gradskog odbora SPS Aleksandar Antić i Milisav Petronijević, koji su učestvovali u pregovorima sa DSS i SRS, odlučili su da prelomnu odluku o sudbini koalicije sa radikalima i narodnjacima prepuste najvišoj stranačkoj garnituri, pišu „Novosti” od nedelje. (nastavak)

Lider demokrata Boris Tadić spreman je da raskine koaliciju sa socijalistima na republičkom nivou ukoliko se do ponedeljka za konstitutivnu sednicu Skupštine grada ne obezbedi većina koja će za gradonačelnika izabrati Dragana Đilasa (DS). Kako je „Blicu” rečeno u vrhu koalicije „Za evropsku Srbiju”, ovako jasnu, ultimativnu poruku Tadić je uputio lideru SPS Ivici Dačiću pre dva dana. Tadić je ovaj poslednji „adut” morao da izvuče jer je, kako je „Blicu” rečeno, lider SPS već uveliko trebalo da objavi raskid koalicije sa SRS i DSS, koja je dogovorena još 28. maja. Tadić je ovim pokazao i odlučnost demokrata. Poslednjih dana se Dačić „izgovara” problemima u stranci iako je obećao da će sve biti u redu. U slučaju da SPS izneveri dogovor sa DS u Beogradu, republička vlada ne bi pala, ali u njoj ne bi više učestvovali socijalisti jer je sasvim dovoljno učešće PUPS i Jedinstvene Srbije, od kada demokrate podržavaju Bošnjaci Sulejmana Ugljanina. (nastavak)

Predsednički kandidat Demokratske stranke Barak Obama pozdravio je formiranje nove Vlade Srbije i poručio da će njegova administracija tražiti energičnog partnera u Beogradu sa kojim će se zalagati za jačanje odnosa SAD-a i Srbije. U saopštenju dostavljenom RTS-u senator Obama podseća da je Srbija prošla kroz nekoliko bolnih poglavlja svoje duge i ponosne istorije. Građani Srbije su željni napretka, demokratskog razvoja i ekonomskog rasta. U maju ove godine birači su izrazili svoju želju za evropskom budućnošću, što je vizija koju je potvrdilo političko rukovodstvo Srbije, kroz formiranje nove vlade, koja deli te aspiracije, naglašava senator Obama. Međutim, Obama ukazuje da stvarni napredak zahteva pozitivne i odgovorne odnose sa svim susedima Srbije, uključujući i Kosovo. Potiskivanje zapaljive retorike i provokativnih akcija u prošlost od ključnog je značaja za ostvarivanje toga. (nastavak)

Oslobađajuća presuda „bošnjačkom ratnom zločincu” Naseru Oriću još jedno je svedočanstvo pristrasnosti u radu Haškog tribunala i samo potvrđuje da je neophodno hitno realizovati usvojenu strategiju o prestanku njegovog rada, saopštila je danas zvanična Moskva. U saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova istaknuto je da je oslobađajuća presuda Oriću svedočanstvo neobjektivnosti prema jednim i snishodljivosti prema drugim učesnicima konflikta u bivšoj Jugoslavije i zamena pravosuđa ispunjavanjem političke narudžbine. Zvanični predstavnik ruskog MIP-a Andrej Nesterenko je podsetio da je Orić tokom oružanog konflikta u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine organizovao ubistva oko 3.000 civilnih srpskih stanovnika u okolini Srebrenice. „Tribunal ne samo da nije pooštrio neviđeno blagu kaznu (dve godine zatvora) izrečenu u leto 2006, već je naprotiv potpuno opravdao okrivljenog”, istakao je Nesterenko u pisanom saopštenju. (nastavak)

Vlada Srbije je danas jednoglasno usvojila predloge zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i o potvrđivanju Sporazuma vlada Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i dostavila ih parlamentu na hitno usvajanje. SSP je potpisan 29. aprila 2008. u Luksemburgu, a energetski sporazum sa Rusijom 25. januara u Moskvi. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović najavila je večeras da će verovatno za ponedeljak, 14. jul, zakazati sednicu parlamenta, na kojoj će se razmatrati predlozi zakona. Ona je rekla da ti predlozi još nisu zvanično upućeni parlamentu, ali da se to očekuje večeras ili sutra ujutro. Đukić - Dejanović je navela da je obaveštena o odlukama koje je Vlada danas usvojila i da će vanrednu sednicu zakazati čim Vlada uputi zvaničan zahtev i predlog dnevnog reda. Predsednica Skupštine je rekla da se očekuje obiman dnevni red, zbog čega je potrebno i da poslanici imaju vremena da se pripreme za zasedanje. (nastavak)

Nova Vlada ima konkretne ciljeve da uvede zemlju u punopravno članstvo u Evropskoj uniji i da dovede do kvalitativnih promena u državi, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić na prijemu koji je u Predsedništvu priredio za članove novoizabrane Vlade. Vlada ima konkretan formalni cilj, ali i sadržinske ciljeve, kilometre novih autoputeva, izgradnju infrastrukture, poboljšanje zdravstvenog sistema, bolje obrazovanje, borbu protiv kriminala i korupcije, istakao je na prijemu predsednik Tadić. Naglasio je da će Srbija moći da bude stabilno društvo ukoliko Vlada dobro trasira put, koji je na neki način definisan političkim promenama posle 5. oktobra 2000. godine. (nastavak)

Šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs i češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg potpisali su danas u Pragu sporazum o izgradnji radarske baze američkog antiraketnog štita u Češkoj. Švarcenberg je nakon potpisivanja naglasio da Češka može da se oseća bezbedno samo ako je usidrena u većoj celini, kao što je Evropska unija ili NATO, a istovremeno ima dobre odnose sa susedima. „Produbljivanje transatlantskih odnosa je naš spoljnopolitički prioritet”, istakao je Švarcenberg da upravo sporazum o saradnji Vašingtona i Praga u oblasti protivraketne odbrane tu dimenziju produbljuje. „Usredsredimo se na realne pretnje. Štit nije hladnoratovska retorika. To smo objasnili i našim ruskim kolegama. Svi mi zajedno smo izloženi pretnjama od država kao što je Iran, koje i dalje razvijaju svoje vojne i nuklearne programe”, ponovila je Kondoliza Rajs, dodavši da radar nije uperen protiv Rusije. (nastavak)

Novoizabrani predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković preuzeo je danas nešto posle podneva dužnost od dosadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Primopredaji dužnosti prisusustvovali su Koštuničin šef kabineta Aleksandar Nikitović i Mirjana Jovašević, koja će biti šef kabinata premijera Cvetkovića. Cvetković i Koštunica nisu dali izjave novinarima, koji su u velikom broju pratili ceremoniju u Vladi Srbije. Očekuje se da će tokom dana danas ili sutra Cvetković zvanično predati dužnost ministra finansija, na kojoj je bio u prethodnoj vladi, svojoj naslednici Dijani Dragutinović. Posle primopredaje, za 14 časova najavljena je prva sednica nove vlade. (nastavak)

U japanskom planinskom centru na ostrvu Hokaido u ponedeljak je počeo samit industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije - G8, na kome će biti reči o klimatskim promenama, rastu cena nafte i hrane i situaciji u Africi, posebno u Zimbabveu. Domaćin ovogodišnjeg samita, japanski premijer Jasuo Fukuda i lideri SAD, Britanije, Nemačke, Francuske, Kanade i Rusije žele da izvrše pritisak na najrazvijenije ekonomije sveta, kao i one u ekspanziji, posebno Kine i Indije, da se obavežu da će do 2050. za 50 odsto smanjiti emisiju štetnih gasova koja uslovljava globalno zagrevanje. Očekuje se da će se samitu u sredu, kada se i završava, pridružiti lideri još osam zemalja: Australije, Brazila, Kine, Indije, Indonezije, Meksika, Južne Koreje i Južne Afrike. (nastavak)

Poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije su izabrali, posle celodnevne rasprave, sa 127 glasova za i 27 glasova protiv novu Vladu Republike Srbije (uzdržanih nije bilo, a 10 poslanika nije glasalo). Polaganjem zakletve članova kabineta okončan je današnji rad Skupštine. Zakletva koju su položili premijer i ministri glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije”. U uvodnom ekspozeu Cvetković je, u prepodnevnom delu sednice, rekao da će „prvi potez nove vlade biće ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom”, a da će jedna od prvih zakonodavnih inicijativa buduće vlade biti gasni aranžman sa Ruskom Federacijom. Cvetković je rekao da su ključni elementi programa njegovog kabineta opredeljenje za evropske integracije, neprihvatanje nezavisnosti autonomne pokrajine Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti, pooštravanje brobe protiv korupcije i kriminala i poštovanje međunarodnih obaveza. „Među priroritetima vlade biće i unapređenje odnosa sa SAD i nastavak diplomatskih aktivnosti Srbije... Vlada će inicirati razgovore sa kosovskim Albancima”, poručio je Cvetković. (nastavak)

Mandatar za sastav makedonske vlade Nikola Gruevski postigao je dogovor za formiranje koalicione vlade sa albanskom partijom - Unijom za integraciju Alija Ahmetija. Zvaničnici vladajuće VMRO-DPMNE i DUI imali su susrete u Skoplju, a potom i u Tetovu, na kojima su podržali sporazum koji su postigli lideri te dve partije. Skopska televizija na makedonskom i albanskom jeziku „Alsat M” javila je, pozivajući se na izvore iz vladajuće partije, da su se Ahmeti i Gruevski dogovorili da DUI u vladi dobije šest resora. Ali Ahmeti je 2001. godine bio vođa takozvane Oslobodilačke narodne armije koja se u to vreme sukobila s makedonskim snagama bezbednosti, a nakon Ohridskog sporazuma, ONA se transformisala u DUI. U prethodnoj vladi, koja je trajala manje od dve godine, partner Gruevskom bila je Demokratska partija Albanaca Menduha Tačija, koja važi za žestokog protivnika partije DUI, zbog čega je i odbila ovog puta da učestvuje u vladi u kojoj će DUI imati svoje predstavnike. (nastavak)

Mandatar za sastav nove vlade Srbije Mirko Cvetković odredio je sva kadrovska rešenja u svom budućem kabinetu, saznaje B92. Cvetković će u ponedeljak, 7. jula na sednici parlamenta podneti ekspoze u kojem će navesti osnovne smernice kabineta i saopštiti imena potpredsednika i ministara. Zamenik predsednika Vlade i ministar policije biće Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije (SPS). Potpredsednici Vlade biće lider G17 plus Mlađan Dinkić, koji će biti i ministar ekonomije, visoki funkcioner Demokratske stranke (DS) Božidar Đelić, koji će biti i ministar za nauku i razvoj, te lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije Jovan Krkobabić, koji će biti bez ministarstva, ali će biti zadužen za socijalna pitanja. Ministar pravde biće Snežana Malović iz DS-a, a finansija Dijana Dragutinović iz G17 plus. (nastavak)