Centralna banka u Zimbabveu pustiće u ponedeljak u promet novu novčanicu od 100 milijardi zimbabveanskih dolara u sklopu borbe protiv nezadržive hiperinflacije u zemlji. Guverner Centralne banke Gideon Gono saopštio je u sredu da je inflacija premašila 2,2 miliona odsto, iako neki ekonomisti tvrde da je daleko veća, preneo je Rojters. U saopštenju objavljenom danas u listu „Herald”, Gono je rekao da će nova novčanica pomoći potrošačima koji treba da nose hrpe novca čak za najjednostavnije transakcije. U Zimbabevu je prisutna hronična nestašica goriva, mesa, kukuruza i drugih životnih namirnica zbog kolapsa nekada uspešne ekonomije, koji kritičari pripisuju političkim potezima predsednika Roberta Mugabea, među kojima je zaplena farmi u vlasništvu belaca. Osim toga što se bore sa nedostatkom osnovnih roba i usluga, Zimbabveanci takođe provode sate u redovima ispred banaka u pokušaju da podignu svoj novac. Centralna banka je štampala novčanice sa velikim iznosima kako bi se izborila sa vrtoglavim rastom cena, a najvrednija novčanica trenutno u prometu je 50 milijardi dolara, navela je britanska agencija. (Tanjug)

Sirova nafta je danas na svetskim berzama poskupela, nakon tri dana uzastopnog pada od ukupno 15 dolara po barelu, što je posledica vesti o proširenju štrajka u brazilskoj naftnoj industriji. Cena američke lake nafte za terminsku isporuku je na Njujorškoj robnoj berzi danas porasla za 2,39 dolara na 131,68 dolara za barel, dok je evropska „brent” nafta za isporuku u septembru na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za gotovo identičan iznos na 133,35 dolara za barel, prenela je agencija AP, a objavljeno je na Internet strani „Jahu njuz”. Tokom utorka, srede i četvrtka, cena barela američke nafte je pala za ukupno 15 dolara po barelu, a „brent” nafte za gotovo 13 dolara. (nastavak)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas Tanjugu da će do kraja jula biti raspisan tender za privatizaciju 51 odsto kapitala „Jat ervejza” i nagovestio mogućnost snižavanje početne cene sa prvobitnih 150 miliona evra, zbog trenutne krize u svetu koja je ugrozila avio-kompanije. „Verovatno ćemo prihvatiti predlog našeg privatizacionog savetnika da nešto snizimo početnu cenu kako bi obezbedili veću konkurentnost, odnosno da jedan dug koji ima ´Jat´ prema Narodnoj banci Srbije ne konvertujemo u kapital, već da ga ostavimo kao obavezu budućem kupcu, koji onda može da pregovara reprogramiranje tog duga”, rekao je Dinkić. (nastavak)

Nacionalni Savet za infrastrukturu zaključio je da nema osnova da ugovor sa koncesionarom za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, konzorcijumom Alpina-Por (PORR) stupi na snagu jer dodatni uslovi koje je koncesionar zadao nisu u interesu Srbije. Kako je saopštila pres služba predsednika Srbije, koji je predsedavao konstitutivnom sednicom Saveta, to telo je ocenilo da novi zahtevi konzorcijuma bitno menjaju osnovni ugovor, čime se suštinski trošak prenosi sa koncesionara na državu Srbiju. Alpina-Por je, između ostalog, zatražio dodatne garancije od države za frekvenciju saobraćaja u vrednosti većoj od 200 miliona evra, produžetak roka za izgradnju autoputa Horgoš-Požega za četiri godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina. Kako se dodaje u saopštenju, Nacionalni savet za infrastrukturu je osnovan radi koordinacije i upravljanja projektima iz oblasti infrastrukture kako bi se ubrzao, pre svega privredni, a zatim i celokupni razvoj Srbije. (nastavak)

Cena nafte je danas posle 17 časova, po srednjeevropskom vremenu, naglo počela da pada i to za gotovo deset dolara za barel, pod uticajem propadanja akcijskih tržišta posle poslepodnevnog upozorenja šefa američke centralne banke Bena Bernankija da „američku ekonomiju ugrožava propadanje tržišta nekretnina, napetost na kreditnom tržištu i povećana inflacija”. Tako je posle početnog nivoa na Berzama od oko 145 dolara za barel, američka laka nafta pala na ispod 136 dolara za barel, a oko 17 časova i 10 minuta kretala se oko 138,80 dolara, objavile su svetske agencije. Naftno tržište u svetu danas je naglo reagovalo pod snažnim uticajem propadanja akcijskih tržišta ubrzanim današnjim istupanjem šefa Američke uprave federalnih rezervi (Fed) Bernankija koji je u svom polugodišnjem izveštaju za Kongres SAD, naglasio da je sada glavni prioritet Centralne banke SAD (Fed) da obnovi stabilnost na finansijskim tržištima. Investitori su posle ove njegove izjave izrazili bojazan da je situacija američke ekonomije gora nego što su mislili. (nastavak)

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je inflacija u Srbiji već odavno zabrinjavajuća i da Vlada Srbije i pre rebalansa ovogodišnjeg budžeta treba da preduzme mere koje bi doprinele smanjenju rasta cena. Glavno pitanje za Vladu Srbije nije kako da se povećaju budžetski rashodi koji se odnose na ispunjavanje predizbornih obećanja, već da se u slučaju povećanih spoljnih izazova vodi restriktinija fiskalna politika da bi se ublažili njihovi negativni efekti na inflaciju, rekao je guverner Radovan Jelašić u intervjuu agenciji Beta. On je upozorio da je na kraju juna inflacija premašila 12 procenata što je dvostruko više od nivoa planiranog za celu godinu. (nastavak)

Dinar je danas dostigao najveću vrednost prema evru u ovoj godini pošto je zvanični srednji kurs 78,53 dinara za evro. Prema zvaničnoj kursnoj listi Narodne banke Srbije, dinar je prethodno najači prema evru bio 1. jula kada je za jedan evro trebalo izdvojiti 12 para više nego danas, odnosno 78,65 dinara. Tokom prve polovine jula srednji kurs evra je dva puta premašio vrednost od 79 dinara i to 3. jula kada je dinar za dva dana oslabio 0,5 odsto i 9. jula. Domaća valuta je od 9. jula beležila stalni blagi rast prema evru ojačavši 0,6 odsto. Srednji kurs evra je u ponedeljak, 30. juna, prvi put u ovoj godini pao ispod 79 dinara i iznosio 78,98 dinara, a poslednji put pre toga srednji kurs evra bio je ispod 79 dinara 25. decembra 2007. godine, kada je iznosio 78,35 dinara. Najvišu vrednost od početka godine evro je zabeležio 12. maja, dan nakon palramentarnih izbora u Srbiji, kada je vredeo 83,87 dinara. (Beta)

Broj kreditnih kartica u Srbiji u prvoj polovini godine porastao je za osam odsto, na 1,2 miliona, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije. Broj korisnika kreditnih kartica u prvih šest meseci povećan je za 5,8 odsto na 917.797. Iznos odobrenog limita po kreditnim karticama na kraju juna bio je 77,4 milijardi dinara, a u korišćenju je bilo 48,5 odsto tog iznosa. Broj tekućih računa građana porastao je u prvoj polovini godine za 10,6 odsto, na 5,8 miliona, a broj korisnika tekućih računa za 6,8 odsto, na 3,9 miliona. Iznos dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima porastao je za 2,9 odsto, na 39,6 milijardi dinara, a u docnji je na kraju juna bilo 148.681 računa, što je za 13,1 odsto manje nego na početku godine. Broj lizing ugovora od početka godine smanjen je za 1,2 odsto, na 16.755, a broj korisnika u istom procentu, na 16.058. Iznos ostatka duga po lizing ugovorima smanjen je za 4,6 odsto, na 8,2 milijarde dinara. (Tanjug)

Uprkos naporima najvećeg svetskog izvoznika Saudijske Arabije, cena nafte je danas porasla za više od četiri dolara, tako da barel američke sirove sada košta rekordnih 145,98 dolara. Tržište najviše strahuje od prekida isporuka iz Irana i Nigerije, članica Organizacije zemalja izvoznica nafte. Četvrti po veličini izvoznik nafte u svetu, Iran, testirao je rakete koje mogu da stignu do Izraela nakon čega je američki državni sekretar Kondoliza Rajs upozorila da će SAD braniti saveznike. SAD i Izrael nisu isključili mogućnost napada na Iran, kao krajnjeg rešenja, zbog spornog nuklearnog programa. (nastavak)

Međunarodna zajedica obećala je danas, na donatorskoj konferenciji u Briselu, finansijsku podršku Kosovu u iznosu od 1,2 milijarde evra u naredne tri godine, ili oko 200 miliona manje nego što su tražile vlasti u Prištini. Komesar EU za proširenje Oli Ren ocenio je da će ova obećana sredstva za podršku oporavka Kosova obezbediti bolju budućnost za sve žitelje Kosova. Gro sredstava, ili 500 miliona evra, izdvojen je iz budžeta EU, dok su ostatak obezbedili Amerikanci, koji su obećali 400 miliona dolara, te nekoliko država članica EU pojedinačno. (nastavak)

Najava iz poslovodstva „Zastave”, koju su potvrdili i čelnici Kragujevca, da će ugovor između domaće automobilske industrije i „Fijata” biti potpisan do kraja jula, ohrabrila je privrednike koji su nekada bili vezani za proizvodnju delova za domaće automobile. Dok je više od 130 eksperata iz Italije tokom proteklih meseci obilazilo pogone „Zastave”, mnogi od 1.700 kooperanata „Fijata” nisu gubili vreme, već su posetili ostale fabrike širom Srbije koje mogu da prave delove za vozila. Ako se, kako su najavili ministar ekonomije Mlađan Dinkić i direktor grupe „Zastava vozila” Zoran Radojević, sklopi ugovor sa „Fijatom”, očekuju se ulaganja od 700 miliona evra u naredne tri godine, kao i upošljavanje 10.000 radnika u Kragujevcu. U kooperaciji će, kako se predviđa, biti mesta za još 20.000 novih radnika. Mnogi pogoni u Šumadiji vide svoju šansu upravo kroz saradnju sa „Fijatom”. (nastavak)

Kako navodi časopis „Forbs”, ove godine 16 milijardera dolazi iz bivšeg Varšavskog pakta i Ukrajine, najviše od kako je pet najbogatijih ljudi iz tog regiona dospelo na spisak svetskih milijardera 2005. Svi oni su stekli bogatstvo zahvaljujući tome što su umeli da iskoriste brzu privatizaciju u svojim zemljama tokom 90-ih godina prošlog veka. Danas su svi zajedno „teški” 51,5 milijardi dolara. Ukrajina prednjači sa sedam milijardera. Privreda zemlje se razvijala po impresivnoj stopi od sedam odsto zahvaljujući prvenstveno rastu cena čelika i sirovina uopšte. Najbogatiji čovek Ukrajine Rinat Ahmetov poseduje 7,3 milijarde dolara. Većina njegovog bogatstva se nalazi u „Metinvestu”, najvećoj kompaniji gvožđa i čelika u Ukrajini. (nastavak)

Buduća vlada odmah će uspostaviti model razvoja koji će omogućiti da se za deceniju-dve u Srbiji živi „sa istim životnim standardom kao u Belgiji ili Italiji”, rekao je potpredsednik Vlade Bižidar Đelić. „Lakše je završiti tranziciju, nego doći do standarda koji postoji u Zapadnoj Evropi”, rekao je Đelić u Briselu, gde prisustvuje konferenciji o ekonomijama u tranziciji. Ocenio je da je Srbiji zato potrebna „sledeća generacija reformi” i mnogo više ulaganja u prosvetu, nauku i tehnologiju. Drugi element je da „Srbija vrlo brzo uspostavi institucije, naročito regulatorne, na poljima telekomunikacija, energetike, medija, koje će obezbediti da se tržišna utakmica sprovodi bez ikakvih smetnji”, rekao je potpredsednik Vlade Srbije. Posebno je ukazao i na „treći element” - potrebu da se „Srbija okrene Evropi, ali i da nađe partnere i investitore iz Rusije, Indije, Kine” i zemalja Zaliva i Azije. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da očekuje da će sledeći izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, najavljen za septembar, biti pozitivan. To bi omogućilo primenu Privremenog sporazuma s EU i dobijanje statusa kandidata za članstvo u Uniji do kraja godine, rekao je Đelić. (RTS)

Američki magazin Forbs uvrstio je sedam Ukrajinaca, šest Poljaka, dva Rumuna i jednog Čeha na listu 16 najbogatijih ljudi centralne Evrope. Prvo mesto na Forbsovoj listi bogataša bivšeg „istočnog bloka” bez Rusije zauzima Petr Kelner iz Češke, osnivač investicionog fonda PPF, sa imovinom od 9,3 milijarde dolara. Na drugom mestu nalazi se Ukrajinac Rinat Ahmedov sa 7,3 milijarde dolara, a treće i četvrto mesto zauzimaju njegovi sunarodnici, biznizmen Viktor Pinćuk, osnivač kompanije Interpajp, sa imovinom od pet milijardi dolara, i Konstantin Zevago sa 3,4 milijarde dolara. Najbogatiji među poljskim milijarderima su Lešek Čarnecki sa imovinom vrednom 2,6 milijarde dolara i Mikal Solovov sa 1,9 milijardi dolara. Rumunski biznismen Dinu Patričju sa imovinom od 2,5 milijade dolara zauzima deseto mesto na listi Forbsa, dok se Jon Cirijak sa procenjenom imovinom na 1,2 milijarde dolara nalazi na 14. mestu. Patričju se, prema navodima časopisa Kapital, bavi naftom, nekretninama i medijima, a Cirijak posluje u oblasti sporta, posebno tenisa, u finansijskom sistemu, osiguranju, nekretninama i trgovini. Cirijak je bio poznat kao dobar teniser u sedamdesetim godinama prošlog veka. (Beta)

Uvođenjem letova za Pulu od 3. jula do 31. avgusta domaći avioprevoznik „Jat ervejz” obnoviće saobraćaj s Hrvatskom, prekinut 1991. godine. Saobraćaj između Beograda i Pule obavljaće se dva puta nedeljno, četvrtkom i nedeljom, avionima ATR 72. Četvrtkom je poletanje iz Beograda predviđeno u 12.50, a sletanje u Pulu u 14.20 sati. Povratak iz Pule predviđen je u 15.10, a dolazak u Beograd u 16.40 sati. Nedeljom će „Jat” poletati za Pulu u 8.55, a dolazak u Pulu predviđen je u 10.25 sati. Povratak je predviđen u 11.50, a sletanje u Beograd u 12.45 sati. Godine 1967, dogovorom tadašnje JNA, grada Pule i Aerodroma Ljubljana, vojni aerodrom u Puli počeo je da se koristi i u civilne svrhe. Izgrađena je montažna pristanišna zgrada, i preko aerodroma, koji je dobio naziv „Ljubljana - Pula”, uvedena je redovna linija Pula - Beograd, kasnije i Pula - Zagreb. Vremenom, preko aerodroma u Puli „Jat” je imao sve veći obim saobraćaja - uglavnom čarter ili sezonskog karaktera. Poslednji let iz Pule obavljen je 13. septembra 1991. godine. Nove destinacije u letnjem redu letenja „Jata” su i Solun i Oslo. Prema letnjem redu letenja, „Jat” saobraća u 27 zemalja na 40 destinacija sa 235 frekvencija nedeljno. (Tanjug)

Dinar je u ponedeljak, poslednjeg dana juna, dostigao najveću vrednost prema evru u 2008. godini i „preskočio” psihološku granicu od 79 dinara za jedan evro te prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije srednji kurs iznosi 78,9784 dinara za evro. Najviša vrednost srednjeg kursa dinara prema evru, pre ovog, poslednji put je bila 25. decembra 2007. godine kada je iznosila 78,3481 dinara. U odnosu na prošli petak, kada je srednji kurs iznosio je 79,2416 dinara, dinar je ojačao za oko 90 para ili oko 1,2 odsto. (nastavak)

Nove mere Narodne banke Srbije (NBS) kojima se pooštravaju uslovi zaduživanja stupiće na snagu 1. jula, ali banke nemaju pravo da zbog njih građanima traže raniju otplatu kredita, izjavila je viceguvernerka Mira Erić-Jović. Kako je agenciji Beta kazala viceguvernerka NBS, postojeće pozajmice banke mogu da menjaju samo ako je ta mogućnost predviđena ugovorom i pod uslovima koje je klijent prihvatio. Banke u Srbiji najavile su da će zbog novih mera NBS u maksimalno opterećenje plate od 30 odsto, odnosno 50 odsto ako je reč o stambenim kreditima, od 1. jula uračunavati i pet odsto dozvoljenog minusa. Mira Erić-Jović je ukazala da se mere NBS ne odnose na građane i ne ograničavaju zaduživanje, već propisuju način na koji banke klasifikuju zaduženja građana i kako ih obezbeđuju u zavisnosti od stepena rizika. (nastavak)

Vlasnik srpske kompanije Svislajon Takovo Rodoljub Drašković kupio je hrvatsku konditorsku firmu Euro fud markt iz Siska za 20 miliona evra, objavio je danas beogradski ekonomski dnevnik Biznis. Drašković je listu Biznis kazao da preko te hrvatske firme, koja se bavi preradom voća i povrća i proizvodnjom biskvita, namerava da ojača poziciju Svislajona u Hrvatskoj, koji je već prisutan na tom tržištu preko trgovinskog lanca Konzum. „Kupovina Euro fud markta biće dobra prilika za razvoj brendova Svislajona i proizvodnju raznih proizvoda tog koncerna”, kazao je on. (Beta)

Ministarstvo finansija Srbije trebalo bi tokom dana da se izjasniti o predlogu za poskupljenje goriva za oko 2,8 odsto, ili oko 2,81 dinar po litru, a kako beogradski mediji prognoziraju, nova cena bi mogla da počne da se primenjuje od utorka u ponoć. Kako je agenciji Beta rečeno u tom ministarstvu, sedam dana je zakonski rok izjašnjavanja o predlogu za promenu cena goriva koje im dostavlja Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Cene goriva u Srbiji, prema Uredbi o formiranju cena naftnih derivata, usklađuju se na svakih 15 dana sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara. Ministarstvo rudarstva i energetike pravi presek cena naftnih derivata, odobrenje o promeni cene treba da daju ministarstva finansija i trgovine, a one važe dan po objavljivanju u Službenom glasniku. (nastavak)

Venecuelanski predsednik Ugo Čavez zapretio je da će prestati da prodaje naftu evropskim zemljama ukoliko počnu da primenjuju novi zakon o ilegalnim imigrantima. Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu zakon po kome ilegalni imigranti mogu da budu pritvoreni do 18 meseci i da im bude zabranjen ulazak u EU do pet godina. Taj propis osudile su organizacije za ljudska prava. „Ne možemo prosto da stojimo skrštenih ruku”, rekao je Čavez prilikom susreta sa novoizabranim predsednikom Paragvaja. „Sa svakom zemljom koja bude primenjivala ove mere, pa, nećemo prekinuti diplomatske veze, ali ćemo, prosto, u najmanju ruku, prestati da joj prodajemo naftu”, rekao je predsednik Venecuele. (nastavak)

Eksperiment sproveden na brokerima u londonskom Sitiju pokazao je da oni koji na posao dođu s povišenim testosteronom imaju natprosečno dobre rezultate tog dana. Brokeri zarađuju više ako imaju visok testosteron verovatno zato što ih muški polni hormon čini borbenijima i odvažnijima, otkrili su britanski istraživači sa Univerziteta u Kembridžu. S druge strane, hormon stresa - kortizol navodi na oprez i kalkulisanje, otkrilo je isto istraživanje. „Nadprosečno visok testosteron bio je u 90 odsto slučajeva dobar pokazatelj uspeha u dnevnom trgovanju deonicama. S druge strane, oni koji su dane počinjali s sniženim testosteronom ili povišenim kortizolom poslovali su s većom dozom sumjičavosti”, kaže dr. Koats, koji je i sam bio trgovac deonicama na Vol stritu. Na hormonalne nivoe takođe su uticala sama dnevna zbivanja. Nivoi testosterona rasli su i tokom dana kao posledica dobitaka, ali i gubitaka, jer oba ishoda pojačavaju želju za natecanjem. (nastavak)

Nezadrživ rast cena benzina primorava sve veći broj Amerikanaca, koji žive na jugu Kalifornije i nekoliko drugih južnih federalnih država, da sve učestalije prelaze granicu susednog Meksika i rezervoare svojih vozila pune na tamošnjim benzinskim pumpama. Ruska agencija Itar Tas javlja, pozivajući se na američka glasila, da razlika u ceni beznina privlači brojne Amerikance, koji punjenjem rezervoara, na primer, pikapa „ford” u Meksiku uštede oko 54 dolara. Ušteda je još veća u slučaju vozila s dizel motorom. U San Dijegu galon dizela košta 5,04 dolara, a u mesksičkoj Tihuani ista količina dizel - goriva se može kupiti za samo 2,20 dolara. Analitičari zaključuju da su cene automobilskog goriva u Meksiku znatno niže nego u SAD, jer vlada te zemlje pokušava da inflatorne tokove kontroliše pomoću subvencija proizvođačima i prerađivačima nafte. Prava najezda na meksičke beznske stanice usledila je, kako prenose brojna američka glasila, usled višemesečnog „divljanja” cena automobilskog goriva u SAD. (nastavak)

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za učešće na međunarodnom tenderu za prodaju 70 odsto kapitala „Jat tehnike”, a kao rok za dostavljanje obavezujućih ponuda naznačen je 26. septembra 2008. godine do 16.30 časova. Javni poziv objavljen je u ponedeljak u dnevnim listovima „Politika” i „Fajnenšel Tajms”, a kao preduslov za dostavljanje obavezujućih ponuda je da se ponuđač u proteklih pet godina bavio remontom vazduhoplova ili aviotransportom i da je u poslednjoj poslovnoj godini ostvario prihod od najmanje 100 miliona evra. Kao preduslov za podnošenje ponuda potrebno je da ponuđač uplati depozit ili licitacionu garanciju u iznosu od 500.000 evra, navedeno je u oglasu. (nastavak)

Američka „Siti banka” zainteresovana je za angažman na srpskom tržištu i to pre svega u oblasti telekomunikacija, kao privatizacioni savetnik „Telekoma Srbija”, izjavila je danas predstavnik te banke u Beogradu Ana Drašković. Ona je ukazala da bi Srbija mogla biti ključno tržište za region jugoistočne Evrope ukoliko zadrži pozitivan smer razvoja, bez usporavanja. Ocenjujući trenutni rizik ulaganja u Srbiju, zbog političke nestabilnosti, Draškovićeva je u intervjuu najnovijem broju „Ekonomist magazina” rekla da je generalno pravilo da svaka politička nestabilnost povećava rizik ulaganja što znači „veću cenu koju treba platiti”. „Mnogi investitori nisu spremni na to i onda ili čekaju povoljniju situaciju ili se sele drugde, gde misle da postoji veća stabilnost. Privatni kapital je vrlo racionalan”, primetila je Draškovićeva. (nastavak)

Vlasnici motornih vozila koja ulaze u Crnu Goru od ponoći će plaćati između deset i 150 evra eko-takse. Visina takse zavisiće od vrste i veličine vozila. Taksa je obavezna za sva preduzeća i građane koji na teritoriji Crne Gore koriste drumska motorna i njihova priključna vozila. Domaća preduzeća i građani tu naknadu će plaćati prilikom registracije vozila. Eko-taksa za automobile i druga vozila koja, pored sedišta vozača, imaju najviše još osam sedišta, iznosiće deset evra. Za vozila koja imaju sa preko osam sedišta i čija najveća dozvoljena masa ne prelazi pet tona predviđena je eko-taksa od 30 evra. Eko-taksu od 50 evra plaćaće vlasnici vozila sa više od osam sedišta i čija najveća dozvoljena masa prelazi pet tona. (nastavak)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će tender za privatizaciju „Jat ervejza” biti raspisan oko 15. jula i naveo da će početna cena biti 150 miliona evra. On je novinarima rekao da će obaveze prema zaposlenima u „Jat ervejzu”, u iznosu od 28 miliona evra, biti isplaćene od sredstava koja se budu dobila od kupoprodajne cene. „Tender za ´Jat´ će trajati do septembra, do kad je predviđeno da se dostave obavezujuće ponude”, rekao je Dinkić. Na tenderu će biti ponuđeno 51 odsto kapitala „Jata”, sa mogućnošću da u pregovorima sa prvorangiranim na tenderu država proda do 75 odsto kapitala i to samo ukoliko je ponuđač iz EU, rekao je Dinkić. (nastavak)

Ministri za trgovinu i infrastrukturu Predrag Bubalo i Velimir Ilić zatražili su informacije o stanju i trošenju sredstava iz državnog budžeta i izrazili zabrinutost zbog načina na koji se troši novac iz državne kase. Bubalo je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da oni kao ministri i kao građani Srbije traže precizne podatake o tome kako je trošen svaki dinar iz budžeta. On je izrazio negodovanje zbog toga što je iz medija saznao da država do jeseni može imati problem zbog smanjenih priliva u budžetu, kao posledica smanjenih prihoda od privatizacije. „Nemamo informacije da li je budžet dobro isplaniran, da li su manji prihodi nego što je bilo planirano ili je problem što se budžet suviše oslanjao na prihode od privatizacije ili privatizacija nije bila dobro isplanirana”, rekao je Bubalo. On je ukazao i da budžetski manjak nije mogao nastati zbog povećanih troškova za Kosovo i Metohiju, jer su svi troškovi vezani za Kosovo isplanirani u redovnom budžetu i dodao da se sve što bi bilo preko tog plana moglo rešiti rebalansom budžeta, posle formiranja nove vlade. (nastavak)

„Neće više biti jeftine hrane, ni kod nas ni u svetu”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović. „Cene skaču zbog toga što se 50 godina nismo domaćinski odnosili u pogledu stočarstva, a stočarstvo je jedna od najvažnijih delatnosti u poljoprivredi, ali koja zahteva veliki period adaptacije kada dođe do loših godina, a mi smo ih imali, nažalost, dosta”, kaže Golubović za B92. „Trenutna loša situacija u oblasti stočarstva u našoj zemlji, kao i porast cena mesa, posledice su dugog perioda adaptacije koji ova grana poljoprivrede zahteva, ali i kretanja svetskog tržišta”, kaže Golubović. On dodaje da kada uspemo, pre svega, da otvorimo izvoz za sve naše proizvode od mesa, „tada će sigurno sve ove turbulencije koje nastaju na tržištu biti daleko blaže i stočarstvo će imati bolji tretman”. (nastavak)

Objavljivanje liste najskuplje plaćenih vrhunskih menadžera koji kontrolišu finansijski i industrijski potencijal najuticajnije zemlje u Evropskoj uniji u Nemačkoj je odjeknulo s nevericom: godišnja plata i dodatna primanja 30 najskuplje plaćenih nemačkih finansijskih vođa daleko nadmašuju čak i zvaničnu platu američkog predsednika Džordža Buša! Najplaćeniji nemački vrhunski menadžer je Jozef Akerman, predsednik upravnog odbora Dojče banke, vodeće finansijske institucije u zemlji. Kako je prenela beogradska „Politika”, poverljive podatke objavila je agencija Tovers Perin, specijalizovana za savetovanja u menadžmentu. Po njoj, Akerman ima godišnju platu od ukupno 14,335.783 evra i sastavljena je od nekoliko stavki. Akermanova godišnja plata je 33 puta viša od zvanične plate američkog predsednika Džordža Buša. Uz osnovnu godišnju platu od 400.000 dolara, Buš prima još četiri dodatka, ukupno – 569.000 dolara. (nastavak)

Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio da Srbija na jesen može imati problem oko otplate spoljnog duga, ako se ne pojača dotok stranih investicija. Ako bi Srbija prestala da redovno otplaćuje spoljni dug, bila bi izopštena sa međunarodnog finansijskog tržišta i to bi bila katastrofa, upozorio je Cvetković, kao i da problemi mogu da nastanu ako se smanji interesovanje stranih investitora jer tada ne bismo mogli da finansiramo ni sadašnji nivo potrošnje. „Ukoliko se održi proevropski kurs zemlje, neće nastati veći problemi”, naveo je Cvetković u intervjuu najnovijem broju „Ekonomist magazina”, kao i da veći problemi, kad je makroekonomska stabilnost u pitanju, mogu da nastanu ako Srbija ne bude atraktivna za ulaganje i ako se smanji interesovanje stranih investitora. (nastavak)