Predsednik Donald Dž Tramp („Dž je od džinijus”), staće upampćen na ovim prostorima kao čovek koji je pustio Šiptare niz vodu, kao neko ko je rekao da su Crnogorci agresivni čvrsti momci skloni da započinju ratove, kao predsednik prijateljski naklonjen prema Putinu i sklon slapanju dilova, poput istorijskog s Severnom Korejom, pre nego počinjanju novih ratova, poput praktično svih u novijoj istoriji pre njega s izuzetkom Kartera.

Tramp je takođe čovek od reči. Sva izborna obećanja je ispunio ili pokušao da ispuni. Zid prema Meksiku se bliži realizaciji, prototipi su gotovi. Pokušao i zabranu ulaska muslimana. Ali, više od tih ksenofobičnih obećanja, radio je ono što je obećao u vezi trgovačkih sporazuma (TPP sahranjen, NAFTA nije ali se sprema), podrivanja NATO, dobrih odnosa s Rusijom, smanjenja poreza, ukidanja Obamacare (uspeo je samo da skloni kaznu za one koji neće Obamacare), rasta ekonomije (što je delimično samo njegova zasluga), konzervativnih sudija Vrhovnog suda, povećanja broja radnih mesta (nezaposlenost ispod 4%, mada plate radnika nisu se povećale, trend koji je bio od ranije).

Ipak, u mnogim stvarima ne uspeva. S jedne strane, ima velikih otpora od strane drugih grana vlasti (ban muslimana nije prošao, ali je otežan ulazak i dobijanje vize), strahovit otpor duboke države u vezi Rusije i konstantno maltretiranje u vezi navodnog mešanja u izbore od strane Putinovih trolova (koji su navodno, za samo ukupno 400 hiljada dolara finansiranih od nekog oligarha, iz jednog trol centra u Petrogradu, toliko istrolovali Amerikance da su doveli Trampa na vlast, spram milijardu dolara koliko je uložila duboka država u miljenicu veštičaru Klinton, tvrdnja jednako smešna koliko i apsurdna ali i poražavajuća po tu istu duboku državu/močvaru). Trampa konstantno ismevaju iz „fake news” korporacijskih medija poput CNN-a, ali njegova podrška od 40% je konstantna i stabilna.

Ipak, pre par dana u Njujork Tajmsu osvanula je kolumna „anonimnog ali visoko rangiranog” člana Trampove administracije (mnogi sumnjaju na Majkla Pensa), koji tvrdi da je Tramp okružen nelojalnim osobljem koje minira njegove odluke. Tramp se recimo nedeljama opirao sankcijama prema Rusiji, sa kojom želi dobre odnose. Zatim, sklonili su mu dokument u vezi NAFTA trgovinskog sporazuma, pogubnog po radnike, koji Tramp hoće da ukine. Ti korporativni članovi duboke države koriste Trampa za smanjenje poreza i druge odluke koje im koriste, ali ga miniraju u njegovoj mirotvoračkoj izolacionističkoj politici.

Tramp je na ovo reagovao tvitom od jedne reči - „IZDAJA?”. Kako svi peru ruke od ove kolumne, Tramp je zatim optužio NYT da su objavili lažnu kolumnu. Međutim, svako malo izađe po neka „insajderska” knjiga koja pokazuje Trampa kao idiota a administraciju u rasulu. Njegov advokat je već završio u zatvoru (zbog nelegalnih uplata od novca za kampanju za ućutkivanje brojnih starleta koje su u prošlosti se spanđale s miljarderom), skandal je postao konstanta Trampove ere.

Međutim, sve optužbe se odbijaju od Trampa kao od teflona („teflonski Tramp” kako ga zovu od kad je ušao u kampanju pre 3 godine), njegova popularnost među republikanskim glasačima je blizu 90%, dok ima konstantnu podršku 40% građana SAD. Polarizacija se povećava, a izbori ove jeseni za Kongres su glavni razlog za pojačanu kampanju. Priča se o impičmentu, ali za to im treba dve trećine u senatu, koje nemaju.

Demokrate koje su pre samo par godina pljuvali Mekejna koji je nedavno umro od raka mozga, sada hvale istog samo zato što je protiv Trampa. Tu se vidi razlika između poštenih Amerikanaca - koji su ukazivali na ratne zločine i ratove koje je Mekejn podržavao, mada je bio protiv mučenja (što mu je valjda jedina ljudska stvar koju je imao), i onih koji ga neumereno hvale. Tramp nije bio na sahrani i samo je uputio pristojno saučešće porodici hučkača krvavih ruku, koji za njega nije ratni heroj. Mekejn je poznat kao ptičica iz Hanoja, jer je u zatvoru propevao i radio za neprijateljsku propagandu, navodno pod pritiskom, a zarad boljih uslova. Inače, nekompetentnost Mekejna - privilegovanog sina vojne porodice - je legendarna. Bio je među ubedljivo najgorima u klasi, a oborio je pet aviona uglavnom tokom treninga, jer je voleo nisko da leti. Jednom je tražio lep avion kako bi impresionirao neku žensku, odleteo je na sastanak s njom (mimo protokola tj. koristio je skupoceni avion u privatne svrhe), a onda je u niskom letu se zaleteo u nekakve kablove i upropastio avion. Takve ljude Tramp je prezreo i prozvao još za vreme kampanje.

Tramp nema dlaku na jeziku, i napada svakog koga hoće. Često puta, iz sujete i narcisoidnosti, ali često iznosi stvari koje niko iz duboke države neće, a koje razotkrivaju svu bedu močvare političara. Prozvao je Buša zbog ratova koje je pokrenuo. Obama je započeo 7 ratova, Buš 4, a Tramp je za sada zaustavio bar dva, sprema povlačenje iz Avganistana, veliki je pacifista izolacionističkog tipa uprkos ratnoj retorici.

Zaustavio je ratne igre u Južnoj Koreji, a Kim Jong Un mu je poslao pre neki dan pismo, lično upućeno njemu, kako bi preskočio posrednike koji pokušavaju da miniraju njihov sporazum. Kim Jong Un je obećao Trampu u tom pismu da će potpuno denuklearizovati Korejsko poluostrvo do kraja Trampovog mandata - bez sumnje OGROMNA pobeda za mir i samog Trampa, pod uslovom da i Tramp ostvari dogovoreno, a to je zone za trgoviniski razvoj poput onih u Kini, i smanjanje Američkih trupa. Ovo besomučno minira duboka država.

Tramp, iako deluje kao neko derište, zapravo je revolucionarni predsednik. Međutim, borba sa dubokom državom je teška. Po rečima Majkla Mura, Tramp je ručna granata koju su očajni glasači ubacili u srce Bele kuće. Tramp zna da jaka Amerika ne znači isto što i Američka imperija, jer su imperije skupe, a Amerika pred bankrotom. Pare koje se uludo daju za okupaciju malih zemalja, i ratove koji služe interesima najbogatijih prodavaca oruzja, mogu biti ulozene u infrastrukturu - još jedna stvar gde Trampa miniraju mangupi u njegovim, tj. republilanskim redovima. Ali, Tramp je fundamentalno u pravu. Ipak, borba je teska.

Duboka država je toliko očajna, da su sada poceli da cenzurisu platforme poput youtube i tvitera i fejsbuka. Vlasnici ovih kompanija, na nedavnom zatvorenom sastanku sa liderima duboke države, vladarima u senci, sablasno mocnim poput iluminata, resili su da krenu sa cenzurom. Banovali su stotine korisnika koje su optuzili da su ruski trolovi. Aleks Džons, ljubitelj teorija zavere ali i borac protiv duboke države, banovan je sa tvitera, jutuba, a pratile su ga desetine miliona. Opet se i na strani demokrata pokazalo ko je iskren a ko korporacijski aparatcik. Oni koji su za stvarnu slobodu govora, osudili su ovu cenzuru, iako se ne slazu sa Alksom Džonsom ni najmanje, jer zanju, da bi oni mogli biti sledeći, a ako i ne budu, to shvataju kao stvar principa. Ostali, od CNN pa do kanala poput ljigavog TYT (mladoturci koji poricu genocid nad Jermenima) su aplaudirali ovim zabranama kao sto aplaudiraju svakoj americkoj bombi bacenoj na bolnicu, svadbu, sahrnu, voz ili skolu, od Srbije pa do Libije ili Avganistana.