Svet se menja, u poslednjih par vekova brže nego ikad ranije, iz decenije u deceniju, nekad i negde na gore, nekad i u nečem na bolje, ali promena je nesporna. Pre samo 30 godina raspad SSSR-a i SFRJ, činili su su neverovatnim, devedesetih je oporavak Rusije pod liderom kao što će to biti Putin izgledao nemoguć, a Kina je bila zemlja u kojoj se još gladovalo. Neki se možda sećaju emisije „Beyond 2000” 80-tih godina, koja je predviđala ne tako daleku budućnost, sa telefonima koji prenose i sliku koji su tada izgledali nestvarno. Češće nego što se pogađa, budućnost se zamišlja pogrešno, uz nestvarne pretpostavke o napretku, do stvari koje je retko ko mogao zamisliti, a koje su danas normalne.

Možda prvi „futurolog” koji je dao par veoma dobrih predviđanja bio je Žil Vern, sa svojim fantazijama o podmornicama ili letu na Mesec. Herbert Vels predvideo je atomsku bombu pre više od sto godina, kao i zloupotrebu tehnologije, Mark Tven i Tesla (inače prijatelji) predvideli su Internet. Neverovatnu preciznost u predviđanjima postigao je i relativno nepoznati građevinski inžinjer Džon Votkins, koji je 1900 objavio članak u kome je predvideo televiziju, tenkove i mobilne telefone, Artur Klark je predvideo puno stvari iz druge polovine dvadesetog veka, uključujući satelitsku komunikaciju, internet kao i uspon računara, dok je danas najistaknutiji futurolog Rej Krutzvil, koji je predvideo mnoga dostignuća tehnološka u poslednjih par decenija, mada nije išao tako daleko u budućnost i verovatno je njegova tvrdnja da je 86% stvari koje je predviđao pogodio malo preterana, a danas predviđa da će doživeti uspon nanotehnologije, eliksir mladosti i androidne inteligentne robote.

Predviđanja budućnosti su naravno nezahvalna stvar, ali svi mi imamo nekakve ideje kako će se svet razvijati. Recimo, jasno je da stvari idu u pravcu multipolarnog sveta, da populacija raste i da će dostići do sredine veka možda i do 10 milijardi ljudi, da tehnologija napreduje, ali je teško znati hoće li doći do nekog velikog kolapsa, trećeg svetskog rata koji bi nas vratio stotine godina unazad kao civilizaciju.

Ipak, neki trendovi, bar kada je tehnologija u pitanju, se naziru. Do 2050, možemo očekivati da će jeftina fuziona energija biti najzad savladana, te da će, uz druge vidove energije poput solarne, doći do „peak carbon” trenutka u nekom momentu, i da će cene nafte gasa i uglja početi da padaju, kao i potražnja za istim. To ima neke geopolitičke posledice, ali tek za par decenija se može očekivati, a dotle su fosilna goriva čak i od većeg značaja zbog porasta tražnje za energijom.

Kosmički letovi postaće znatno jeftiniji nego danas. Uz privatne kompanije poput SpaceX Elona Maska, a ima i drugih takvih, ova mamutska tehnologija na koju su imale tapiju državne agencije poput NASA, će dovesti do mnogih inovacija, i oboriće cenu da se kilogram pošalje u orbitu (trenutno preko 10 hiljada dolara po kg) deset a možda i sto puta. To će značiti kvalitativnu razliku. Jasno je da se ljudi vraćaju na Mesec i da će verovatno do sredine veka posetiti i Mars, nova trka svemirska započinje, a novi igrači su uz Rusiju, Ameriku i Kinu, kao i privatni sektor, i zemlje poput Irana ili Brazila ili Indije. Sve ove zemlje imaju svemirski program, koji je zgodan i za razvoj oružja.

Međutim, možda najznačajnija promena desiće se na planu veštačke inteligencije. Napredak ove oblasti, koja je decenijama stagnirala i bila precenjena, nešto poput nuklearne fuzije, koja je uvek 20 godina daleko, je vidan. Kompanije kao što je Google su pomerile stvari, danas imamo i kola koja voze i parkiraju sama, i automatsko prevođenje koje je svake godine sve bolje i manje nakaradno, ali to je samo mala najava stvari koje slede, vrlo skoro. AI program AlfaGo pobedio je u igri Go, donedavno nesavladivoj za računare, prošle godine svetskog šampiona. Kompanija koja je to razvila, i koju je kupio Google, koristi neuronske mreže i istu tehnologiju, koja je danas sazrela, primenjuje za prepoznavanje slika (gde na osnovu slike daje opis rečima šta je na njoj), kreiranje slika u odabranom stilu (impresionizam, kubizam) ili čak komponovanje muzike. Kada je primenjen nedavno na šah, pre mesec dana, AlfaZero program je za samo 4 sata, polazeći od nule (gde nije znao ni kako se vuku figure), sam sebe naučio da igra tako da je na turniru pobedio najbolju mašinu rezultatom 28 pobeda 72 remija 0 izgubljenih partija. To je zastrašujuć potecnijal koji već postoji. Već desetak godina postoje roboti koji realistično hodaju, i koje koristi američka vojska . Mnogi, od Elona Maska do Stivena Hokinga, upozoravaju o opasnosti od veštačke inteligencije, možda preterano, ali tvrdeći da će nas pre takva moć, koncentrisana u rukama male manjine, uništiti, nego globalno zagrevanje ili nuklearni rat.

Šta se dakle može očekivati od veštačke inteligencije do sredine veka? Možemo očekivati da će hardver nastaviti da napreduje, ubrzavajući se 1000 puta svakih 20 godina, za istu cenu i energetsku potrošnju. Ovaj Murov zakon, koji je vrlo precizno važio bar 50 godina, možda će morati da iziskuje prelazak sa poluprovodničke na neku novu tehnologiju za 10-20 godina (recimo u razvoju su već tanki ugljenični listići koji imaju potencijal), ali ja mislim da će se usko grlo koje sledi u narednih 20 godina tu prevazići. Što znači, da će do singularnosti, kompjutera koji su realistična simulacija ljudi, doći već za 10-20 godina - najpre na superkompjuterima (koji su već danas u stanju da simuliraju kompletan mozak čoveka), a zatim po mnogo manjoj ceni do sredine veka predstavljati opasnu konkurenciju većini ljudskih poslova. Iako softver još nije razvijen, projekti poput „Blue Brain” i sličnih skeniraju celokupan mozak a zatim pokušavaju da prave kopiju. To je već danas realnost.

Prva opasnost od ovog razvoja nije pojava Terminatora, već ugrožavanje radnih mesta. Kamiondžije će u vrlo skoroj budućnosti u Americi početi da gube poslove. Ovakve situacije dešavale su se i ranije, ali problem sa singularitetom je da će čovek moći da bude zamenjen U POTPUNOSTI. Oni koji budu vlasnici ovih resursa, moći će da budu potpuno ili skoro potpuno nezavisni od radne snage. Nejednakost ekonomska će se samo povećavati, a to može dovesti do nereda i do gomile problema koji nisu jasni kako će i da li će biti rešeni.

Druga velika oblast tehnologije koja će promeniti svet, jeste medicina. Medicina danas je u suštini slična onoj od pre 50 godina, pa i onoj zasnovanoj na gruboj hirurgiji iz devetnaestog veka. Već dugo su u fazi istraživanja revolucionarne stvari - od veštačih organa i tkiva napravljenih od matičnih ćelija, tj. uzgajanih u „tegli” bez potrebe za Žutom kućom i sličnim zločinima, do terapija za rak. Rak će biti sredinom veka skoro u potpunosti izlečiv ili sveden na stanje hronične bolesti. Na žalost, mnogi će dotad umreti. San o podmlađivanju je i dalje fantazija, mada Rej Krutzvel i slični njemu smatraju da će se eliksir mladosti naći baš u vreme da njih spase. Kako god, gomila bebi bumersa koji idu u penziju i staračke domove, a puni su para, poslužiće kao prvi zamorčići a neke od stvari će verovatno i raditi, u jednom trenutku. Biologija ima ogromni potencijal i sasvim sigurno će se to do sredine veka reflektovati i u medicini. U početku, samo za one dubljeg džepa.