Bruklinske price

Veliki Dzim,

Napolju neko nevreme. Pozvacu nekog da pricam sa njim, nekog da pricom ubijem ovo gluvo, glupo I prazno popodne.
Halo Dzime, šta radis?
Neko je krkljao I kasljao sa druge strane zice.
Dzo, ti si?
Ja sam Dzime, šta radis? Ponovih pitanje jer mi bas ništa nije padalo napamet. On se sa druge strane zacenjivao od kaslja I jedva ga razumeh dok se daveci slajmom mumlao
-kasljem covece, kasljem godinama, spopao me taj prokleti kasalj I evo pijem vruce cajeve I krkljam, šta treba Dzo? Zoves li zbog price ili ti nešto treba, I onda se ponovo zakaslja. Nisam mogao da slusam to grozno davljenje I zacenjivanje tog Dzima koji je dugo radio sa mnom na pristanistu a zatim teško oboleo od neke bolesti bronhija pluca pa se pre vremena penzionisao. Primao je neku bednu crkavicu od penzije, sedeo kuci, pio cajeve i cekao verovatno da ga taj prokleti kasalj ugusi jednog dana, u snu ili budnog. Totalno sam zaboravio na tu njegovu boljku I bi mi krivo sto sam ga poremetio a možda čak I izazvao ovaj nalet zacenjivanja koji će ga dugo muciti dok se ne smiri.
Dzo , kog vraga si zvao , da proveris možda da li ova stara I bolesna olupina još dise, a?
Slusaj, sve bolje I bolje zvucim, valjda sam do sada postao sampion u kasljanju na duge staze. Neda mi da spavam ova gadna bolest, neda da disem, a I ništa drugo I ne mislim nego kad će već jednom da me ugusi I skrati mi muke. Prokleta boljka, ko zna od čega je to zlo navalilo, zbog duvana, onog prokletog posla na brodovima I pristanistima gde smo udisali sva ona smrdljiva I mirisljava govna koja su dolazila iz celog sveta. Proklet poso, a možda I nije od posla, I ti si radio godinama isto sto I ja pa nisi oboleo, ti mazgo, ništa te ne može unistiti, a ja se evo polako gasim, psujem ti bolest, sto covek ne može bezbolnije da ode sa ovog sveta, je li Dzo?
Mislio sam šta da mu odgovorim, trebalo je utesiti tog starog nezenju, samca, koji je ceo zivot proveo po prljavim pristanistima, brodovima koji su prenosili sve I svasta, a veceri pa I noćiu malim prcvarnicama koje su mirisale na pivo, duvan I neki umor, neki teski miris umora I ustajalog vazduha. Dzim je tada, pre 15 godina, kada sam ga upoznao, bio snažan, visok, ridji irac koji je radio sa mnom na ciscenju onih velikih pristanisnih hala buz duge bruklinske obale koja je gledala na manhatan. Snažan, cvrstog pogleda I zdravog izgleda, radio je za dvojicu ako ne I trojicu boljih radnika, a ja kao prosecan pored njega prolazio sam dobro I imao manje izgleda kad naidju losa vremena budem otpusten. Drugim rečima kao tim svidjali smo se gazdi, jednom celavom I cosavom italijanu. Od te snažne grdosije ostao je samo bolesni bledi irac koji po celi dan kaslje, pije cajeve I lekove, I polako umire u svom malom stanu na 95 oj ulici I drugoj aveniji.
Taj mracni stan gledao je na neko dvoriste puno kanti za djubre I sive cigle okolnih zidova. To je bilo sve što se videlo. Zamišljao sam ga kako ispijen bolescu zacenjuje se kasljem sedeci u njegovoj fotelji kraj prozora koji gleda u te proklete sive cigle I kante za djubre. –Dzime, hteo sam samo da te čujem, da vidim kako si I kad će mo se videti u kafani „ Divlji zapad….” ali prekinuh pricu jer je on toliko kasljao sa druge strane, da sam se ja slusajuci ga preznojavao od muku, izgledalo je kao da se neće nikada umiriti, da će ga to krkljanje I hrkljanje konacno udaviti sada dok prica sa mnom.
-Šta da cujes Dzo, pa eto druže, dosla su neka ...ana vremena kad ne možemo ni da popricamo, jedino sto možeš da cujes je ovo prokleto sustanje, I ništa vise, proklet kasalj, cekaj da popijem malo ovaj vreli caj sa rumom, sad ću ja, sad ću, cekaj me Dzo….
Drzao sam slusalicu I secao se našeg prvog susreta. Glavni poslovodja za održavanje I ciscenje tih pristanisnih zgrada me je rasporedio da radim sa njim jer niko drugi nije hteo.
Dvojicu je Dzim prebio na mrtvo ime a treceg bacio u more jer nisu hteli da rade onako dobro I vredno po njegovim strogim standardima. Ona dvojica su spavala između kontejnera a onaj treci bi otisao u obliznji deli I tamo se grejao satima. Ja sam znao da sa njim nema sale I radio sam kao lud. Trebalo je dosta vremena I dosta boca viskija dok smo se sprijateljili. Ima ljudi koji teško sklapaju prijateljstvo, vrlo teško, a Dzim je bio među tim I takvim ljudima sampion. Jednom smo u toj kafani „divlji zapad” prebili jednog policajca u civilu koji se nešto kurcio I proveli smo u zatvoru nedelju dana dok nas nije izvukao neki drugi irac, njegov rodjak koji je radio u policiji. Cudo jedno kod tog „tvrdog” tipa ljudi, teško se sprijateljis sa njima ali jednom kad postanete „pajtasi” – onda je to druga prica, jednostavno ne umeju da se naljute na tebe, I nikada te ne zaborave. Zato sam ga I zvao, da mu pokazem da ga I ja nisam zaboravio, a znao sam da ga ta prokleta bolest već tri godine polako ubija u tom malom mracnom stanu u bruklinu, sa prozorima koji gledaju u te smrdljive kante I sivilo okolnih zidova.
Dzim, najjači irac koga sam ikada sreo, koji je pusio tri pakle ragular kamela , pio viski kao vodu, dizao najvecu balu zbijenih kartonskih kutija tesku bar 200 paundi I to jednom rukom I zadavao strah svim luckim radnicima koji su se drvili I mangupirali po prljavim budzacima bruklinskih dokova I kafana.
Cekao sam da popije taj vreli caj sa rumom ali se on nije javljao I ja spustih slusalicu.
Ostalo je još malo ponosa I snage u telu koje se gasilo i trzalo u zelji da pobedi bolest, ali izgleda da nije bilo nikakve sanse. Za trenutak ga zamislih onako visokog , snažnog I zdravog kako pali svoj „kamel”, podize casu punu viskija I leda, I smeseci se onim njegovim ridjim koscatim licem kaže: „GOOD BYE JOE”! Tako ga je lepo zamisliti, tako je mnogo lepse, onaj kasalj koji sam do pre koji minut slusao me je izmorio, ova slika dvometrasa Dzima kako ispija viski I puseci pravi velike kolutove dima bilo je nešto mnogo lepse za rastanak. „GOOD BYE JIM”, rekoh I izvadih jedno pivo iz frizidera.

Pozdrav Jovi Spakleru!
http://www.youtube.com/watch?v=aBOJFcxOcn0

Rive - Oct 27, 2003 17:15 (registrovani clan)
Jova Spakler,stara kuka
hoće ovog puta da zakuka!

Problem mu je ovog maha
ta prokleta partija saha.

Žena mu je lija stara
neda njemu u sahu da je vara!

Pa od muke joj nam Spakler,
sad u znoju,pominje njenu mater!

Nemoj zeno da si takva
zbog čega je partija tvoja svaka!?

Opet u kafanu udje Rive
i kaže daj nek´svako nešto pije!

---------------------------------------------------------------------
JOVA SPAKLER - Oct 27, 2003 17:16 (*.comcast.net)

Znaci!
odsad,
kao i dosad.
Onaj koga nema,
taj je tema,
za ogovaranje
i meta za zezanje.

Hvala vam,
drugovi moji.

A šta ste vi to pili? dok me nije bilo,
pa ste svi tako lepo propevali.

Dajte i meni
--------------------------------------------------
JOVA SPAKLER - Nov 02, 2003 19:07 (*.comcast.net)

Sad će oni Rive,evo dok mi popijemo po koju
doći će i oni.
A ta vremena,to je nešto što se ne zaboravlja,
nešto sto je stalno prisutno u nama,samo je
potrebno s vremena na vreme zaviriti malo
unutra u sebe.Covek nije ni svestan koliko toga lepog
nosi u sebi,sve je to potisnuto sivilom svakidasnjice.
Nekad je dovoljno da cuje jednu reč ,jednu frazu pa da
to sve ispliva na povrsinu.
Gazda daj pice sad će drustvo da dodje.

Živeli Rive
---------------------------------------------------------
Rive - Nov 03, 2003 01:13 (registrovani clan)
Ma ,odavno se ja smucam tu oko kafane,gledam kroz prozor i slusam šta pricate.Vidim Vasa lica ispisana zivotnim sudbinama i osecam kako kazete bez reci:-„Ne skola ,već nas zivot uci”.

I koliko sam se puta jezio,raznezivao i vracao mislima u vreme kad sam bio na pragu ulaznih vrata u samostalan zivot?Koliko sam se puta osecao kao da sam tu u drustvu sa ljudima sa kojima sam rastao i cistota njihovih dusa nikad nije dolazila u pitanje!?
I sve sam mislio...smem li uopste narusiti tu retku harmoniju mojim prisustvom?
Video sam da ste fine žene i muskarci,da ste fine dame i gospoda,ali kad sam osetio da ste „LJUDI” i kad sam osetio svu toplinu i iskrenost Vasih recenica...da niste foliranti i prevaranti e,onda sam rekao da takva ekipa neće odbiti odanog druga.I tako sam dosao kod Vas i imao slobodu da i ja ponesto kažem.
Hvala Vam sto ste me prihvatili!!!
:-))

„ s vremena na vreme zaviriti malo
unutra u sebe”.

Kako je to lepo receno!Jovo,uvek me je ta retorika odusevljavala.Naročito,kad se običnim rečima ,lepo slozenim, kaže nešto
duboko i velicanstveno
--------------------------------------------------------------------
JOVA SPAKLER - Nov 04, 2003 10:47 (*.comcast.net)

Šta bi mi Srbo da nemamo tebe?

Bili bi stalno po nekim zabitima u predgradju.

Ali ne smeta to nama,nije važno gde si,važno je S'

KIM SI.

Kako si Srbo druže? Jesi li se istreznio,jesi li

spreman da krenes iz početka?

Pozdrav od Jove
--------------------------------------------------------------------
JOVA SPAKLER - Nov 05, 2003 19:58 (*.comcast.net)

Već dva dana mislim i nikako da mi padne na pamet
neka pesma,o nekoj kafani, koja je na glavnoj ulici.
Gde mogu svi da te vide.
Nisu te kafane za stavljanje u pesmu,ni ljudi koji
idu u kafanu zato da ih neko vidi.
U pesmu je oduvek ulazilo samo ono najbolje ono sto ima dusu
i sto je odolevalo zubu vremena,pa tako i kafane.

A posto nas Dzo nije od onih koji idu u kafanu zato da bi bio
vidjen,nego zato da bi naso srodnu dusu,kao i svi mi,evo sad će
on samo sto nije.
A još kad cuje za pihtije,i kad cuje ko ih je napravio.

Jer kao sto rekoh juče Srbi,nije važno gde si, važno je
S'KIM SI'
A pihtije, kuvam i ja samo ne sad, ja ih kuvam kad stegne
jovanski mraz
-------------------------------------------------------------------------
JOVA SPAKLER - Nov 07, 2003 18:48 (*.comcast.net)

Šta je ovo,ja izgleda poranio,nigde nikog.
Evo sad dok sam dolazio svratih kod Srbe,na jednu s'nogu,
i tamo prazno,nije valda da posustajemo?

smotana a ako smem da pitam,ko je tebi taj mali Perica,
izgleda da ti je mnogo drag?
----------------------------------------------------------------------
JOVA SPAKLER - Nov 11, 2003 21:07 (*.comcast.net)

Pa gde si dzo? Mi se ovde svi rasplakali sto nam nema Dzoa.

Nema Dzoa,nema Obozavaoca,ja i Srba navratimo pa kad vidimo da
prazna kafana nabrzinu popijemo i odemo,ne sedi nam se bez starog
drustva.Ruza samo proviri kroz prozor pa kad vidi da za stolom
nema nikog ode tuzna da luta ulicama u nadi da će te negde
sresti.Smotana i Rive su nam mnogo tuzni ovih dana,nije im ni do
čega,sve zbog toga sto im nema starog drustva.

---------------------------------------------------------------------
Dzo Moler - Nov 11, 2003 21:17 (*.verizon.net)
Ajde Jovo Jovice
kaži nešto lepo
nije važno koje boje
al nek bude tvoje

Znam ja pijanduro jedna
sto spaklom zid rendises
kad popijes koju vise
i ti onda pesme pišes

pusti Miku
nek mu je slava
iznad njega raste trava

Mazni konjak il rakiju
pa opali poeziju

Ja ti želim eto to
pozdravlja te tvoj drug Dzo
-------------------------------------------
smotana - Nov 12, 2003 02:23 (registrovani clan)
Za promenu - PREDLAZEM- Volimo se, ljudi!

Prvo - vas ovde nije teško voleti; teško je to prestati.
Rive je dobro rekao da smo (skoro) svasta pomislili ali ne svasta kao...svasta, već da smo ostavljeni na nemilost tisini koja je zavladala bez vas.

A to je bilo ovako... seo on na jednu stranu stola, sela ja na drugu...podbocila ja moju glavu da jednu ruku, Rive na obe i tako gledimo ko gde; ja u cosak na plafonu, Rive u Garsonovu lenju pojavu što se muva oko nas, niko ne porucuje...udarila tuga u nas, uzdisemo, ne smemo ni da se pogledamo da nam suze ne bi grunule nego se pravimo ludi, kao „nije nam ništa”...a jeste.

Uh kako nam je bilo teško!
Jel'da drug?

Da nam nije Jove prosto bi poludeli od brige; on nas je malo ohrabrio i kaže „doći će oni...pa Ruza je uvek ovde, Dzo kad kreci ne može da ostavi cetku da se osusi pa mora da zavrsi ali, sa'će on; dzoov obozavalac je, biće, na putu ali će doći, Srba bere lovorike pa se covek umorio...al' doći će on već isto a i ja sam ovde.”
Jeste, bio je u pravu.

I tačno; kao da je sunce zasijalo kada ste se jedan po jedan pojavili tako elegantni kakvi samo vi umete da budete!

Znate zašto sam predlozila da se volimo?

Zato sto je zivot bez ljubavi - BESMISLEN.

Kao i ovaj sto bez vas :o(
----------------------------------------------------------------------

Pozdrav Zikkota i...

*****

http://www.youtube.com/watch?v=iuczNQonTXQ&feature=related

Neka Ti dragi Bog podari vječni život...

Što sam ? Tko sam ...

**

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

„Uvijek” i „ljubljena” i „upamtit ću”,
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.

Sergej Jesenjin

Dzo,evo jedne od tvojih pesama iz vremena kad smo se druzili sa Jovom!

http://www.youtube.com/watch?v=FqfmFwHzUok

Zapanjena sam... i još ne mogu da verujem.
Poslednji put kada sam ga pozvala, bilo je to pre 3 sedmice, njegov sin mi rece „tata je u kupatilu ne može sada da se javi.” Ostavila sam pozdrav a sumnjala sam da ne želi da prica. Da nešto nij eu redu. A prosao je tako tesku operaciju.

E Jovo...Jovo... ne mogu da verujem...drugovi moji, da li vi mozete.

U gostima sam u Kaliforniji a čim se vratim kuci, dacu i ja svoj doprinos u vidu postova.

I još ne mogu da verujem...

Pozdrav mojim DRUGOVIMA

Ako ako, samo tako...he he, nego pravo da ti kažem tehnicar, bilo je i neromanticnih ljubavi. Zaljubim se ja u Zoju iz Banje Luke. Ljubili smo se u ulici Ljutice Bogdana gde sam je ispracao kuci, ljubili a lipe mirisale, televizori svetlucali sa okolnih prozora a ona saputala i pitala me . gde si bio do sada. Što se ranije nismo sreli, i voleli, jedno za drugim zudeli i ispod mirisljavih se lipa ljubili.
vatrena bila ta bosancica i jednom mi dozvoli kad joj je gazdarica duboko spavala mrtva pijana, da se uvucem u njenu malu sobicu sto je mirisala na vlagu i poljski parfem koji se prodavao na zelenom vencu.
Skidali smo se polako dok nas je kroz niski prozor prizemlja posmatrao mesec i meda koga sam joj kupio na poklon.
Nije nosila hulahopke nego su joj carape bile stegnute negde na polovini oblih i belih butinama lepim sarenim strumflama iz francuske.
Ljubav je trajala čitavo proleće, leti smo isli na plazu lido u zemunu i u pesku crtali srca, i I love you, je t'aime, i druge gluposti koje bi prvi septembarski vetrovi izbrisali. Za rođen dan sam joj kupio lutku iz Trsta i potrosio skoro pola moje segertske plate u restoranu mala Madera gde smo vecerali soma i pili crno vino zdepceva krv.
Padala je kisa trinaestog septembra, lilo je kao iz kabla i ja se usunjao ispod pazasa kod bioskopa Kozara. Cekao sam da prestane pljusak a onda se zapanjih videvsi nju na samo dva metara od mene kako se ljubi sa nekim tipom u odelu i sa masnom koji je imao veliki sareni crno beli kisobran.
gde si bio do sada, čuo sam kako mu govori, kako to da se ranije nismo sreli...A onda su se ljubili zestoko dok je pljusak sve vise i vise kao da je zeleo da izbrise i nju i njega i sve one poljupce ispod mirisljavih lipa u ulici Ljutice bogdana.
Šta sam mogao, posao sam po kisi i nisam se nimalo obazirao na munje kapi i gromove,
Beograd je bio mojar kao da place a ja sam isao ulicama bez cilja sav mokar tuzan razocara. u usima mi je zujalo ono njeno „zašto se nismo sreli ranije, zašto...”
I prošlo je to kisno vece i mnoga druga. Sreo sam je jednom u tramvaju sedmica.Gledali smo se i cutali. Videla sam te one veceri kad si posao po pljusku. Pomislila sam ko je ova budala koja ide po kisi a onda sam shvatila šta se desilo. Veruj mi cele noćisam plakala i bila dugo bolesna zbog tog.
Bas me briga rekoh osorno. Nego vrati mi moga medu i lutku iz Trsta, ne želim da gledaju kako te mneko drugi ljubi. Kupio sam ih da gledaju kako te ja ljubim ali toga neće vise biti.
Otisao sam u taj njen stan u suturenu koji mi je ovog puta delovao bedno i mracno. Stavila je medu i lutku u kesu i dala mi je gledajuci me uporno. Zatom podize ruke blago pomalo plasljivo me zagrli i rece, poljubi me Dzo za rastanak.
Gledali smo se i cutali u toj vlaznoj memli i mraku njene devojacke samacke sobice a njen budilnik na stolu sa musemom na kojoj su bile naslikane tresnje je otkucavao. Izgledalo je da odbrojava glasno poslednje sekunde onoga sto bi se moglo kaže „naše nesrecne ljubavi”
Izasao sam i nepoljubivsi je, mada sam celog tog dana osecao njen pogled i njene ruke na mojim ramenima. Poljubi me Dzo za rastana...
Nikada se vise nismo videli.

he he moj mesecko, skupo me to kostalo ako znaš o cemu pricam. Preterana osetljivost kao noz urezuje dozivljaje direktno u srce.
nego o ovim devojkama kojima sam tražio nazad poklone, bilo ih je a onda sam jednog dana zaboravio na poklone i na devojke kojima sam ih dao i otisnuo se u svet avantura i putovanja.
Moj prijatelj neki Ljuba Valentiono je bio mnogo gori. Davao je nesebično a ako nije dobio za uzvrat neznost i ostalo, on je bio osoran, grub, los kao los dan, muka koja dugo cuci u toj jadnici i gricka je ko rdja cesmu.
Jovanki Golubovic zvanoj Merlinka skinuo je u sali za muziku hotela Jugoslavija koja je gledala na reku, bluzu od svile koju joj je kupio kod svercera iz Turske i dao u to vreme 200 maraka. Merlinka nije hajala, uzela je bluzu a njega, Ljubu Valentina odbila. Sutnula ga kao loptu krpenjacu i nastavila svojim stazama provoda i uzivanja.
A Valentiono je bio uporan, smatrao je da će još koji pokloncic da skrene paznju na njegovu zalizanu frizuru i pantalone iz italije , lagane letnje raskosne. Kosulju havajku je uvek oblacio i kupovao cvece cekajuci Merlinku da izadje sa veterinarskog fakulteta a ona ga ismejavala kod drugarica govoreci, eno ga valentino, moj pacijent...
He he, pukne film tom Ljubi u i sred sale gde se docekivala nova 1987 godina ogoli Merlinku i napravi show koji se dugo pamtio.
Zaglavio je Ljuba u apsu, odlezao 6 meseci i zbrisao preko grane za sva vremena.

a onda su dosle kalamiti dzejn i ana 4 pistolja i pocupale se oko sesira (busnog na dva mesta)

salim se samo...ne potezi jatagan

šta se posle desilo?

pa strela ti je zalutala amore...nije kod mene

a moje krpice su pokradene

nešto slično van gogu ali lepse...možda zato što nikad nisam volela van goga

ma nas covek..iz donji milanovac

kad nas partizani oslobode od kapitalista

hehehe

kolko si osetljiv ..ljubi te deda zika