Треба разликовати демонократију од демократије.
Демонократију видимо у пракси - то је западна измишљотина вишепартијског система, што је практично прекопирани образац неколико мафија које се боре за црно тржиште. Свака мафија има свога вођу. Вођа најјаче мафије диктира правила осталима. Кад најјача мафија ослаби, смењује га вођа мафије која је у успону снаге. Принцип је исти: зарађивати на народној грбачи и на штету народа.
Тако функционише и демонократија оличена било у једнопартијском или вишепартијском систему.

Истинска демократија постоји само као идеја. Она у пракси нигде није заживела. Међу нама Србима - та идеја се често назива саборност.
Саборност се код Срба највише појављивала у време устанака против Турака. Оног момента кад на површину исплива вођа, саборност је полако уступала место диктатури и диктатору.

Очигледно је да народна саборност не може дуго да траје и временом се тражи тело које би представљало народ. Нажалост, то тело се никад није конституисало, јер сваки вожд-вођа је до сада успевао да изигра сваку саборну идеју.

Уставни Сабор, или уставна скупштина - то је идеја народног тела које би скупило најумније и најугледније србске главе. То тело би имало задатак да у име народа контролише државу и све оне који је воде. То тело би морало да има најјачу реч. Оно би било ''тендерска комисија'' која у име народа расписује тендер (изборе) за државне управљаче. Оно би контролисало праведност и регуларност избора. Оно би контролисало рад изабраних и предлагало народу опозив изабраних и расписивање новог тендера. Ово тело не би било део власти него само контролор власти у име народа. Чланови тог тела би се бирали посебном, ванстраначком процедуром - саборним системом у коме је народ једна једина политичка организација. Нема посредника! Нема странака! Нема страначких диктатора тзв. лидера! Чланови Уставног Сабора не би смели да буду чланови ни једне политичке странке. Ту треба да буду нестраначки стручњаци, интелектуалци, академици и други угледни представници народа. Они треба да буду 'чувари ватре', тј. чувари Устава, државе, уставности и законитости, народне воље и саборности. Они би спречавали отуђивање државе од народа.

Устав, уставни, устављајући, заустављајући - то је орган који зауставља све оне елементе власти (законодавне, извршне и судске) који би злоупотребили своју позицију и окренули се против народа.

Дакле, Уставни Сабор и народ су на једној страни, а на другој страни је држава и сви њени облици власти (законодавна, извршна, судска). Уставни Сабор треба да, консултујући народ на изборима, поставља и смењује све те елементе власти у држави. Због тога је јако важно да изборни (тендерски) систем буде у надлежности Уставног Сабора.

Так тада ћемо имати веће учешће народа у држави и већу сарадњу државе са народом. У противном, разни вождови ће да нам униште државу која је већ одавно отуђена од народа, а ова садашња поготову.

Ако учесници ових протеста не схвате да иза њих не сме стајати интерес било које политичке странке, него интерес народа описан у овом тексту, онда ћемо још једну 'револуцију' да имамо узалуд.