Ja sam takođe prenela - 7 dana i tad su mi zakazali indukciju. Na dan koji je bio zakazan pukne mi i vodenjak kao u filmu i krene porodjaj koji se sutradan zavrsio carskim rezom.
Elem, moj doktor tada je bio vrlo raspoložen, skoro pa insistirao da sam samo ja pristala da me stavi na indukciju još u 39. nedelji trudnoće, beba je bila spremna ja spremna, ali u to vreme nisam uopste razmišljala o mogućim i sasvim stvarnim komplikacijama koje mogu da se dese sto dalje preneses. Da sam sad trudna, zbog ovakvih prica o iznenadnoj smrti prenesenih bebica, sigirno bih pristala na indukciju u 39. nedelji.

Tamara, da si cekala verovatno bi se desilo ono najgore za tebe i za bebu, to sa pritiskom je eklampsija jedna od najgorih komplikacija trudnoće koja se javlja iznenada. Treba slusati svoje telo i ne samo u trudnoći.

Tro boje, naravno da je eklampsia bauk jer u protivnom ne bi zahtevala da se deluje „brzinom svetlosti” kako kažeš i bas povodom buducih mamica je ova tema i postavljena da bi se malo povela diskusija i o lošim stvarima koje treba preduprediti i sam se informisati a ne cekati i gledati u plafon dok ne bude kasno.

Оут, да си у данској била неби се спасила... Све је то у овој земљи благостања „нормално друго стање” :((
Ко их незна скупо их плаћа... Зато се они поводе слиганом 'здрав разум' ... Мислим на обичан народ јер тако их мука натјерала

Пуне су новине случаја од прије пар дана... Жена стара 36 година јавила се дежурном доктору... Он јој рексо да пије панодил ( парацетамол) и готово...умрла срце чини ми се несмјем да пратим такве приче радтуже ме па се трудим да избјегавам :(((

I još da dodam, čini mi se da si zbunila i mene samu između svih tih srpskih i engleskih naziva. Na kraju krajeva, kuliraj, uzivaj i diskutuj, nije bas čitav SC protiv tebe. :)

out-ne razum te opet,nisam ja u eng.gov podrucju.ako si ti zbunjena šta ću ti ja,kuliraj.

LeeLu, slazem se da buduce mame treba informisati ALI za to treba da postoji i pravo mesto i pravi način.
Jedno je reci:„Komsinica moje baka-tetke je umalo izgubila glavu tokom porodjaja, jedva su je spasili, žena se namucila kao niko do sada, umalo i beba da strada ” a sasvim je nešto drugo reci nešto poput:„Ako osetis bilo koje od ovih simptoma :jake,iznenadne glavoljole, zamagljen vid, nesvesticu,oticanje clanaka, pod hitno potrazi lekarsku pomoć”.

Hvala ti na javljanu Tamara.
U potpunosti se slazem sa onim što potenciras a to je da se treba i za svaku tzv sitnicu posavetovati sa zdravstvenim osobljem a po principu:„Ne postoje glupa/nepotrebna pitanja”. Zato svaka buduca mama ima listu od bar nekoliko telefonskih brojeva koje može da pozove u bilo koje doba dana i noćii pristup skolici za trudnice i raznoraznim flajerima koji su veoma informativni . Trudnoća je uglavnom fiziolosko stanje ali ipak, postoji i ona gadna strana kada se stvari zakomplikuju i kada zaista može da se dodje u sutuaciju koja nas narod zove stani-pani tj kad je bas frka na kub . I sve mi treba da znamo i o blagim ali i o tezim komplikacijama (ja to nikada nisam osoporila) ali kao sto rekoh, Način je bitan. Dakle ako nam je već cilj da upozorimo buduce mame, mislim da je najbolje da se držimo klinickih slika i simptoma bez emotivnih,subjektivnih kulisa.

P.S. Out of topic: primam k srcu ove diskusije ali iskljucivo kada su pozitivne vibracije u pitanju. ;)

tamara, evo samo za tebe latinica...uvazavam ali eto bila bi bogatja za još vise da znaš i cirilicu...u sustini nije teska :D

slazem se i ja bih volela da bar jednom pišemo bez nica.ovde maja nisam sigurna da bih mi se cudila da joj nisam stala na zulj pre par nedelja,da sam precutila tad bilo bi cico mico.ne
TBP-ne uzimaj srcu dis.T&M

------

ipak moras da mi pojasnis šta si mislila sa ovim kad spominjes mene...koliko ja znam i vidim i out i TBP su vidjele ono sto sam i ja vidjela...a to je da si ljutito odgovorila...možda nas tri grjesimo ili si ti takav tip...
a nije iskljuceno zbog jezika...jer moja djeca kad pricaju srpski ispadaju kao da su ljuti a to je zato što sebi prevode sa danskog :))

što se tiče mog odgovora meni je samo zasmetalo što se Bog u odnosu na nauku spominje...kao da je neko negdje procitao da svi treba da smo zaglupljeni zato što vjerujemo u Boga pa sad treba da se poradjamo kao prije 100 godina i vise i da ništa ne znamo...

to ustvari govori koliko ti neznas ništa o ucenju hrišćanstva...a pogotovo o parvoslavlju...

ipak ne mora se o tome ovdje pisati kad je tema o nečemu drugom

Slo Izvini :((

Hajde evo onda da pitam za klinicku sliku mog najveceg straha, mada nešto cisto sumnjam da postoje jasni simptomi i uzroci...
Naime, u porodici smo veci imali slučaj davljenja pupcanom vrpcom - moj nesudjeni bratje rođen kao tzv. mrtvorođence. Kad je mama bila trudna sa mnom opet je pred kraj osjetila iste simptome - cudno grcenje stomaka, ali doktori su mislili da je paranodna zbog izgubljene prve bebe i nisu reagovali. Zvuci suludo, ali kad je prošla vizita dezurna babica je samoinicijativno indukovala i rodih se ja već poluudavljena, mama kaže da mi se beonjace nisu vidjele od sukrvice.

Elem, fast forward na moje trudnoće i porodjaje - naravno da je prvo sto sam pitala doktora bilo kolika je mogućnost da se to ponovi sa mnom i on me uvjerio da to nije nasledno - nisam ni smatrala da jeste, ali jesam mislila da postoji veca sansa da se desi u porodici u kojoj se već desilo.
Serka se rodila 12 dana ranije, sve normalno, ja već pocela da vjerujem doktoru.
Sin se rodio tačno na termin, moja mama na porodjaju i u momentu kad se radjao ja samo vidim da mi je mama bijela kao zid - sin se pojavljuje sa pupcanom vrpcom 2 puta omotanom oko vrata, ali nije imao nikakvih posledica.
Sad sam u 30. nedelji sa trećim, još jednim djeckicem i sad sam se već utripovala da je neminovno da se opet desi isto. Znam da se dosta beba rodi sa pupcanom vrpcom omotanom oko vrata i da su 100% ok, ali kako znati da se to desilo, kakvi su simptomi, kada reagovati osim kada beba prestane da se mrda?
Moji su svi jako zivahni u stomaku tako da je lako pepoznati kada se umire, ali im je isto tako izgleda lako zapetljati se. Šta ciniti, pogotovo ako termin dodje i prođe? Prije sam i ja mislila da je to labavo određeni datum sa desetak dana lufta tamo i vamo, ali sad mi već nije svejedno i mislim da bih izludjela da moram cekati 10 dana preko termina.

Draga Hana,

Na zalost, neki specijalni upozoravajuci znaci ne postoje kada je u pitanju obmotavanje pupcane vrpce. Neki strucnjanci smatraju da savremeniji aparati za ultrazvuk tipa 3D mogu dati jasniju sliku ali ovo nije standardna praksa.Ipak, ako ultrazvuk pokaze da je pupcana vrpca obmotrana, obično se automatski proverava da li je plodova voda u opadanju.
Ono na sto treba obratiti paznju je na pracenje bebine aktivnosti,pogotovo od 36e nedelje tj ako trudnica oseti da je plod usporio sa pokretima, obavezno se obratiti lekaru kako bi se pratila srcana radnja. Takođe,pupcana vrpca se ponekad tokom porodjaja suzava i skuplja sto dovodi do kratkorocnog smanjenja dotoka krvi (a krv je nosilac kiseonika) u samoj pupcanoj vrpci. Kao rezultat, dolazi do promene u aktivnosti bebine srcane radnje a manifestuje se naglim i kratkim padom srcane funckije i strucno se naziva variajabilno usporavanje. Bas iz ovih razloga se tokom porodjaja prati srcana aktivnost beba. U najvecem broju slučajeva, ako se ovako nešto dogodi, nema nikakvih posledica za bebu tj stanje se spontano normalizuje brzo i prodjaj se nastavlja bez intervencija.Ali ako je poremacaj srcane radnje duzi od ocekivanog, ide se na tzv urgentni carski rez.

Pošto je evidentno da te mogućnost obmotane pupcane vrpce plasi, zakazi konsultaciju sa svojom akuserksom sestrom, objasni joj svoje strahove ui insistiraj na redovnom pracenju srcane radnje tokom poslednjih meseci-cisto da bi ti nasla neki svoj unutrasnji mir. Srdacno te pozdravljam.

Wow, hana primaklo se već -samo opusteno.
Moj si je bio rođen 8 dana poslije termina, indukcija pa hitni CR.
Sve je proteklo u najboljem redu samo ja nisam voljela svo to iskustvo sa indukcijom- da naglasim da je to apsolutno individualno iskustvo I da je razlicito od porodilje do porodilje.
Moja trudnoća je bila visokorizocna tako da sam na kontrole isla nedeljno tokom skoro cijele trudnoće ali I pored svega toga bila je to vrlo laka trudnoća.

Pritom, lekarska greška uopste nije bila iz oblasti ginekologije, ali nam je dala zivotnu lekciju da svako može da pogresi, pa je zato važno da se ti kao pacijent ukljucis maksimalno, jer niko ne poznaje tvoje telo bolje od tebe...

Draga Hana,

Između redovnih tj planiranih poseta, zbog svojih strahova, zahtevaj dodatnu proveru srcane radnje na primer svaka dva-tri dana tokom poslednje dve nedelje-tj ako otvoreno objasnis da imaš bojazan i zahtevas da se to lepo zavede „crno na belo” u tvoj trudnicki dosije, osoblje će biti duzno da isprati tvoj zahtev (čak ako se sa istim i ne slazu tj ne smatraju potrebnim).Dakle ti si u biti klijent-iskoristi sva svoja prava u svoju korist. ;)

Ja ne mogu da verujem kakve niske strasti neke žene ovde sebi dopustaju i još se, pride, nazivaju Majkama. Vas dve, prepoznacete se, smejte se drugde, nemojte gaditi ovu važnu temu primitivizmom i bljuvotinama.

Inače, SLO, svaka cast za temu. Odlicna je i dobro je da se o ovome prica, i neka se prica sto vise. Ne radi se o utvrdjivanju termina nego o poslednjim danima trudnoće nevezano za razlicita racunanja u pojedinim zemljama. U Americi se prihvata da je dete zrelo za izlazak u periodu od 37.-42. nedelje.

Ja ne mislim da ovakvi razgovori trudnicu stavljaju pod nepotreban stres i zebnje. Naprotiv. Nepricanje je zabadanje glave u pesak i uljuljkivanje u nekakvu nazovi sigurnost a bez pruzanja pravih informacija. Tokom svoje prve trudnoće, koja je bila uglavnom standardna (ako izuzmemo gubitak 5kg do u peti mesec zbog konstantnog povracanja ali nedovoljnog za primanje infuzije), procitala sam sijaset knjiga o trudnoći i nijedna nije imala deo o „šta ako nešto krene po zlu?”. Uzela sam i sestonedeljni kurs pripreme za porodjaj koji je vodila babica sa navodnim dugogodisnjim iskustvom, i i ona je samo bajkovito opisivala faze poroda. Danas znam da je tada rekla i broj sumnjivih stvari, a i ostalo mi je u secanju da nije znala, kad je pitana, zašto su nekada tek rođenu decu izvrtali naopacke i malo lupkali po ledjima.

Naravno da sam redovno isla na preglede i da su mi svi testovi bili u redu, a pritisak stalno nizak ili normalan. A onda odjednom preeklamspija, tri dana poroda, moj sin koji se davio u mekonijumu i jedva ostao ziv. Apgar skor na rođenju 2. Da sam slusala medicinsko osoblje i njihove nonsalantne odgovore, ne bi nas vise bilo. Iskustvo me je naucilo da ne verujem slepo lekarima nego da slusam svoj instinkt, bilo da se radi o meni, bilo o mojoj deci. A da sam znala sto znam sada, da je na podforumu u to vreme bilo ovakve teme da me pripremi i uputi, umela bih da prepoznam neke simptome, znala bih na šta da obratim paznju i kako da adekvatno delam.

Takođe, nemam ništa protiv sirenja prica „iz prve ruke” jer to je zivot. I to bi moglo da se nazove „primarni izvor” :). Jer kad se nešto desi meni ili meni bliskoj osobi, ne postoji lekar na planeti koji može da omalovazi to iskustvo. Kad mi prijatelj, koji je zavrsio medicinu na Harvardu i slovi za dobrog lekara, kaže da u literaturi ne postoji zabelezeno prenosenje Lajmske bolesti u periodu kracem od 48 casova nakon zarivanja krpelja u kozu, a ja osporim to primerom svog deteta kome je krpelj bio zakacen znatno krace, sto pouzdano znam, onda, kako i zašto da se oslonim na njihovu strucnost? Da ne kažem da specijalisti na Koznoj klinici u Beogradu uopste nisu prepoznali karakteristicne simptome na kozi nego sam ja insistirala da mu se vadi krv i radi test na Borreliu.

Eto, mi smo se izvukli ali jedna mlada žena koju znam odavde (poznaje je još jedna mamica), prenela je trudnoću 10 dana, lekari su je ubeđivali da je sve u redu, posetljica je pukla i dete je, nazalost, umrlo u stomaku. Saznala je, receno joj je, ali je dva dana morala tako da ga nosi dok joj nisu indukovali porodjaj. Kada je ponovo ostala u drugom stanju, nije joj palo napamet da se poradja u fancy americkim bolnicama, nego je otisla u Srbiju.

Dakle, poenta mog pisanija je da smatram da je dobro unapred znati šta sve može da se desi, koliko god to bilo teško za varenje. Vise volim da znam i potencijalno predupredim los ishod, nego da se posle neprijatno iznenadim.

(Idem sad da procitam koju stranicu pa na pocinak, a svoje putesestvije kroz porodjaj mogu da opisujem sutra, ako nekoga zanima).

Ditto - postoji i vreme i mesto i način da se ukaze na komplikacije u trudnoći, malo suptilnosti nije na odmet.
Zato nisam za te rekla-kazala price jer iste po pravilu dolivaju ulje na vrelu vatru tj vise stete od njih nego koristi,pogotovo ženama koje su u ociglednom strahu.

ko ima ista u glavi fakta o mogućim komplikacijama ga neće uzbuditi.nisu trudnice invalidi,svaka je svesna šta se može desiti a ovde se samo prica o slusanju tela,reagovanju.sad neko to lepo upakuje u celofan sa masnicom a drugi kako već želi i bauu već dva dana.

neko je uporan i pod svaku cenu želi da svi misle isto,msl ajde bre.
lupajte sad opet minuse i prozivajte.mahanje na ovu temu od mene.

Meni majke mi niste jasne - presipanje iz supljeg u prazno. Kao treba da se prica i da se informisemo, ali ipak postoji i vrijeme i mjesto i način. Valjda mora sa lijepim stilskim figurama da je protkana poruka i u tačno odredjenoj oktavi da nam ne bi bilo fuj fuj, bau wau. Nedate se ni citati koliko smarate sa glupostima. Dobro tamara rece, ispade još da su trudne žene invalidi ili maloumne pa zavrijedjuju neko specijalno ophodjenje.

Uh, ulete mi Pusta :)

venera, na koji post mislis?

Mi smo prošli ko bos kroz trnje jer je sve bilo lepo upakovano i sa masnicom.

Kada se moj pritisak duplirao u 36 oj nedelji trudnoće, babica a i Dr su mi rekli da nema mesta za brigu. Posmatrace me. Bez UZ, nego samo pritisak i proteine u mokraci. I tako je bilo 7 dana, da bi me tek tada uputili u bolnicu (ovde ne možeš pravac u bolnicu). U bolnici slična priča. Sedim u ordinaciji , pritisak pregledan, recept za pritisak napisan i savet da idem kući. Na izlasku iz ordinacije Dr me zaustavi i kaže da ipak odem na UZ. Tu se ispostavi da je beba u losem stanju, posteljica ne radi kako treba i sledi hitan carski rez. Dugo smo bili na intenzivnoj nezi. Nikad mi reč preklampsija nije bila spomenuta za svo to vreme.

Naravoucenije-čim skoci pritisak, UZ je moranje. Ne posle 7 dana nego odmah. U nekim zapadnim zemljama to nije praksa, UZ rade samo dva puta u toku trudnoće i sve se nešto čeka i uvijeno i zavijeno posmatra.

Вејковамама, на западу људски живот не врједи ништа... То нам стално показују и доказују ... Не само трудницама већ на сваком кораку нажалост :((

tamara, vejkovamama je rekla da se u nekim zapadnim državama UZ radi samo dva puta u trudnoći...i DK spada u istu grupu od dva UZ i dvije posjete ljekaru tokom trudnoće..oni tim pokazuju da im i nije stalo jer bitno je koliko kosta ta posjeta ljekaru a ne koliko će se beba spasiti u prvom tromjesjecju...

a tek koliko ima slučajeva da doguraju do 9 mjeseca pa uzas i pakao..i u 5 6 mjesecu gdje su se trudnice javile doktoru ali on ih je lezeno odbio i rekao da uzmu panodil i idu kuci...

nadam se da će ovaj slučaj ove žene sto je umrla u 36 godini promjeniti stvar...

ziv sam ti primjer...nisam trudna ali me doktor pogrjesno lijecio 3 mjeseca bez da je krv nešto pokazala...sto je trebalo a ja sam cjelo vrjeme bila sumnjicava...on mi je samo povecavao dozu a ja posto sam pozitivac ( ti me vidis kao negativca) sve mislila i ubjedjivala sebe da mi je bolje...međutim sve sam bacila i izljecila sama sebe prirodom :))

Što se tiče nacina na koji nam neko treba saopštiti neku losu vijest i nacina na koji ćemo to prihvatiti, mislim da to zavisi od karaktera svakog pojedinca. Ono cemu bismo svi trebali da tezimo jeste da ne dozvolimo da nas paralise STRAH.
Dok god smo u strahu mi nismo realni i ne djelujemo kako bi trebalo.
Informisanost bi trebala da nam pomogne da se oslobodimo straha, a ne da ga na sebe navucemo.

Draga SLO, ja sam rekla da postoji i vreme i mesto i način da se piše o komplikacijama u trudnoći. Ali pritom nikada nisam niti jednog momenta sugerisala da se o istima cuti-naprotiv. Jasno je da si ti ovu temu otvorila iz najlepsih tj najcistijih pobuda a na osnovu Teinih poslednjih dana trudnoće. Iz onoga sto je Tea pisala ne samo o poslednjim danima svoje trudnoće,već o svojoj trudnoći uopsteno govoreci, stekla sam utisak da je ona veoma uplasena zbog prethodnih pobacaja+da je njeno znanje kada se dotaknemo (fiziologije) trudnoće oskudno. Na osnovu njenog opisa, radilo se o početku sasvim normalnog porodjaja.Na zalost, neke bebe ne docekaju svetlost dana iz malih milion razloga-mnoge od njih savremena medicina ne može da objasni. Ali to ne znači da je svaka trudnoća prenesena nekoliko dana sama po sebi automatski visoko rizicna.To jednostavno nije tačno. Protiv sirenje takvih (dez)informacija sam ja podigla glas.
Ono sto hoću da kažem je da ne treba dizati paniku bez potrebe.

Svakako, svaka žena treba,ako oseti potrebu bilo koje vrste zbog bilo kojih simptoma,da se obrati lekaru/akuserskoj sestri i da ZAHTEVA objašnjenje.