Crvena zvezda odigrala je sjajnu utakmicu protiv Zagreba, iz nje na kraju izašla kao pobednik i potvrdila da izlazi iz krize koja je početkom sezone delovala kao kraj kluba. Ipak, crveno-bele su u najnovijem podvigu predvodili Amerikanci Marš, Jang i Majls, pa su takoreći jedini Srbi koji su doprineli ovom trijumfu bili oni koji su ispunili tribine Pionira.

I dok Zvezda ima puno pravo da se „čupa” na sve moguće načine, situacija u kojoj se puno poverenje poklanja strancima bez pravog osnova za to još je očiglednija u Partizanu. Trend stvaranja vrhunskih reprezentativaca kao što su bili Miloš Vujanić, Nenad Krstić, Uroš Tripković, Milenko Tepić, Kosta Perović, Novica Veličković nije nastavljena, već se poverenje i minutaža poklanjaju strancima sumnjivog kvaliteta koji će od srpskog šampiona dobiti samo dve stvari - ulaznicu za veće evropske timove i novac.

Ono što oni na drugoj strani nama ostavljaju je uglavnom ništa. Ukoliko izuzmemo Džejmsa Gista koji definitivno ima potencijal, veliko je pitanje da li naši košarkaši mogu nešto da nauče od igrača poput Kurtisa Džerelsa ili Jake Klobučara. Oliver Lafajet pokazao se kao potpuni promašaj, a samo je na utakmici NLB lige sa Crvenom zvezdom delovao igrač koji pravi razliku. Posle raskida ugovora sa njim na njegovo mesto doveden je Kurtis Džerels koji se istakao sa pet postignutih poena protiv Prokoma i čak jednim košem (uz šest promašaja) protiv Kahe. Njegova statistika nije mnogo bolja ni u duelima koje je do sada odigrao u NLB ligi, indeks uspešnosti od 0, 5 i 8 dovoljno govori.

Da se razumemo - crno-beli su i ranijih godina dovodili strance, ali su to uvek bili sjajni igrači koji su pravili razliku i od kojih su i naši „klinci” imali šta da nauče.

Partizan je u to vreme bio prava „fabrika igrača”, od kojih je najviše profitirala i naša reprezentacija. Sada sve više liči na provincijske timove iz Poljske ili Ukrajine koji dovode armiju stranaca kao „potrošnu robu”, koja se zamenjuje posle već jedne sezone.

Da li je to budućnost srpske košarke?