Rogue One: A Star Wars Story (2016)
http://www.imdb.com/title/tt3748528/
https://en.wikipedia.org/wiki/Rogue_One
Rogue One je slična papazjanija kao i prošlogodišnji The Force Awakens, mada, mora se priznati, bolja papazjanija. Moglo bi se reći da je ovo najbolji Star Wars film posle originalne trilogije. Što opet ne znači da je dobar. Naprotiv, dosta je loš. Evo, krenimo redom.
Osnovni problem su priča i dijalozi. Scenaristi bi trebali da pogledaju kako je npr. napisan Gladijator, film koji ima i akciju i radnju i likove. I sjajno uklopljene dijaloge. I kod Rogue One priča se opet vrti oko Zvezde Smrti. Koji je to po redu Star Wars film sa ovom istom temom? Četvrti? Što je mnogo mnogo je. Lista nedostataka se nastavlja. Film je predugačak, a ipak zbrzan. Neki likovi su dovoljno dobro razvijeni, neki samo do pola. Npr. glavni negativac Krenic je neki admiral Imperije koji okolo šeta ogrnut neispeglanim belim čaršafom, frkće, preti, puca, umire, a da nismo saznali ni zapravo ko je, odakle ili kakav motiv ga pokreće (osim puke oficirske ambicije). Dart Vejder se pojavljuje u nekoliko završnih scena ali nekako ne liči niti zvuči kao u originalnoj trilogiji. Nešto verovatno nije u redu sa maskom ili glumcem koji je nosi. Kad smo kod glumaca, vidimo ponovo pok. Pitera Kušinga (guverner Tarkin) i Keri Fišer (Leja) samo ovog puta kao CGI likove. Zanimljiva demonstracija dokle se stiglo sa kompjuterskom tehnologijom, mada ne verujem da je ujedno doprinelo uverljivosti filma. Onda, imamo slepe samuraje, komandose sa šlemovima kao u filmovima o Vijetnamu, robote-pobunjenike grube na rečima a mekoga srca, te raznorazne „imigrante” sa lošim akcentom (u takvim vremenima živimo, zar ne? Nije više 1977.) Tu su i uobičajeni stormtruperi koji služe uglavnom za to da efektno i obilato izginu.
Za razliku od dosadašnjih SW filmova, R1 ne počinje poznatom špicom sa putujućim tekstom. Nema ni klizne tranzicije između scena, a neko bi trebao da objasni budućim režiserima SW filmova da u tradiciji originalne trilogije nisu flash-backovi kao ni natpisi na kojoj se planeti sad nalazimo. Tim više što su nazivi tih planeta ionako blesavi i niko se ne trudi da ih pamti. U originalnoj trilogiji radnja jednostavno teče, ništa je ne zaustavlja ni zapetljava, nema nekih krupnih kadrova i političkih tirada. Ne troši se vreme na objašnjavanje šta se dešava ili šta će se desiti, nego se to jednostavno dešava. Ah, kao da ove proste stvari oni tamo u Dizniju ne vide i ne shvataju... možda bih trebao ovih dana da sednem i napišem Dizniju jedno pismo...
Na pozitivnoj strani... Posle 1/2 polovine filma koja je konfuzna i čak mestimično dosadna, razvija se pandemonijum u vidu opšteg napada na imperijalnu bazu na nekoj planeti sa palmama i atolima. Raj jedan, koji se brzo pretvara u pakao. Scene borbi, i na zemlji i u vazduhu, deluju mnogo bolje nego u TFA. A kad Dart Vejder svetlosnom sabljom počisti ceo jedan odred pobunjenika, ovo zaista čoveka vrati u one stare dane slave Zvezdanih Ratova.
Ima jedna odlična stvar kod ovog filma, a to je što na kraju svi izginu. Samim tim je isključena mogućnost novih nastavaka. Dizni planira još nekoliko „nezavisnih” filmova poput R1, a takođe i epizode VIII i IX. Očigledna je namera Diznija da stvori „univerzum” poput onog Marvelovog, sa stalnim dotokom novih heroja i paralelnih storija. Videćemo koliko će to da uspe. Potencijal originalne trilogije je već uveliko iscrpljen i ako se na što ne bace nove, smele ideje, Star Wars može da se ugasi na prilično neslavan način.
