Diskusije : Banja Luka

 Komentar
Između redova 2
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
25. oktobar 2017. u 05.34
Ambasada Izraela za BiH sa sjedištem u Tirani uputila je Ministarstvu inostranih poslova (MIP) BiH protestnu notu zbog odluke Skupštine Kantona Sarajevo i Opštinskog suda u Sarajevu da se Osnovna škola „Dobroševići” preimenuje u Osnovnu školu „Mustafa Busuladžić”.

Napravis ulicu, dijete, skolu... i das im ime. Ali nij to „između redova” nego sjediste. Bez komentara.

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
26. oktobar 2017. u 06.45
Сарајево - БиХ је посљедњих неколико година скоро удвостручила број некретнина у свом власништву у иностранству, међу којима су и оне које је добила расподјелом имовине бивше Југославије, а истовремено је издвајала све више новца за рад дипломатске мреже, утврдили су ревизори.

Канцеларија за ревизију институција БиХ анализирала је начин управљања имовином и трошковима смјештаја у дипломатско-конзуларним представништвима (ДКП) БиХ и закључила да због несређеног стања БиХ трпи енормне трошкове. БиХ има 56 ДКП-ова у свијету, а већина зграда амбасада, мисија, конзулата, резиденција и станова за дипломате није у власништву БиХ, него су изнајмљени. Четвртина буџета Министарства иностраних послова (МИП) БиХ одлази за трошкове смјештаја за потребе ДКП-ова, а иако је број некретнина у власништву БиХ готово утростручен, то се није знатно одразило на смањење трошкова смјештаја. Ти трошкови су, према подацима ревизора, порасли са 8,7 милиона КМ у 2004. години на 13,8 милиона у прошлој години и достигли око 25 одсто укупног буџета којим располаже МИП. У укупним трошковима смјештаја за потребе ДКП-ова издаци за унајмљивање објеката за смјештај амбасада, конзулата, мисија и резиденција су порасли са 3,7 милиона КМ у 2004. на 5,7 милиона у 2016. години.

- Мјесечни трошкови за закуп просторија се крећу у распону од 303,58 у Истанбулу за простор од 320 метара квадратних до 46.598,20 КМ за објекат површине 500 метара квадратних у којем је смјештена Мисија БиХ у Њујорку - наведено је у извјештају.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
26. oktobar 2017. u 06.46
Jadni Izrael, a vidi kak Bosni dobro ide.
DarkBlue
(istrazivac)
29. oktobar 2017. u 07.51
Hoćeš da kažeš kako su izraelci stedljivi pa iznajmljuju
prostor za ambasadu u Tirani umesto u Sarajevu? Ja mislim
da je nešto drugo u pitanju. Znaju da je BiH lažna država
kratkog veka pa neće da se cimaju previse.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
29. oktobar 2017. u 14.01
Izrael sa 300 milijardi dolara BDP ima 69 ambasada i 23 konzulata, BiH sa 42 milijarde ima 56 DKP-ova.

Nije bitno to što je najam vjerovatno manji u Tirani, nego sto Izrael nema Ambasadora u BiH, a BiH ima u Izraelu. Ima se, može se.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
29. oktobar 2017. u 14.14
29.10.2017 14:15
BEOGRAD - Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su odnosi Srbije i Republike Srpske posebni i po Dejtonskom mirovnom sporazumu i poručio da ne postoje bosanski ili hrvatski Srbi.

„Mi smo jedan narod, kao što je rekao predsednik Srpske Milorad Dodik. Ne postoje hrvatski Srbi ili bosanski Srbi”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu poslije sastanka sa Dodikom.

Glavna vijest sa susreta. Jeda od DVA predsjednika jednog naroda ponovio rijeci drugoga.
anonima
(Stranac)
29. oktobar 2017. u 17.04
Ein volk zwei führer.

@nonima
anonima
(Stranac)
29. oktobar 2017. u 17.24
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
29. oktobar 2017. u 20.33
@
Asocijacija ti je onako bas ...
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
ispod nivoa.
anonima
(Stranac)
30. oktobar 2017. u 15.10
Ispod nivoa bi bilo da sam spominjao ein ili zwei reich. Ovako sam ostavio prostora za debatu. Da li je cilj jedan vodja za jedan rajh ili se mogu vodje zadovoljiti sa jednim rajhom i jednim „rajhom”.
A što se ideologije tiče, samo još fali duhovni firer dusevnog turbo-folka da kaže „gdje god su gusteri, to je gusteraca” (citiram doktora Jabolku).

Welcome back u devedesete. A sa'će i deklaracija.

@nonima
POLARIS
(доктор)
30. oktobar 2017. u 16.39
Шта тебе уопште боли декларација, кад Срби постају сложни и кад се уједињују, а при томе никога не омаловажавају, већ једноставно дефинишу себе у времену и простору, онда је то по теби шовинизам, рајх, фирер,...

А кад ви мунгоси радите то исто, а успут још омаловажавате све од реда, онда су то цивилизацијско еуропски домети, тако да је Перо у потпуности у праву.

ДНО ДНА, МУЉ најгоре врсте, али то није ни чудо јер ту си поникао и ти ту и припадаш.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
30. oktobar 2017. u 22.26
Vucic misli da mu je ovo posljednji mandat, ali, kako kaže, ne zbog onih koji ga napadaju, već da je to njegova odluka.

E jes' odlucio, svaka mu cas'. Bas cvrsto misli.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
01. novembar 2017. u 05.31
„Cvijanovic је изразила жаљење што рок за усвајање закона о акцизама истиче јер је то била сјајна и добра прилика да се у оквиру задатих рокова одради властити дио посла.

”То је било потребно да би се квалификовали за буџетску подршку која иде из Међународног монетарног фонда и да можемо да повучемо средства Европске банке за обнову и развој /ЕБРД/, те приступимо одређеним програмима Свјетске банке„, рекла је Цвијановићева.

Она је констатовала да буџет Српске ”није у потреби у каквој је био„.

”Нама су сви ти новци изостали, а ми смо успјешније извршавали своје обавезе током ове године у односу на претходни период„, рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да су неодговорни људи који су блокирали велика средства неусвајањем закон о акцизама, јер је то раније преузета уговорна обавеза БиХ како би ”ослободили силни новац од ЕБРД-а, при чему највећи дио отпада на Федерацију БиХ„. ”

Akcize trebaju da bi dobili kredit MMF, a time možemo da dobijemo drugi kredit EBRD-a, da bi pristupili odredjenjim programima (čitaj kreditima) Svjetske banke. A inače bez tog kredita smo ispjesnije izvrsavali obaveze.

Pjer: Hvala „neodgovornim ljudima” i nefunkcionalnom BiH parlamentu. Nego red je da stampa objavi imena neodgovornih. Da ovce znaju ko to misli da za vise mlijeka treba poboljsati ishranu, a ne uvoditi još jednu mužu.

„Ми смо ту неко ко трпи пуно мању штету”, истакла је Цвијановићева.
yoland
(surfer)
03. novembar 2017. u 15.22
Uh, koliko si stisnuo te redove, pa ne mogu ništa između da procitam...razrijedi malo:)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
05. novembar 2017. u 06.50
SARAJEVO - SDA je najoštrije osudila vandalske postupke skrnavljenja pravoslavnih grobalja u Karauli kod Kaknja i sarajevskom naselju Briješće i zahtijeva da nadležne agencije za sprovođenje zakona hitno otkriju počinioce i privedu ih sudu pravde.

Iz SDA je saopšteno da je skrnavljenje grobalja, vjerskih objekata i kulturno-istorijskih spomenika anticivilizacijski i kukavički čin koji je direktno uperen protiv izgradnje povjerenja i normalnih odnosa u BiH.

„Tražimo od nadležnih lokalnih vlasti da se šteta hitno sanira, a pozdravljamo čin načelnika Opštine Kakanj koji je u tom pravcu već preduzeo konkretne korake”, navodi se u saopštenju.

Direktiva 342: U partijskim vijestima se može pominjati samo ime predsjednika partije. Inače ime nacelnika sa mu.ima je Nermin Mandra.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
05. novembar 2017. u 10.41
BANJALUKA - Iz budžeta predsjednika Republike Srpske u oktobru 2017. godine, u vidu jednokratne finansijske pomoći, uplaćeno je ukupno 600.000 KM osnovim školama u Republici Srpskoj za rekonstrukciju objekata, saopšteno je iz kabineta predsjednika Srpske.

U 30 osnovnih škola širom Republike Srpske uplaćeno je po 20.000 KM, navodi se u saopštenju.

Uplaćena novčana sredstva za osnovne škole namijenjena su za zamjenu stolarije, krovnog pokrivača, rekonstrukcija mokrih čvorova, centralnog grijanja, električnih instalacija, sanacije stepeništa, prilaza školi, uređenje školskog ulaza, renoviranje školskih prostorija i opremanje učionica.

Budzet ministarstva prosvete treba naredne godine povecati za 1.2 miliona maraka. Da Predsjednik Republike ne mora da se bavi mokrim cvorovima u skolama u 2018-oj. I da se vrate sredstva prebacena iz Budzeta predsjednika.
anonima
(Stranac)
06. novembar 2017. u 10.42
Sve je to lijepo moj Pero, al' kad bi ti imao muda, zvao bi se Maja. Ona ne kritikuje k'o kuljava baba nego vidi sustinu i tu sustinu otvoreno iznese.
@nonima

Uzgajanje genetski modifikovanog nacionalizma

Prosječni nacionalista više nije krezavi bradati prototip s početka devedesetih. I njegov profil „evoluirao” je od svoje 20-tak godina stare karikature. Banjalučki nacionalista - „upgrade verzija” ima tridesetak i koju godinu, rat jedva pamti, ali iz kuće nosi nacionalistički odgoj i više od svega „osjećaj ugroženosti” od drugih naroda. Pozovete li ga na razum, odazvaće se floskulom „a-šta-su-oni-nama-radili”.
Dvadeset i dvije godine od kraja rata, Bosna i Hercegovina živi bremeniti, krhki mir. Posjetite li Banjaluku na nekoliko dana, izgledaće vam dosta pitomo. Ikonografija devedesetih nije eksplicitna - rezervisana je uglavnom za navijače, pokoju svadbu, slavu i komentare na društvenim mrežama. Osnovna odrednica ovdašnjeg nacionalizma jeste njegova evolucija u jedan, na prvi pogled, manje upadljiv, ali mainstream oblik. Nacionalizam je postao podrazumijevajući sistem vrijednosti, protkavši obrazovanje, ekonomiju, medije, kulturu... Njegovo prisustvo slučajnom posjetiocu najvećeg grada Republike Srpske ne bode oči jer vidi „make over” stvarnost rezervisanu za prve, površne dojmove.
Takva slika opstaje tek kratko jer nacionalizam je krvotok ove sredine. Bez njega bi se ušminkana stvarnost raspala na komade, ostavljajući ogoljeno siromaštvo, razorenu privredu, uništenu kulturu. Bez njega bi se i ljudi koji žive tu morali suočiti s neprijatnom istinom o proteklom ratu, kojem već decenijama ovde tepaju da je bio „odbrambeno-otadžbinski”.
Znaju to dobro strukture na vlasti u Republici Srpskoj koje se već decenijama održavaju na nacionalističkoj matrici. Zato eksplicitno srbovanje ostavljaju uglavnom za predizborne skupove, dok krvotok nacionalizma pumpaju perfidno i sistematski iz godine u godinu.
U poslijeratnoj Banjaluci vlasti su smatrale etnički nehigijenskim da nazivi naselja i ulica evociraju uspomene na sve što nosi prefiks nesrpski. Protjeravši prvo svoje sugrađane, protjerali su i sve što asocira na njih. Među prvim promjenama koje je Banjaluka pretrpila nakon etničkog čišćenja, je „čišćenje” adresa: Titova ulica postala je Kralja Petra I Karađorđevića, Antuna Gustava Matoša – Ravnogorska...narodne heroje smijenili su hajduci, srpska epika pobijedila je svu liriku banjalučkih aleja.
Rehabilitacija četnika i groteskno tumačenje njihove uloge – samo je jedan u nizu istorijskih falsifikata za kojim se poseglo u udaranju temelja dominantnom nacionalističkom narativu. Takva istorija, u službi sadašnjosti, učestvovala je u preoblikovanju kompletnog sistema vrijednosti.
Politička scena ideološki je jednoobrazna – ni opozicione partije ne odriču se nacionalizma svjesne da bi to značilo odricanje od birača i izborni debakl.
A upravo je biračko tijelo sama srž priče o opstanku nacionalizma. Prosječni nacionalista više nije krezavi bradati prototip s početka devedesetih. I njegov profil „evoluirao” je od svoje 20-tak godina stare karikature. Banjalučki nacionalista - „upgrade verzija” ima tridesetak i koju godinu, rat jedva pamti, ali iz kuće nosi nacionalistički odgoj i više od svega „osjećaj ugroženosti” spram drugih naroda. Umiven je, naoko uljuđen i upakovan u nešto bolje manire. Njegov nacionalizam je, baš zbog takve ambalaže, još licemjerniji.
Ovdašnji predstavnik „genetski modifikovanog nacionalizma” ponosno će isticati da „ima prijatelje Hrvate i Bošnjake”, kao da ga to svrstava u specijalnu altruistučku sortu, na čijoj širini ne treba štediti komplimente. Rado će govoriti o Slovencima koji za vrijeme novogodišnjih praznika posjećuju Banjaluku, ali na spomen Sarajlija kao da mu živ zub čupate. S nelagodom će gledati kako lider SNSD-a i predsjednik Republike Srpske pod šatorom pjeva s Bajom Malim Knindžom, ali će se predsjednikovom šovinisitičkom zagrljaju rado prepustiti čim se spomene Bosna i Hercegovina. Pozovete li ga na razum, odazvaće se floskulom „a-šta-su-oni-nama-radili”.
Ovaj hibrid ideološkog ratnog i postratnog inženjeringa odrekao se kritičkog promišljanja stvarnosti, ako je ikada i pokušao. Za njega je stotinama puta ponovljena laž postala istina. Prihvata populizam i monotono, dugogodišnje ideološko žongliranje sopstvenom sudbinom, uljuljkujući se u konformizam većine.
Jedan od najgrotesknijih primjera za to je masovni odaziv na Referendum o Danu Republike Srpske, u jesen prošle godine. U atmosferi punoj „patriotskog” naboja gotovo je opasno bilo izjaviti da ne izlaziš na referendum. Uzaludno je bilo i pokušavati objasniti da je riječ o tek jednom populističkom igrokazu uoči lokalnih izbora jer je Dan RS, odnosno „krsna slava Republike Srpske” plasirana i shvaćena kao presudna po opstanak naroda. Na koji tačno način, nisu umjeli objasniti. Posebno ne nakon što je (uprkos ogromnoj podršci referendumu), u konačnici Dan RS izgubio ona obilježja za koja su se „referednumaši” zalagali – obilježja vjerskog praznika. Nisu razumjeli ni kada je SNSD na krilima istog tog Referenduma odnio ubjedljivu pobjedu na lokalnim izborima.
Vakum u kojem egzistira današnja Banjaluka zato ne ostavlja mnogo prostora optimizmu. Društvo koje je izabralo da vjeruje nacionalistima, a ne sopstvenim očima, plaća cijenu populističkog zagrljaja ekonomijom, obrazovanjem, zdravim razumom i budućnošću svoje djece.
Konflikt ostavlja zamrznutim dok ga ne otope vatre nekih novih referenduma, kao hipoteku koju bi mogla otplatiti djeca odgajana na „odbrambeno-otadžbinskoj” matrici.

Maja Bjelajac se novinarstvom bavi više od 20 godina. Izvještavala je Za Radio Free Europe osam godina, pisala je za Institute for War and Peace Reporting, kao i za brojne bosanskohercegovačke medije. Danas se novinarstvom bavi više iz zadovoljstva i hobija što joj, kako priznaje, pričinjava mnogo veće zadovoljstvo. Živi i radi u Banjaluci.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
07. novembar 2017. u 18.25
Moje je vrijeme ograniceno na 5 min.
Za honorar u Eurima i ja bih raspalio po sustini.

Ne kažem da je sadrzaj diktiran time ko te place. Ali nekoliko stvari vuce na Eure.

U vezi Pjerovih muda...daj svoj najkriticniji post prema Bosnjacima pa da uporedimo. :P
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
08. novembar 2017. u 06.19
SARAJEVO - Ministar komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine Ismir Jusko izjavio je danas kako u ovom momentu ne postoji nijedan faktor koji bi zaustavio projekt Unsko-sanske pruge i da do sada nije naišao ni na jednu barijeru.

Jusko je za televiziju N1 kazao da je nakon više od 10 godina čekanja, prije tri mjeseca obavljeno niz razgovora sa kolegama iz Hrvatske u vezi sa aktiviranjem projekta Unsko-sanske pruge.

„Kontaktirali smo i luke da vidimo da li su zainteresovani za prevoz robe preko toga i kazali su da jesu. Potpisali smo sporazum koji ćemo na sutrašnjoj sjednici Vijeća ministara staviti. Ja sam apsolutno uvjeren da ćemo dobiti podršku Evropske komisije. Razgovarao sam i sa gospodom iz Evropske investicione banke i uvjeren sam da žele da to podrže. To će biti prilika i za nova radna mjesta i ne znam zašto se čekalo toliko dugo na ovaj projekat”, rekao je on.

O mostu Gradiška je rekao kako su svi mostovi važni i da je bitno da nas spajaju.

„Radimo završnu fazu tendera za Gradišku i to je put koji će pomoći našim privrednicima i veliki potencijal je za turiste koji žele da posjete našu zemlju”, naveo je Jusko.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
08. novembar 2017. u 06.46
Komentarisao je i problem putne dionice za Crnu Goru preko Šćepan-Polja.

„Čuo sam kako taj dio zovu kategorijom ekstremnih sportova i podržavam taj stav. Već sam razgovarao sa ministrom Osmanom Nurkovićem iz Crne Gore i Crna Gora je spremna da krene sa tim projektom, ali treba i naša volja. To nije u nadležnosti državnog ministarstva, ali već imamo pozitivne odgovore. Radi se o jednoj dionici koja nije toliko duga. Ministarstvo daje sve od sebe da krene u pravom pravcu”, kazao je Jusko.

I da sumiram: Obavili smo niz razgovora, kontaktirali smo, spremni da krenemo, treba volja, imamo pozitivne odgovore, dajemo sve od sebe da krenemo u pravom pravcu, nismo naisli na nijednu barijeru, uvjeren sam. I slag je „svi mostovi važni i da je bitno da nas spajaju.”

anonima
(Stranac)
09. novembar 2017. u 16.59
E hebi ga Pjer, i tebi je dakle Euro jedino objašnjenje kad vidis da ljudi iskacu iz nacionalistickog sablona. Porazavajuce. Nema nade. I definitivno, nema nikakvog razloga da se ovdje gubi vrijeme ... osim zadovoljstva da se povremeno prodrma kavez.

@nonima
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
09. novembar 2017. u 20.10
Euri objašnjavaju duzinu teksta.

„Bez nacionalizma bi se i ljudi koji žive tu morali suočiti s neprijatnom istinom o proteklom ratu, kojem već decenijama ovde tepaju da je bio ”odbrambeno-otadžbinski„. ”

Pošto nikad nisam čuo da neko u BL zove zadnji rat gornjim imenom, teško mi je da objasnim. Termin se koristi u Hrvatskoj i istina je: pomislih da su euri objašnjenje.

Kontrolni uzorak: pretražih BL diskusiju po rijecima „Odbrambeni” i „Otadzbinski” i...ništa,

„Nisu razumjeli ni kada je SNSD na krilima istog tog Referenduma odnio ubjedljivu pobjedu na lokalnim izborima. ”

Autorica pocjenjuje narod u RS. Mislim da narod razumije šta se desava. Jednostavno trenutno nije bolja opcija vidljiva.

Ako volis evo nešto stariji tekst:

Piše: Maja Bjelajac iz Banje Luke (TU br. 731, 2. mart 2012.)

Za vreme trajanja rata u Bosni i Hercegovini i neposredno nakon toga, Milorad Dodik se predstavljao kao oponent Radovana Karadžića, tadašnjeg predsednika Republike Srpske (RS).

A sada, kada je i sam Dodik postao predsednik entiteta bosanskih Srba, čini se da su ideološke razlike između njega i njegovog prethodnika gotovo nestale. Kao lider najjače političke partije u RS-u – Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) – Dodik se rukovodi isključivo srpskim nacionalizmom.

U godinama nakon rata u BiH (1992-95.), Dodik je Karadžića u više navrata nazivao „zlikovcem” i „smetnjom za srpski narod”. Pre samo pet godina, Dodik je od Karadžića i bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba, Ratka Mladića, zahtevao da se predaju, tvrdeći da njih dvojica „nisu srpski junaci, i nikada nisu bili heroji”.

Otprilike u isto vreme, Dodik je u jednom intervjuu rekao i da su zločini koji su u julu 1995. počinjeni u Srebrenici – kada su srpske snage ubile 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka – imali razmere genocida.

Ovih se dana njegove izjave za javnost veoma razlikuju od onih koje je davao pre nekoliko godina. Ako je tada njegov nacionalizam bio jedva vidljiv, danas se radi o krajnje otvorenom i doslednom stavu.

Potkraj maja 2011., neposredno nakon što je Mladić uhapšen u Srbiji, u Banjaluci je organizovan veliki skup podrške ovom generalu. Taj skup je bio održan pod pokroviteljstvom Udruženja boraca RS-a, koje uživa otvorenu podršku samog Dodika. Iste godine je predsednik saopštio i da će osnovati fond za finansiranje odbrane onih Srba koji su optuženi za ratne zločine, uključujući Karadžića i Mladića.

Svoje nekadašnje izjave o Srebrenici Dodik danas poriče, nastojeći umesto toga da umanji razmere zločina koji su počinjeni 1995. godine.

U jednom televizijskom duelu koji se proteklog meseca odigrao u Beogradu, predsednik srbijanske Liberalno-demokratske partije (LDP), Čedomir Jovanović, pitao je Dodika da li je ikada rekao da se u Srebrenici dogodio genocid.

On je odgovorio: „Nikada nisam priznao da je u Srebrenici počinjen genocid, niti ću to učiniti. Ja sam samo konstatovao da je Haški tribunal doneo presudu u slučaju generala [bosanskih Srba, Radislava] Krstića, kojom ga je osudio za genocid u Srebrenici 1995. Ja sam samo konstatovao ono što je pisalo u sudskoj presudi.”

Dodik je Jovanoviću rekao i da vođstvo bosanskih Srba nikada nije donelo odluku da uništi bošnjačku naciju. Otuda je Srebrenica bila „veliki zločin, ali ne i genocid”.

Potom je nastavio da brani Karadžića, za koga je rekao da je „pravio greške, ali mu treba priznati zasluge za stvaranje Republike Srpske. RS je osnovana zahvaljujući njegovoj hrabrosti.”

Jovanović mu je uzvratio: „Ova izjava svedoči o Vašoj promeni, jer danas, kada imate apsolutnu vlast, ne smete da kažete ono što ste govorili kada ste bili opozicija.”

Neposredno nakon rata, tokom 1996. i 1997. godine, međunarodna zajednica je polagala velike nade u Dodika kao umerenog političara, koji bi mogao da doprinese smirivanju etničkih tenzija.

A 2000. godine ga je tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt (Madeleine Albright) opisala kao „miljenika međunarodne zajednice”.

Međutim, iste te godine Dodik je na predsedničkim izborima u RS-u bio poražen od kandidata Srpske demokratske stranke (SDS), Mirka Šarovića. U periodu od 2001. do 2006., usledio je i čitav niz drugih izbornih poraza.

Moguće je da je baš to Dodika nagnalo da se okrene populističkom nacionalizmu kao sigurnom načinu na koji se osvaja biračko telo u RS-u. Izgleda da je taj plan uspeo. Tako je 2006. godine, nakon ubedljive izborne pobede SNSD-a, Dodik po drugi put postao premijer RS-a. A posle sledeće izborne pobede, 2010. je počeo da obavlja funkciju predsednika RS-a.

Dragan Čavić, koji je tu funkciju obavljao u periodu od 2002. do 2006., tvrdi da je Dodik govor nacionalizma preuzeo iz praktičnih razloga.

„Populistički pristup politici podrazumeva da su sve prethodne izjave u kojima je Dodik kritikovao Karadžića i ostale lidere bosanskih Srba sada zaboravljene, usled potrebe da se dobiju glasovi”, kazao je Čavić. „Dodikova stranka, SNSD, procenila je da je ovakva retorika jedini način na koji može da zadrži vlast na svim nivoima. Iza takvog populističkog pristupa stoji čisti pragmatični interes.”

Uporno insistiranje na nacionalizmu dovelo je do pogoršanja odnosa lidera bosanskih Srba sa međunarodnom zajednicom, kao i sa državom Bosnom i Hercegovinom, čiji je RS sastavni deo. Dodik se sada otvoreno protivi postojanju zajedničke države.

Pod Dodikovim uticajem, zvanični diskurs u RS-u podrazumeva fokusiranost na entitet kao tvorevinu koja je gotovo potpuno nezavisna od zajedničke bosanske države. Što se tiče odnosa prema nedavnoj prošlosti, osporavaju se razmere srpskih ratnih zločina, dok se aktuelni čelnici distanciraju od bilo kakvog učešća u njima.

Analitičari smatraju da Dodikov nacionalistički stav predstavlja zamenu za stvarne odgovore na ekonomske i socijalne izazove sa kojima se suočava RS.

„Kada se okrenete nacionalističkoj retorici, to znači da više nemate nikakvih drugih argumenata”, kaže direktor ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), Bakhtijar Aljaf. „Bilo bi bolje da Dodik ima nešto da kaže ljudima o razvoju RS-a, o stranim investicijama. Ali on to ne čini – a šta drugo može da ponudi glasačima osim nacionalizma? To je njihova duhovna hrana.”

Po mišljenju profesora sarajevskog univerziteta, Envera Kazaza, promenu Dodikovog stava treba pripisati „nesposobnosti da se kreira nova politička vizija”, koja bi u BiH iziskivala stvaranje „proevropskog društva” i odmak od „ratnih ideologija”.

„Dodik je zaigrao na nacionalističku kartu da bi dobio izbore, a pošto je došao na vlast pretvorio se u pragmatičnog političara koji nastavlja da koristi istu tu kartu kako bi ljudima skrenuo pažnju sa važnijih pitanja, kao što su loše stanje u ekonomiji i nezaposlenost”, kazao je Kazaz.

Profesor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu (Austrija), Florijan Biber (Florian Bieber), tvrdi da je Dodik napravio korak od oportunizma ka nacionalističkom programu.

On ističe da političari poput Dodika nacionalizam često najpre koriste da bi poboljšali vlastitu poziciju, ali kasnije počnu da veruju u svoju sopstvenu retoriku.

„On je opijen uspehom nacionalizma, i u jednom trenutku bi to moglo da se pretvori u put bez povratka”, rekao je Biber. „Po tome je on sličan [bivšem predsedniku Srbije] Slobodanu Miloševiću. Obojica dolaze iz pragmatične, tehnokratske političke struje, a vremenom su prigrlili izraženi nacionalizam kojeg nisu u stanju ili nisu voljni da napuste. Obojica su mogli biti ujedinjujući, pragmatični političari, ali su se opredelili za lakši put privlačenja nacionalističkih osećanja.”

Takav populistički pristup podrazumeva i flertovanje sa ekstremno nacionalističkim delom biračkog tela.

„Ova taktika nas podseća na sličnu politiku kojoj ekstremna desnica pribegava i u ostalim delovima Evrope. U Austriji, na primer, Partija Slobode prednjači u tome što se ne distancira jasno od nacionalsocijalizma, premda pazi na to da njeni političari ne govore stvari zbog kojih će se sukobiti sa zakonom”, kaže Biber. „U pitanju je veština provociranja kojom se privlači pažnja, mobilišu glasači koji nisu voljni da prihvate zločine prošlog režima i okupljaju oni koji otvoreno odobravaju ratne zločine ili naprosto imaju ambivalentan odnos prema prošlosti.”

Maja Bjelajac je saradnica IWPR-a iz Banje Luke.

anonima
(Stranac)
10. novembar 2017. u 02.07
Google „poginuli u odbrambeno-otadžbinskom ratu”:

http://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=269539
https://www.youtube.com/watch?v=TnNhXXyeb-Q
http://mojaban jaluka.info/infograda/clanak/45391/obiljezavanje-dana-poginulih-i-nestalih-u-odbrambeno-otadzbinskom-ratu-foto
https:// www.infobijeljina.com/28431_Sjecanje-na-242-poginula-borca-sa-Majevice-FOTO.html
http://www.telegraf.rs/vesti/2084842-p re-23-godine-poginuo-je-najmladji-vojnik-u-ratu-u-bosni-spomenko-gostic-i-ovo-je-njegova-tuzna-prica-video
http://www.p rnjavor.info/prnjavor-obiljezen-dan-nestalih-i-poginulih-video-i-foto/
http://mojkontakt.com/blog/2017/10/19/banjaluka- otkriven-spomenik-za-115-poginulih-boraca-vrs/

...

E moj Pero.

@nonima
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
10. novembar 2017. u 06.46
Sah - mat.

Promaklo mi je da se u RS koristi „odbrambeno-otadzbinski” za rat. Moja primjedba je neosnovana.

Zaintrigira me ovo. Kako anonimni zove zadnji rat u svakodnevnom govoru?
Kako drugi?
I koje ime bi bilo odgovarajuce?

anonima
(Stranac)
10. novembar 2017. u 14.36
Ne zovem ga nikako.Dosao je nepozvan.
@nonima
anonima
(Stranac)
10. novembar 2017. u 14.43
Pitanje bi bilo koja je priroda zadnjeg rata, gradjanski, oslobodilacki, odbrambeni, osvajacki, pravedan, nepravedan, ... Vjerovatno sve od toga pomalo, ovisi o kome se radi, o geografskom polozaju, vremenskom periodu, ... Ja kažem kratko rat, bez pridjeva koji su obavezno tendenciozni.
@nonima
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
11. novembar 2017. u 09.23
„”„”SARAJEVO - Bezbjednosne službe Bosne i Hercegovine prisluškuju predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, a nalog da se on stavi pod te mjere izdat je na osnovu zahtjeva tužilaštva u Sarajevu zbog istrage koja je pokrenuta, pišu „Novosti”.

Prema informacijama do kojih su „Novosti” došle, kao obrazloženje za ovaj potez navedeno je da se dokazi protiv Dodika ne mogu pribaviti na drugi način.

Za „Novosti” je tu informaciju potvrdio i Dodik.

„Dobio sam obavještenje od suda u Sarajevu da se protiv mene preduzimaju mjere prisluškivanja, jer znam da moje razgovore prati bar deset agencija. Međutim, ovdje je riječ o tome da neki sud Bosne i Hercegovine preduzima mjere protiv predsjednika Republike i to je problematično. Ali meni to više nije problem, čak me pomalo i zabavlja. Ne znam ni zašto me prisluškuju, kada ja otvoreno kažem da se zalažem za samostalnu Republiku Srpsku”, rekao je Dodik za „Novosti”.„”„

Samo u Bosni.”
yoland
(surfer)
11. novembar 2017. u 09.59
Prvi presretnuti telefonski razgovor, snimljen jutros u 09.45 po S-Europskom vremenu. Razgovor između Milorada i njegovog sina Igora Dodika.
https://www.youtube.com/watch?v=nfElQn4qyIM

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
14. novembar 2017. u 05.34
Када ће бити изграђен тротоар у Шарговцу, нови Зелени мост или мост код „Витаминке”, те водоводна мрежа на Крчмарицама или у дијелу Горње Пискавице, само су нека од бројних питања која су јуче грађани путем друштвених мрежа постављали градоначелнику Игору Радојичићу.

- Да ли планирате и када мислите покренути пројекат разврставања комуналног отпада у граду, те његову рециклажу?

- Да ли мислите да је добра идеја да укључите грађане у иницијативу садње дрвореда у граду?

- Да ли ће и када Градска управа почети да рјешава проблем формирања заједница етажних власника јер договор станара углавном није могућ?

Kažu da prva stvar koju covjek treba da uradi ujutro je dovesti krevet u red. Malo dostignuce, ali definise ostale aktivnosti u danu. U je državi je ekvivalent recikliranje otpada.
BL
(Dr.)
15. novembar 2017. u 14.30
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
21. novembar 2017. u 18.48
Boјска Србије, у оквиру модернизације и јачања оружаних снага, набавља пиштоље „глок 17” и пушкомитраљезе „миними”, сазнаје „Политика”.

Gdje li se izgubila narodna mudrost: Dva losa ubise Milosa. Modernizacija Glock-ovima je u redu. Ali za jacanje su bolja 2 TT-jca. ;)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
28. novembar 2017. u 21.16
„Želim da se zahvalim međunarodnoj zajednici,prije svega gospodinu Vigemarku (Lars) i američkoj ambasadorki Kormak (Morin), na medijaciji koja je imala za cilj da nam objasni važnost donošenje ovog zakona'',izjavio je predsjednik SBB-a Fahrudin Radončić pravdajući promjenu stavova oko akciza.

Masala.”
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Lava Rock Bracelets?
.