NIJE OGLAS,KAžU SUDBINA.
..uhuh,koja? Ma luda pamet.
..ne znam,ako ne verujem u sudbinu,usta verovti ?
„Ljudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva samo ono što ga satire.”
„Veličina čovjeka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine. Kako?
”

...YES sanak...visa sila...nema boga,već njegova sila...tako nekako
Sudbina predstavlja pojam za to da je sve što se događa u životima ljudi unapred zapisano i predodređeno. Često možete da čujete kako je Bog zapisao koliko ćemo živeti, ili da svako ima određen broj koraka koje može da pređe u toku svog života. Takođe se često priča da je sudbina bila da se dvoje zaljubljenih sretnu, da je sudbina kada neko preživi neku nesreću ili prirodnu katastrofu, da je sudbina ako neko umre mlad, da je sudbina kada mu sve ide u životu ili mu ništa ne ide od ruke…

Ako je sudbina da nam je unapred zacrtano sve što se događa i sve što postižemo u životu, onda smo mi obične lutke koje izvršavaju volju neke više sile. Tako gledano, nemamo nikakvu mogućnost izbora. Čak iako donesemo odluku da promenimo neke stvari u životu, to može da se tumači kako je sudbina bila da se ta promena dogodi. Ako zaista tako posmatramo, onda sudbina gubi svoj smisao jer apsolutno svaka akcija, svaka odluka, svaki događaj može da se smatra sudbinom.

Ipak, oni koji veruju u sudbinu imaju dva različita tumačenja tog pojma, koji čak imaju i različit naziv u engleskom jeziku. Reč „fate” označava da nam je svaki događaj, u tačno određenom redosledu, unapred određen i koliko god se koprcali i branili, zadesiće nas ono što nam je „zapisano”. Za razliku od toga, reč „destiny”, iako se prevodi na srpski isto kao i „fate” ima malo drugačiju suštinu. U ovom slučaju, sudbina se odnosi na neki predodređeni konačni događaj, bez preciziranja redosleda događaja koji su se zbili u međuvremenu. To je ono kada kažete da je neko bio predodeđen da postane veliki fudbaler, ili predsednik, ili bogataš.

..ok...koristimo osmeh da promenimo svet, ne dozvoli da svet promeni tvoj osmeh...