‘Džabe ste krečili’

Priča mi onomad za šankom začuđeno ‘zemljak’ Mile kako mu se žalila jedna Amerikanka kod koje je krečio. Navodno njoj je jako depresivno u ‘eriji’ gde sad stanuje, jer ima puno stanara u sumornim devedesetim godinama. Ona jadna sa svojih punih osamdeset, uopšte ne želi takvo staro, već mlađe društvo. Dok skuplja salvete sa stolova razgovor prisluškuje šef sale i odmahujući rukom uz kiseli osmeh prijavljuje da nije iz te priče jer ima ‘samo’ sedamdeset. Zbunjeni Mile sa preko šezdesetak i kusur leta upravo tako i izgleda a ja ih sve kao (tad) pedesetogodišnji ‘mladić’ ćutke sažaljevam.
Sutradan prepričavam priču ne mojoj već ženi u zlatnim četrdesetim koja gasi cigaretu kao da hoće da probuši pepeljaru i zaustavi vreme. Njena koleginjica u ‘bujnim’ tridesetim se cereka na glas i (ne) namerno prosipa kafu na prekratku suknju.Sin, dvadesetogodišnjak, one ‘ne moje’ žene sa telefonom u ruci pada na pod od smeha i po treći put se objašnjava sa mlađem bratom tinejdžerom od petnaestak godina o čemu se radi. Ko koliko godina ima i ko čije godine ne razume uz neku njihovi foru, ‘DŽABE STE KREČILI ?