Vesti
Sport
Celebrity
Lifestyle
Diskusije
Kuvar
Oglasi
Diskusije
:
Književnost
+1 / -0
+1
ЦРНИ
Tanjuska-c
(na)
08. oktobar 2019. u 20.32
ЦРНИ
Црни је штене. Живи у дрвеној кућици поред свињца.
Црни је црн и има бели крст на грудима, велике шапе и страх у очима.
Црни је везан на кратком ланцу, да не би прескакао код свиња.
Као да он баш то жели.
Црни обожава моју сестру. када је она у кући Црни је сретан. И свугде је прати.
Када није онда га неко стално држи на ланцу, виче на њега и прети батинама.
Као да он то воли.
Црни воли да скаче по дворишту када није везан. Воли да јури мачке и гризе пластичне флаше.
Црни због неког разлога чува свиње, иако би требао да чува кућу.
Црни ће бити велики пас, и онда ће ланац бити још краћи.
Када је зет у кући, онда Црни иде да се купа на каналу. Обожава воду баш као и његов рођак Тоби.
Црни воли и њега али више воли моју сестру.
Црни је порастао од летос. Тада сам га први пут видела . Имао је страх у очима и жељу да буде разигран и слободан.
Црни је још увек на кратком ланцу а свиње ће за који месец заклати.
Па неће морати да их чува.
Можда ће тада чувати кућу и моју сестру. И њену децу као што и доликује једном тако лепом, паметном и великом псу.
Црни ће следеће лето добити на поклон леп поводац.
И светлећу лоптицу као привезак.
Да се не изгуби у мраку.
+0 / -0
0
niger
09. oktobar 2019. u 05.25
zanimljivo. pravi lik. ovo je najsmislenije sto si napisala od kad si prestala da to cinis. od kad je kreacija zaklana kao i nesretne svinje.
+0 / -0
0
tajka
(trener)
09. oktobar 2019. u 11.41
Niger voli (ilegalno skojevski ) naslov. Razumljivo.
Tajka ne voli kad neko spava 'k0' zaklan'...kad se bez potrebe u priči svinja kolje i pršti krv na sve strane...jer mu se vraćaju ružne slike i krici nesrećnih prasića iz susednih dvorišta?
Tajka ne voli prozivanje, nabrajanje, na parove razbrojs, postrojavanje , na desno ravnjanje i vojničko kratko podšišivanje ali verovatno ima ko voli.
+1 / -0
+1
niger
10. oktobar 2019. u 07.46
volim ja i Tanjin stil. I te kako.
+0 / -0
0
niger
15. oktobar 2019. u 03.15
samo...previse apstinira.. a (pisac) treba da se preda svim svojim plucima zivotu..najgore je kada nema muze..
+0 / -0
0
Tanjuska-c
(na)
17. oktobar 2019. u 11.57
https://www.youtube.com/watch?v=gnhFAjw4fqY
+2 / -0
+2
Tanjuska-c
(na)
17. oktobar 2019. u 12.08
НЕБОЈША И ПИСАЊЕ
Небојша воли да пише приче. Толико је волео да пише да је отишао у рат. Да скупи све неиспричане приче о ужасу.
Небојша се приближио толико близу ужасу да је заборављао понекад где је прва линија према непријатељу.
Заборавио је и да га је у неком тренутку рат прогутао заједно са свим причама написаним и ненаписаним.
Заборавио је и да је рат прошао и да ратне приче нису више занимљиве већини људи.
Небојша и даље пише приче. И приче пишу саме себе па негде убаце и Небојшу у фабулу.
И он воли кафану јер и приче воле кафану.
Колико су само пића попили заједно.
Небојша више не пије јер је одавно попио своје буре. Или два. А можда и више.
Воли кафану и воли приче. И кафана је заборавила да се рат завршио јер и даље у њој седе људи који су некада били у рату.
Или нису а као да су били.
Небојшина кафана зове се Луда кућа. У њој нису сви лудаци али нађе се покоји.
У кафани приче и наручују и испијају наручено. Испричају се саме па их Небојша запише. Прво у глави. Па на папиру.
И онда их препричава и чита свима у кафани.
По неколико пута.
Онда их препричава ван кафане.
По неколико пута.
И приче Небојшине онда оживе.
И изађу из кафане на улицу.
Па у град. Онда у читаву једну регију.
Онда оду у Свет.
И наручују саме себи пиће и саме их испијају.
И наздрављају Небојши.
А оне ратне приче остају у Лудој кући. Сваки дан поздрављају и Небојшу и остале госте.
Напијају се до бесвести и неће да изађу ни на улицу, ни у град , ни у регион.
Ни у свет.
Чекају неки други рат.
+0 / -0
0
niger
18. oktobar 2019. u 05.17
Prvo da pohvalim Stanu! Zna da drzi instrument kako treba i da radi s njim! To cenim! Mada, kolo je suvise kolektivno, a ja sam solo igrac.
Što se Nebojse tiče...Malo po kafanama sede oni koju su smrti govorili „Dobar dan”...Ali, poenta mi je jasna - kao i da se autor sve vise prebacuje na kratku pricu. Pravilno. Ali, treba da ima sto vise „mesa”..
Steta svih onih adresa na koje niko ne piše, a pisac najmanje .:(
+2 / -0
+2
geriatrikus
(zvakac karamela)
18. oktobar 2019. u 20.04
>>Иде писац, зову га манити
мине скида флаше да заштити…<<
ВОЈНА ПОШТА
7063
Ја који сам срео Небу, настањен у мјесту Ilidza, улица S. Sindjelica број xx припадник Војске Републике Српске, јединица I Ilidzanska brigada… се питам да ли Тањушка познаје неког НОРМАЛНОГ о коме би могли разговарати?
Од покојног Жука према Јеврићу...још ако избаци да је и Џамоњу знала.
А можда ни она није нормална?
А како ја познајем све ове људе?
Ма јебо ћеиф који на нос не скочи...
+0 / -0
0
Tanjuska-c
(na)
18. oktobar 2019. u 21.52
Ха, насмеја ме досуза, Јеврића сам имала прилике да га упознам ове године а упознали смо се пре доста година на Интернету када са тражила Српски Рулет. Диван, скроман писац, доста оронуо али стално прича приче. Прочитао је мој роман и рекао да га ни он не би боље написао.
А нисам ни ја нормална или имам ту срећу да сречем праве уметнике. Знала сам и пок Џигија. Можда сам и магнет за такве :)
+1 / -0
+1
Tanjuska-c
(na)
18. oktobar 2019. u 23.38
ЏИГИ И ПЕСМЕ
Џиги је писао песме. О својој планини и реци. О љубави и дилеми. О рату и глади. О домовини и камену.
Извајао је камени пољубац и увеличано срце.
Џиги је имао дугачак корак и прескакао је брда са истом лакоћом као што је писао и песме.
Заустављао је реку својим великим шакама кад год је хтео.
Џиги је волео кафану. И кафана је волела њега.
Спаљивао је своје песме када је био љут.
Трпао их у њедра када је био раздраган. Када је био весео делио их је свима уместо бомбона.
Када Џиги засуче бркове, све песме беже из кафане. Сакрију се у шуму док се он не отрезни.
Када Џиги хода кроз шуму вири му цела глава. Облаци пролећу поред њега и птице му машу.
Носи оловку уместо пушке а пушку уместо штапа.
Џигију је ватра појела кућу а зла вода однела темеље.
Џиги није знао да хода по равници.
Kад је газио њиве, тонуо је у црно блато.
Када Џиги погледа оним својим великим очима свако женско чељаде узме кишобран да не покисне и мало шећера
да стиша срце.
Џиги је оплакао своју Раду и проклео канцер. Остала му деца и унуци да оплакују и Раду и њега.
Џиги никада није остарио. Џиги је умро али му песме нису правиле опело.
Џиги је заронио у своју реку. Слетео са планине са књигом у руци.
Песме и сад понекад дођу у кафану. Траже Џигија.
Наруче дуплу лозу, одаспу који гутљај за покој душе и прекрсте се.
Певају о Џигију. О његовој планини и реци.
Певају о песнику који се родио у црној земљи, у црном времену у црној гори на црном језеру.
Певају о Џигију.
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
Izaberite državu:
Australija
Austrija
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
Evropska Unija
Francuska
Holandija
Hrvatska
Kanada
Nemačka
Sjedinjene Američke Države (SAD)
Srbija
Švajcarska
Švedska
Velika Britanija
Latinica |
Ћирилица
|
English
© Trend Builder Inc. i saradnici. Sva prava zadržana.
Terms of use
-
Privacy policy
-
Marketing
.