Zdravo! Volela bih da me ne osuđu jete,vređate, jer videla sam da se ovde javljaju ljudi koji su zaista slom,ljeni, i traže pomoć ili makar razumevanje, nečega što možda ni sami ne razumeju, a često kreću napadi na te lake plenove, što je u krajnju ruku neplemenitno i neljudski.
Javljam se jer se jako, jako loše osećam. Dobila sam otkaz pre mesec dana u državnoj firmi, i ako sam 3 ipo godine, radila u njoj, bila dobar i više nego dobar radnik, ne govorim subjektivno, već ponavljam šta su govorili, AFTER...a razlog otkazu je reforma, vezice i spletke(ne bih ni smela da pominjem, mnogo toga je umešano)nakon toga mnogo vratili, kojii ako su gore od mene radili, sa manje iskustva ili uopšte iskustva bez,a ja sam uvek bila jedna od boljih,svi su to znali... ...Ali, šta je tu je, sada sam apsolutno sama, bez ičaga, i bez ikakvih primanja, u svojo 31.oj godini.Pogađa me nepravda koja mi je nanešena jer nije otkaz bio zato što sam pogrešila,ili bila loša, već su razlozi meni neshvatljivi lične prirode očigledno, kako su mi neki i preneli, i svaki put kada pomislim na nepravdu tu, rasplačem se. Prvih nekoliko nedelja sam se budila plačići, nepodnošljivo je bilo, sada je očaj malo ublažen, mirim se sa tim, ali sam i dalje oČAJNA.Nedavno sam nasladila veliki stan u kome sada živim sama, i nemam pojma kako da ga isplaćujem. Nespremna sam za sve ovo, prestravljena. Krenula na fitnes, na koji se naravno silom teram, da se barem posle toga boljeosećam, litam knjige...trudim se da bar malo konstruktivno provodim vreme, jer sam u početku jedva iz kreveta ustajala, plakala na ssvakih 10 minuta i očajavala. Šta dalje, posao nov je TEŠKO naći, tražim, za sada nemoguće, u Srbiji, kao što je većini poznato. Da li sam u depresiji, ili je samo šok, da li ću se vući ikada i kako izvući dok ne nađem posao, a to može da potraje...ni sama ne znam, samo znam da sam apsolutno sama u svemu ovome, i ne vidim izlaz, spas.Bezvredno i jadno se osećam. Prestravljena sam. A da ne govorim o tome da u mojim godinama već imaju porodice...nego to je druga tema, moj izbor...ali svakako mi je užasno loše. Jedva se nateram da ustanem, i smišljam kako da dan provedem, sat po sat, a da za to vreme ne padam u očaj, ne mislim crno, i skrenem misli sa sebe, svog beznadežnog slučaja života.