Qubic,objasni mu molim te.Ja vise nemam snage.

Mozak dobija impuls iz majke zemlje putem energije kundalini(ja).

(naravno kroz pete,- kroz šta drugo?)

Isposnicka ljubav prema intelektu i svemu cime se taj intelekt ustvari bavi /svet, pogled na svet, svest itd. itd... /je isto tako duhovnost, ali i ta duhovnost je ljubav.

a i kod teista koji samo praktikuju a ne misle, to je još najgora.

„nisu opasne sve ili mnoge knjige, opasna je samo jedna.”- ovo sam negde čuo, ne mogu da se setim...

(ja bar nešto cekam, više ne ocekujem doduse)

san na oci, good night...

Neumorni,truckas opet.U Bibliji imaš vise vrednog nego u svim naučnim knjigama.Biblija sadrzi vise i nego vecina knjiga filozofije.Drugi je problem sto ti to ne možeš da prepoznas u Bibliji,nije Biblija kriva za to.

U neka davna, stara vremena, (kad je duhovnostjos još bila u modi, a poslusnost zakon), majstori su bili (ti) autoriteti/'ljudi od znanja, i svaki je imao svoje ucenike.
Ucenici su ucili razne stvari, a između ostaog i nauku vecnosti, zivota, nauku slobode kao i nauku ljubavi, ali, isto tako, svaki je imao i svoj unikatni put kao i razlicitost stepena svojega razvoja.

/te skole postoji i danas ali su veoma retke, njihove ucenike sam sretao i imam razlicita iskustva u vezi s' tim susretima, naročito neka s' avionima i jedno naročito iskustvo s' avionom od Beograda do Frankfurta (na Majni)/...

...

Posle dugog treninga, kada ucenik pozeli da se osamostali /„čitav svoj zivot radim za litar rakije sa'ću svoj trud da naplatim”/ i postane svoja „samostalna država/celina” on obično odlazi kod majstora da mu on stavi ruku na srce i tako otvori put za njega (to je već bozanski predpripremljeno a da ucenik to i ne zna), prosvetli njegov um, razum i intelekt, i sa tim d^a uceniku sve, sile koje ga prate i koje mu služe, 'stvari toj njegovoj sluzbi/celini, jer, šta je to zivot ako ne sluzba; zatim,; moc, osecanje, kreativnu imaginaciju, mudrost itd. itd. (kao i kolekciju parfema; dezodorans, kremu za ruke i lice)
...
Obično se desavalo da prvi odgovor majstora bude bez ijedne reci objašnjenja: „uzmi sad ovu kofu /sinko/ (i d^a mu jednu metalnu koficu) i idi tamo gde se obavlja velika nuzda, u to vreme brisalo se pljosnatim kamenjem posto na ostrvu o kom je reč nije bilo dovoljno vode ili papira, sakupljaj to kamenje, nosi ga na okean (koji je bio udaljen nekoliko kilometara odatle), u naredih 50 dana (ne znam bas tačno broj, dakle), ... sakupljaj to kamenje i peri.

(i sad, prevod: jer, kako ćeš ti mali moj covece, koji se gnusa sluzbe, bez empatije i osecanja za druge, da postanes jedno duhovno biće.)

Sretao sam ih dakle, velim, i danas su to (jedni) veoma srećni ljudi.”

*transformacionu

„Zbog čega?”

To samo taj ucenik tačno zna, jer samo on poznaje plodove od svega tog, te transformacije - majstora i ne interesuje, njega ne zanimaju plodovi.

Kao u onom Andricevom mostu, „nije se ni osvrnuo” (da pogleda)

„I kako nastaviti bilo kakvu diskusiju, kao da je Dovlaa vanredni profa na svim univerzitetima Sveta!”

Ja nisam vanredni profa,ja sam izvanredni.

Духовност? Ох, па доста је храбро писати о њој!

Духовност је:
- са једне стране - све наше генетско памћење, наша биолошка утренираност да преживимо,
- са друге - наше друштвено памћење, усађени ставови и веровања, све оно што сазнајемо сваки дан,
- са треће - телепатска (ма добро - несвесна у сваком случају) комуникација са најближима и даљима

.. све је то један огроман оквир у којем се кристалишу наши ставови „шта је добро, а шта прихватљиво, где смо међу другима, где су они у нама?”

.. а тога има превише за људски разум. Зато човек своје мисли и осећања претвара у ноте, у балетске знакове, па комуницира са тим симболима - тако компримује идеје до разумљиве мере. Ту на сцену излазе уметници, којима је Бог дао да мало боље баратају са тим симболичким материјалом - јасно, јер ми њих разумемо.

Остаје само једна загонетка - која је порука ЛЕПОТЕ? Јер лепота је коначно оружје уметности.

A zar nije na licu...u ocima... postupcima...rijecima...govoru... knjigama...slikama...cutanju...suzama...a tek u srcu...

Pa kompletnost djela... a djelo konac krasi. ..preslikava trazeni pojam u nasoj realnosti.