svadjaju se ljudi koji misle da nešto znaju neznajuci pritom da je to njihovo znanje samo jedno najobičnije ponavljanje informacija pokupljenih ovde-onde i bez dalje obrade i dublje analize usvojene na jednom intelektualnom nivou. To se najbolje vidi na politickom ili religioznom polju gde se ljudi svadjaju i tuku samo zbog razlicitog pogleda na zivot, ne shvatajuci da im je pogled zamagljen informacijama grupe kojoj pripadaju i da im upravo to „znanje” onemogućava da saslusaju i vide drugu stranu. Ljudima je izuzetno teško da saslusaju druge bez pozadine, „znanja” i zato dolazi do svadja; uvek se mesa ego koje „zna” i koje filtrira sve sto cuje kroz svoje „znanje”. Oslobadjajuci se ega automatski se oslobadjamo i tog „znanja” koje nam onemogućava da saslusamo i vidimo drugog. Oslobadjajuci se ega i „znanja” više ne slusamo i ne vidimo drugog kroz predrasude već uvek iznova. Tada prestaju svadje i konflikti, jer druge slusamo i vidimo bez pozadine, bez „znanja” koje nam je mutilo pogled i samo tada možemo razumeti i videti drugog, upoznati ga kakvim zaista jeste.

hakeru, koja je svrha tvog pisanja; koja je svrha tvog javljanja? Ocigledno je da ne znaš da način na koji neko izrazi svoje misli, bilo usmeno ili pismeno, odslikava njegovu visinu vaspitanja, obrazovanja i samim tim otmenosti. svako ko sebe iole ceni i ko za sebe drzi da je obrazovan i vaspitan neće sebi dozvoliti tekstove kao ove tvoje koje godinama ovde pišes. citajuci tvoje tekstove, može se uociti da su ti misli u jednom rasulu, jer su ti i tekstovi u rasulu, nepovezani i bez koncepta. Sto dalje vodi u zakljucak da ti ni zivot nije u ništa boljoj situaciji. To najbolje pokazuje i cinjenica da si se godinama (sve dok te nisam razbucao) lažno predstavljao (a da te nisam razbucao sigurno bi se i danas predstavljao kao Psiholog) ovde kao psiholog, da se javljas pod razlicitim nickovima i slično. Kolika si duhovna nakaza najbolje pokazuje i cinjenica da još uvek nisi uvideo svu niskost tog svog cina, pa zato nećeš da se izvinis, zbog tog svog cina, i pokusavas lazima da se izvuces. Mislis da ćeš tekstovima, poput ovog iznad, da me uprljas i ispadnes cist u ocima drugih ali meni je bitno da ja znam i da ti znaš da ja znam koliko si mali i mizeran covek, coveculjak, patuljak. tekstovi poput ovih iznad samo pokazuju tvoju inferiornost na polju Filosofije pa pokusavas da diskusiju pretvoris u jedno blacenje na licnom nivou svodeci tako čitavu diskusiju na svoj nivo malog i mizernog coveka, coveculjka, patuljka.

čitam ovaj tekst, ponovo, pa se ne mogu nacudim koliko je plitak um koji ga je sastavljao. Jadan covek koji ga ima. Ne mogu ni da zamislim koliko mu je zivot tezak sa takvim umom, ali mu sigurno nije lako. Na zalost, ogromnu većinu zajednica u kojima živimo cine ljudi sa takvim umom. Pa je sasvim logican i haos u kojem živimo. Jer ako je veci deo zajednice sacinjen od takvih umova nelogicno je ocekivati harmoniju u njoj. Nelogicno, jer jedan drugom gledaju kako da napakoste, jer su neuravnotezeni u vrlini, konfuzni itd. Takav um je najgori neprijatelj coveku, jer ga tera da radi stvari zbog kojih će se kasnije kajati. Ljudi se kaju, a sto je i najinteresantnije ne kapiraju razlog svog kajanja. Ne kapiraju da je razlog njihovog kajanja njihov um. Um konfuzan, povrsan, neuravnotezen itd. ne može da donese odluke ciji će plodovi biti prijatni, već uvek nešto zbog čega će se covek kajati. Pa zato nije ni cudno, kada jedan od većih filozofa na ovom forumu, kaže: da je kajanje ljubav prema zivotu. To je sasvim normalno, jer um pravda sebe zbog loše procene situacije. malo je umova koji će priznati svoju grešku i truditi se da se to isto ne ponovi( a to je upravo i proces ucenja), a mnogo je vise onih koji stalno traže neko opravdanje zbog učinjenog ili neucinjenog, ponavljajuci, pritom, iste greške. a sve to vreme covek pati i nalazi se u cudu, jer ne zna šta mu se desava i zašto mu se desava to što mu se desava. ne sumnja ni najmanje da je razlog toga njegov um, već uvek trazi opravdanje u razlozima spolja. Ali kad bi samo smogao snage da zaviri malo u svoj um video bi uzrok svojih problema. Video bi jedan neuravnotezen um koji se ponasa kao razmazeno deriste, koje stalno nešto hoće i zanoveta a zbog čega se covek nalazi konstantno u trcecem koraku. samo, potrebna je velika hrabrost suociti se sa sobom, svojim umom, sa onim što će mo videti. jer, to sam ja. To sam ja. A pogled na to ja vodi do otreznjenja. Videti sebe kao u ogledalo i podneti to, a ne pobeci u smoubistvo ili ludilo. podneti to i rpihvatiti dolazi do promene, jer to ne odbacujemo niti potiskujemo već sa ljubavlju ga prihvatimo i tada postajemo prijatelji sa sobom. i tada nekako i zivot postaje opusteniji, jer nema vise onog „lošeg” ja kojeg se nesvesno stidimo, odbacujemo itd. a koje nam za uzvrat stvara probleme, već nam je uvek pred ocima, uvek smo svesni njegovog prisustva. Kad kažem: to sam ja, znam koga predstavljam; svoju proslost. Um postaje svestan sebe, svestan svoje zablude. da on nije proslost, pa mu ni odluke neće vise biti uslovljene iskustvom iz proslosti, već će situaciju videti onako kakva jeste. Um uvidja da je ono sto je nazivao ja ustvari iskustva iz proslosti i da je trenutnu situaciju uvek tumacio kroz svoje ja ili ti iskustvo iz proslosti i da mu je to onemogućavalo jasno shvatanje, a samim tim pravilnu akciju.