Mnogo pitas,nisam ti ja Dalaj Lama.

Dule
e ta pitanja već vise lice na filozofiju i neko sadrzajno pitanje.Samo je problem sto si ti postavio previse pitanja o kojima su se ljudi bavili vekovima i napisali stotine knjige.
Ja ovako nabrzaka mogu samo odgovoriti na ono pozitivno-negativno.Šta je bolje?
Svi vole pozitivne ljude,malo ko negativce.Ali nekada je dobro biti i negativan,recimo na testu side.Eto to samo govori kako je teško doneti konacan sud o bilo cemu.

Dule:
- где је напред, а где позади?
- зашто је прогрес пожељан и када је нешто прогрес?
- зашто је развој пожељан?
- шта је позитивно, а шта негативно и шта је од та 2 боље?

Питам се нпр. да ли боље живи јапи или монах? Да ли је боље у Европи, или на Тибету? Да ли је боље имати клима-уређај, или бројанице?

Sve je to relativno. Ono sto je napred u jednom slučaju može biti pozadi u drugom. Zavisno od tacke gledista. Progres je pozeljan jer progres podrazumeva napredak. Nešto je progres kad je bolje od onog predhodnog. Razvoj je pozeljan iz gore navedenih razloga. Pozitivno i negativno su relativni pojmovi. Dakle može da bude bolje ili gore zavisno o cemu se prica. Sako živi svoj zivot. Iluzija je misliti da postoji jedan sablon, način zivota koji bi svi trebali da prate. Kad se povede rasprava o smilsu zivota za svaku osobu je to ono kako ta osoba već živi ili bi zeljela da živi. Zemlja je okrugla pa gledajusci sa tog aspekta uopste nije važno gde živis, dakle opet relativna stvar. Ako je vruce dobro je imati klima uredjaj. Ako si već u Sibiru onda ti neće trebati. Dakle opet sve zavisi od mnogo drugih faktora. itd...itt :) Eh jake filozofije :) Ovo je za Dovlu filozofija. Nešto o cemu je Tales filozofirao :D

Dule,u pravu si.
Ovi diskutanti sve vide kroz svoj dzep,kroz materijalno.Zato svaki napredak i gledaju kroz prizmu nauke.
Ti si prerastao ove forumascice sa Filosofije.

НЕ УЗИМАЈ УЗАЛУД ИМЕ ГОСПОДА, БОГА СВОГА :)))

Mnogo si djavole vickast.Mislis dovoljno je uzeti nick djavo i reći da si ateist.
Pisao sam ja ovde vise puta da su svi ljudi religiozni,da se radjamo takvi,i umiremo religizoni.
Samo neki to znaju a neki ne.Za tebe su to spanska sela.
Ko se hoće baviti teologijom i religijom na zdravorazumski način,nigde neće stici.
Ti i ja možemo pljuvati popove koliko želimo,ali time nećemo ukinuti nasu urođenu religioznost.
Oni sto kažu da su ateisti,i ne idu u crkvu,pa se time hvale,ti su religiozniji od onih suprotnih.
Oni sto kažu da veruju u boga,i idu u crkvu,oni su samo svesni svoje religioznosti,priznaju je.
A ti djavole nisi svestan.Tvoja religioznost je potisnuta u nesvesno i ona je tamo jača jer nesvesno je mnogo mocnije od svesnog.
Ti svoju religioznost ispoljavas samo drugacije od onih svesnih vernika.
Nećeš verovati ali i Fridrih Nice kad kaže da je bog umro,on je i takav religiozan.
I komunizam u svom korenu ima religioznost,fasizam takođe.
U svakoj liturgiji kod katolika i pravoslavnih se pomene ime pape i patrijarha.Kod kominista sličan ritual ih odaje da je religioznost koren i komunizma.Naime u svim knjigama komunista,bilo koje teme,pisac uvek negde mora da pomene Lenjina,ili Marksa,ili nekog našeg vidjenijeg komunistu.
I ima mnogo toga sto velike ateiste odaje da su religiozni.
Kad dublje pogledas komunizam i hrišćanstvo uvidjas koliko su oni slični,samo socijalni osnov kod oboje dovoljan je onome ko razume.
Za vreme Nice a i danas,oni pametniji popovi i teolozi,nikada se nisu gnusali bezboznika kakav su bili Volter,Gete,Nice,Frojd.Ti bolji ljudi religije svojom bistrinom su znali šta znaci nazoviateizam pomenutih velikana.
Zverstva i nedemokraticnost pojedinih religijskih vodja,alavost popova,tu u sustini što se tiče religijskog u coveku ništa ne menja.
Nauci je mesto u svesnom.Bogu nije tu mesto nego u nesvesnom,tako da je djavole kod tebe bog vrlo utemeljen jer je u nesvesnom.

Gde sam ja to rekao da sam ateista?
Da nema boga ni mene ne bi bilo.
Samo sto ga ja vidim pa mi nisu potrebne ni molitve, ni verovanje.
Vidi i on mene i lepo nam je, pricamo, salimo se i placemo zajedno.
Nema nikakve frke između nas kao sto vas popovi zaluđuju.
Tu i tamo se ne slazemo oko svega,kao sto to biva u svakoj porodici...ali to su nasa darma i karma.

Omatorilo se u ovom materijalnom svetu, zato sve izgleda tako sivo...

Poz

Teleolosko shvatanje sveta potice od Aristotela, gde se smatra da postoji neki cilj, smisao ka kome se tezi. U sustini je bioloskog porekla, jer cilj postoji za ziva bica, a Aristotel je voleo biologiju, i onda je sve - i fiziku i filozofiju - tako posmatrao. To je imalo veliki uticaj na kasnije hrišćanske filozofe; ideja da postoji neki krajnji cilj, ka kome ide „progres”, kasnije je veoma izrazena kod Hegela i Marksa, koji su je primenili na istoriju, a i danas se sreće, pogotovu u vezi materijalog i naucnog progresa.

Njoj suprotstavljena je ideja o ciklicnosti, koju srećemo od antickih filozofa do danasnjih dana, a naročito je značajan Djanbatista Vico, veliki italijanski filozof, koji je smatrao da se istorija ponavlja u ciklusima, a da svaka civilizacija traje oko 400 godina.

- где је напред, а где позади?

U prevodu, šta je napredak? Ovo pitanje podrazumeva sliku sveta u kojoj su definisani neki ciljevi. Jasno je da recimo naucni i tehnoloski napredak znace vise znanja i vise moći. No u drustvenom pogledu, napredak se definise u zavisnosti od ideologije. Levicari napredak vide u socijalnoj ravnopravnosti, rodnoj ravnopravnosti - u sustini, to je Marksova prica o teznji ka besklasnom drustvu; Zeleni napredak vide u prelasku na ciste tehnologije; napredak je dakle relativna stvar, ali se često neke stvari podrazumevaju - drustvo postaje mekse i „naprednije”.

- зашто је прогрес пожељан и када је нешто прогрес?

Ne slazu se svi da je progres pozeljan. U principu, postoje dve vrste ljudi/politicara - konzervativni i oni koji to nisu; konzervativni su za ocuvanje vrednosti i statusa kvo, ili povratak na staro, a ovi ostali (često je to levica) za promene. Promene naravno mogu biti i na gore, pa se konzervativci bune protiv toga. Nema tu nekog definitivnog odgovora, a ljudi, u zavisnosti od temperamenta i polozaja u drustvu, će se razlikovati u odnosu na ideologiju. Tako bogati žele da ocuvaju svoj polozaj, pa idu često u konzervativnu ideologiju, crkva takođe je konzervativna - za ocuvanje nekih vrednosti; liberali, levicari/sirotinja često su za promene. Takođe, nije jasno šta je progres i koje su promene pozeljne. Tu se ljudi razlikuju, u zavisnosti od ideologije.

- зашто је развој пожељан?

Neka vrsta razvoja se smatra pozeljnom skoro nezavisno od ideologije - recimo tehnoloski ili materijalni razvoj. U principu, svet ide ka povecanju moći, i prirodna je tendencija da se moc uvecava. Međutim, postoje i oni koji su protiv razvoja, ludisti su bili protiv tehnologije, zato jer materijalni razvoj često sa sobom nosi neke loše stvari.

- шта је позитивно, а шта негативно и шта је од та 2 боље?

Pozitivno je nešto sto je bolje od negativnog, bar kako se tumaci ta reč. Dakle pozitivno znaci nešto isto sto i dobro, poželjno - naravno ne u svim situacijama. Pozitivan ima i drugo znacenje - u matematici, u odnosu na test - i može znaciti dakle i nešto sto nije dobro - recimo pozitivna temperatura nije dobra ako se javi u zamrzivacu - sve to zavisi od konteksta. Ali mislim da se tvoje pitanje odnosi na prvi smisao reci, a onda, po tom znacenju, pozitivno je ono sto je dobro, a šta se smatra dobrim, to je već drugo pitanje i tu su mišljenja podeljena.

Odgovor na svako od pitanja

Sve je sranje sem pisanja, a i pisanje je sranje ako se pisa uz vetar.

Dakle „napred” nije samo kretanje, nego i razumevanje
napred možeš ići i koracati,..nazad ne možeš ići i koracati jer ćeš se recimo spotaci i pasti

dakle koracanje i napredak idenja napred je ipak povezan sa gledanjem tj znanjem kuda ides.

ići i koracati napred,..a zmiriti na oba oka je isto kao koracati unazad...i rezultet je jednak.
Dakle koracanje unazad okrenute glave da vidis kuda ides,..je 'napredak' u odnosu na koracanje unapred sa zazmirenim ili povezanim ocima.

Tako da danasnja INDUSTRIJA koraca unapred...ali je slepa za buducnost...ljudi misle da idu napred i koracaju,..ali propast je ...tek sto nije