Ljudi sa Balkana imaju jednu zanimljivu opisnu cinjenjicu:

„Kad bih imao jaja napravio bih gibanicu - al' nemam brasna”

Što se tiče holografije (buducnost za zamenu CD-a) ona je izmišljena pre vise od 50. godina i svojim sam ocima, na Prirodnom matematickom fakultetu, dobro pregledao zapis kljuca na kristalu i desetak puta manji odlomak sa istom slikom...

Uskoro - na zahtev pojedinaca - postiram jednu od osnovnih glava knjige sa fusnotama...

Da ispunim prvi zahtev i moje obecanje u nekoliko nastavaka:

„Kunem se (zvezdama) koje se vra}aju...”
Kur'an

DECO, PONOVO ]U SE VRATITI

Mi smo, za nas same, jedno slu~ajno dobra organizacija atoma u molekulama, a sa-mo tkivo smo razumeli kao takvo i time spoznali smisao postojanja jednog takvog ma-terijala u obliku ~oveka. Nas, u prostoru. Svemir ni u kom slu~aju ne zavisi od na{eg bivštvovanja, ponajmanje od na~ina na{eg mi{ljanja. On je, sa nama ili bez nas, dovo-ljan sam sebi i ni{ta ne mo`e uticati na njegovo postojanje. Univerzum je jedna velika Priroda i deluje kao jedno bi}e dovoljno samo sebi. Ukoliko, kojim slu~ajem u njega upletemo Bo`je „prste” tada bi se On morao smestiti van granica Vasione. Kod takvom na~ina shvatanja, Bog nam postaje potpuno nedostupan i, prema tome, On nikako nije mogao „hodati” po na{oj planeti. Takvog Boga nikada ne bismo pravilno shvatili. Uko-liko je umesto Sebe ovde, nama slao andjele, to je onda druga stvar: kakva korist od njih? I sama pomisao na takvog zami{ljenog Stvoritelja je u samoj osnovi potpuno ap-surdna. Kad se teolozi brane tezom da je Bo`ja volja nedostupna na{em razumevanju, kakav bi onda bio odgovor na pitanje: Na osnovu ~ega su zaklju~ili da su Njegovi pos-tupci neshvatljivi za ~oveka, kada su i sami ljudi, i kako su ih mogli shvatiti ako su neshvatljivi - sama procena da je ne{to neshvatljivo jeste shvatanje nesfatljivog?1
To je ne mogu}e i izvan svake logike!
Nauka ih shvata!
Ti teolozi nam nikako ne mogu saop{titi Bo`ji razlog za postojanje Univerzuma!
^oveka u njemu?
I, gde je sada Bog - gde je oduvek bio?
Zbog ~ega smo Bogu potrebni, kada je Kosmos, sa ~itavim kolosalnim dimenzijama Njegov si}u{ni deo ili je ustvari On?2
Pogotovu, kada teolozi nam ne mogu dati odgovore o svrsi nas ovde?
Cilj Univerzuma zajedno s njim?
Mi u njemu?
On Sve?
Niko mi u ovom trenutku ne mo`e re}i da li }e se u kolapsiraju}em Svemiru zaista jo{ jednom pojaviti ~ovek na pozornic Vaseljene?
Setimo se procena astrofizi~ara o postojanju na{eg Sun~anog sistema, same Zemlje, koje dopiru jo{ nekih 5. do 8. milijardi godina u budu}nosti! Vasiona }e posle toga nas-taviti i dalje da se {iri. Ljudi na Zemlji ne}e biti svedoci toga! Trenutno ~ove~je znanje i na~in shvatanja su kapitalni dokaz da niko ne mo`e unapred pogadjati uslove Uni-verzuma u imploziji?3 Isklju~ivo zbog svoje narcisoidnosti i boje}i se smrti, ~ovek iz-mi{lja alternative sli~ne raju, paralelne svetove, pakao ili Sudnji dan, reinkarnacija is-to tako, sve dosada pogre{no shvatano.
Na Zemlji nije ostao nikakav pisani dokumenat, potpisan rukom Boga ili Njegovih andjela, da }e sve to zaista tako i biti. Zapisi pojedinaca shva}ene kao re~i glasnika Bo`-je volje, potpuno su pogre{ne interpretacije od pre nekoliko hiljada godina.4 Ja se ni-po{to ne igram s pojmom Boga, kada ka`em da nam se Taj isti Bog mo`e lepo javiti preko Svojih andjela u smislu nekog televizijskog dokumentarca i kona~no da nam saop{ti zablude i istine o Njemu. Ipak, kada bi On to stvarno uradio, mi bismo odmah shvatili besmisao Njegovog postojanja, na na~in kako smo Ga dosad tuma~ili. Isto ta-ko, ako On to ne uradi na taj ili neki drugi na~in, raspola`emo ponovljenim zaklju~-kom.
„3-10. Ali }e do}i dan Gospodnji kao lopov,
u taj }e dan nebesa is~eznuti s velikom lomljavom,
a zemlja sa svojim ostvarenjima ne}e vi{e biti.”
Ovo se jasno i nedvosmisleno podvla~i u „Drugoj Petrovoj poslanici”. U njoj je utkan pravi opis kolapsa Sun~anog sistema, shva}en i prenet od ~oveka koji nije raspolagao znanjem iz astrofizike, koji je iznad svega jo{ bio ubeđen da u ~itavoj toj apokalipsi glavnu i jedinu ulogu ima samo Bog. Taj Sudnji dan, kada na{a planeta bude spr`ena pod dejstvom jare na{eg Sunca, taj trenutak }e se pribli`iti polako „kao lopov”: Sunce }e iznenada eksplodirati! Tada vi{e ne}e biti znanog nam nebeskog svoda, jer }e po svemu sude}i ono biti prekriveno sun~anim plamenovima i od njegovog sjaja se ne}e videti ni{ta drugo. Tada ne}e biti ni ~oveka! Ostaje za pogadjanje da li }e i sama Zem-lja biti progutana i da }e Svemir zauvek nestati sa pozornice. U toj poslanici, Sveti Pe-tar se jo{ jednom navra}a na opis ove kataklizme:
„3-12. Dok o~ekujete dolazak dana Bo`jeg,
dolazak kojim }e se nebesa u plamenu raspasti,
a po~ela u ognju rastopiti...”
Prema dana{njem nivou spoznaje, mo`e se donekle pretpostaviti da }e, najdocnije za oko 8. milijardi godina, sav ovozemaljski svet, sa svim dostignu~ima i „po~elima”, nes-tati sa kosmi~ke pozornice. To }e se dogoditi i najmo}nijim civilizacijama slede}ih ~etr-desetak milijardi godina. Ove procene se, zasad, ne smeju uzimati kao gotova, svr{ena stvar. Međutim, bilo kakva gre{ka od desetak milijardi godina, vi{e ili manje, ~oveku ne zna~i ni{ta. On ne mo`e da bude ve~an, u smislu beskona~an u trajanju, ravan sa-mom Kosmosu. Tako o~igledna spoznaja jasno ukazuje koliko smo bezna~ajni i koliko je na{a potreba za verovanjem u Boga apsurdna za samog Stvaraoca.
Kako ne bi ova knjiga zbog zanimljivih citata poprimila nesvakida{nji format, do-da}u jo{ slede}u zanimljivost. Ukoliko posegnete za Novi zavet, za poslednju glavu „Otkrivenje”, odnosno za budu}e prognoze, vas }e svakako zanimati {ta u stvari pred-stavljaju podse}anje na „sedam pe~ata”. Kada se obja{njava „{esti pe~at”, navodi se:
„12... Lad Janje otvori {esti pe~at,
nastade veliki potres zemlje,
'sunce' postade kao tkanina od kostrijeti,
a cijeli mjesec postade kao 'krv'.
13. 'Zvijezde s neba pado{e' na zemlji...
A nebo 'is~eznu kao knjiga koja se smota'.
14. Sa svojih se mjesta pokrenu{e sve gore i svi otoci”.
Astrofizi~ari, da podsetim, su izra~unali da }e `ivotni vek Sunca i njegovih najbli-`ih planeta potrajati oko sedam do osam milijardi godina. Poslednje Ivanovo jevandje-lje je precizno: ono prori~e jo{ sedam milijardi godina - sedam pe~ata! „[esti pe~at” upravo daje sliku dogadjaja na Zemlji u toku te budu}e {este milijarde godina. Ne}u razglabati dalje, nego }u vas pozvati, ukoliko ste voljni da to sami uradite sa tim teks-tom.
Jednog neodredjenog dana Svemir }e potpuno nestati u sveukupnu imploziju. Ta-da }e zauvek is~eznuti nama draga i znata Vaseljena, a nakon toga }e se mo`da poja-viti neka nova, najverovatnije sa nepoznatim oastrofizi~kim zakonima. Kosmolozi smat-raju da previ{e mali broj Vasiona, u njihovim beskona~nim ciklusima inflacije i im-plozije, nemaju ni~eg sli~nog sa na{im sada{njim Kosmosom. Kod preostalih, vero-vatno u ogromnoj ve~ini, materija }e sadr`ati potpuno drug~ija hemijska, elektri~na i gravitaciona svojstva.5
Radi {to boljeg shvatanja ovog na~ela, poslu`i}emo se jednom postavkom, veoma va`nom za razumevanje izlo`enog. Naime, ukoliko bi privla~na sila između elektrona i protona u na{oj Vasioni, {to zna~i na svakom mestu u njoj, bila samo malo vi{e izra-`enija od sada{nje, u takvom slu~aju uop{te se ne bi mogle obrazovati bilo kakve hemij-ske veze.6 Time se ne bi mogla obrazovati poznata materija u molekule, a zatim u kom-pleksna jedinjena, i time sav biolo{ki svet, kome je neophodno snabdevanje hranom, ne bi nikad mogao da funkcioni{e. Sli~no bi bilo, i ukoliko bi privla~na sila između e-lektrona i protona bila slabije izra`ena od trenutne.
U svom nau~nom bestseleru „Kratka istorija vremena”,7 poznati astrofizi~ar Stiven Hoking,8 na jednom mestu u tekstu hrabro prihvata mogu}nost asimetrije vremena.9 Isti se autor, na`alost, odmah povla~i od ove smele prognoze, „ispravlja”, daju}i obraz-lo`enje da je tako ne{to nezamislivo.10 U pitanju je, valjda, njegov engleski karakter, {to }e re}i njegovo konzervativno shvatanje sada{njosti ili ne{to drugo koje nama nije poznato, a koje on nije hteo da saop{ti. To ga spre~ava da ide do kraja i tako s punim uspehom razvije jednu divno zapo~etu astrofizi~ku pri~u o budu}nosti na{eg Univer-zuma. On apodikti~ki,11 ~isto nau~no i bez etike, ka`e da se Svemir ponavlja. To je o~ig-ledna kontraverznost njegovog ranije iznetog stava, jer ukoliko je to tako, onda zaista ~udi za{to Hoking ovu na{u Vasionu ne posmatra iz aspekta jednom ve} ponovljenog Kosmosa?
Ovaj briljantni um, u su{tini, i valjda iz konceptualne navike tradicionalnog, zago-vara da je ponavljanje fizi~kih sistema sasvim prirodna pojava određena po~etnim us-lovima, a sasvim neprihvatljiva prirodnim kona~nim ishodom. Time on nepotrebno pot-vrdjuje svoju nedoslednost, i to vi{e ne predstavlja nama poznatu tradicionalnost. Da je Univerzum nastao iz jedne ta~ke i postao ovo {to je danas, zatim da }e se zbog sa-mog zakona gravitacije ponovo vratiti u po~etno stanje, u tom slu~aju asimetrija je ne-izbe`na.
Njemu se, pro~itano između redova, izgleda uop{te ne dopada takav Svemir u ko-lapsu, gde je sva budu}nost uredjena i određena pro{lo{}u. U jednom trenutku se ~ini, dok ~itamo njegovu knjigu, da ovom vrsnom autoru nedostaje misaono iskustvo za Va-sionu u kolapsu, pogotovu kada se zbog skupljanja prostora, samo vreme nekada{njih dogadjaja ponavlja suprotno od onoga na koje smo dosad navikli. Mo`da se Hogingu ne svidja implozivni Kosmos, jer je to u potpunoj suprotnosti sa tradicijom njegovog mi{-ljenja, ili pak nekim religioznim stegama proiza{lim iz njegove neizle~ive bolesti.12 Za dopunu svega re~enog, setimo se da u toj istoj „Drugoj Petrovoj poslanici” stoji jasna poruka:
„3-13. Ali mi o~ekujemo, prema Njegovu obe}anja,
nova nebesa i novu zemlju, gde prebiva pravednost.”
Onaj, koji je na ovaj na~in stilizovao ovu poruku ili koji ju je tako sro~io iz svog os-kudnog znanja, bezmalo je to uradio bez ikakve zle namere. Onaj, koji je Sv. Petru ob-ja{njavao ili je on to negde pro~itao, sve je to bilo tuma~enje osnovnih principa Svemi-ra u imploziji. Sve to je na njegove sledbenike ostavilo duboki utisak, ali bez najma-njih izgleda da se pravilno razume. U takvom kolapsiraju}em Kosmosu, zaista }emo biti svedoci za:
„nova nebesa i novu zemlju,
gde prebiva pravednost.”
Ovim izvodom jasno je nazna~eno da }e dogadjaji dobiti obrnut zna~aj. Za sve sa-da{nje, pro{le i one iz budu}nosti, ljudi koji }e se pojavljivati na Zemlji, koji }e pos-matrati Vaseljenu u imploziji, postanak Svemira i Zemlje }e biti tuma~eni kao da se na{e malo Sunce iznedrilo iz si~u{ne plave zvezde, zbog tada{njih postoje}ih fizi~kih zakona i skupljanja novih i novih koli~ina energije, u obrnutom procesu obrazovati jed-nu novu zvezdu, istu takva kakva je sada na{a mati~na. Od ostataka tako formirane zvezde, obrazova}e se Zemlja, zatim i Mesec. Kada Vasiona u imploziji dostigne dana{-nji poznati izgled, ljudi }e i dalje, kao mnogo godina pre toga, nicati iz zemlje! Vi }ete od kraja ka po~etku zavr{iti ~itanje ove knjige, vratiti je u knji`aru i potpuno }ete za-boraviti da ste je nekad kupili i pro~itali. Znam, ovo vam mo`da deluje previ{e ludo, ali to vam je astrofizika, to je svet materija i zakona u obrnutom procesu delovanja. Ono {to je sada nama neshvatljivo, verovatno }e biti sasvim normalno stanje ~oveku u jed-nom takvom Univerzumu u imploziji.

Na{i savremenici, putem matematike i tehnolo{kih pomagala, samo ponavljaju deo onoga {to su pre toliko godina Muhamed, Petar i Jovan ~uli od Nekoga, Koji je do{ao odnekud i slao svoje andjele-robote na Zemlju da o tome pri~aju. Sam Bog, ma [ta i ma Ko On bio, poru~ivao nam je preko svojih odabranih poslanika {ta nas o~ekuje u dalekoj budu}nosti. Kosmolog Pol Dejvis,29 sa puno argumenata, ukazuje da se Uni-verzum razvija i kontrahuje, da strela vremena,30 u oba slu~aja, mora pokazivati sup-rotne efekte u adekvatnim ciklusima. Naravno, vreme }e u ovoj ekspandiraju}oj Vasi-oni, u obrnutom redosledu, te}i unazad. Kosmos se jo{ uvek nalazi u stanju podmla-djivanja, a za nekoliko milijardi godina, ve} }e zapo~eti proces starenja. Vasiona je je-dan svojevrsni zatvoreni prostor, zapo~inju}i i okon~avaju}i poreklo u singularitetu. A-nalogno tome, ona je zatvorena i u vremenu: jednom se kre}e napred, a drugi put una-zad!
Mo`e li se, sa na{eg aspekta i ustaljenog na~ina mi{ljenja, govoriti o pojmu vreme-na ukoliko je to na{a ~ista izmi{ljotina, proiza{la iz potrebe kako shvatiti sebe i Svet. Vreme, u ma kom se pravcu obra~unavalo, kada govorimo o Svemiru u ekspanziji ili skupljanju, korespondira samo s ~ovekom - uvek se isto pona{a. Ta~no, u obrnutoj eta-pi Univerzuma, kada se prostor skuplja, a s njime ~itava materija-energija, vreme }e za nas, na{e telo, koliko god godina pre toga pro{lo, i ukoliko „ustanemo iz mrtvih”, i-mati podjednako va`an zna~aj dok budemo egzistirali u takvom Svemiru.
Ako prostor deluje da se materija-energija razvrstava u ekspandiranju, ona }e se ponavljati u fazi kontrahiranja: kada kroz nekoliko milijardi godina na{a planeta nes-tane sa pozornice Kosmosa, Zemlja }e se ponovo pojaviti u Vasioni koja se skuplja! As-tronomi }e tada govoriti da je na{a planeta rođena iz nedra Sunca,31 da }e se mati~na zvezda u njihovoj dalekoj budu}nosti, iz na{e pro{losti, odnosno sada{njosti, rasprsnu-ti i posle toga potpuno is~eznuti u primordijalnom gasu.32 Za budu}e stanovnike te no-ve Zemlje, nas li~no, sada kao i tada, vreme }e se tretirati na isti na~in kao i danas: svi ti ljudi, mi, se}a}emo se na{e budu}nosti koja je ustvari jednom do`ivljena pro{lost, ali }emo odmah zaboraviti da smo ustali ili nekoga iskopali iz groba, i da }emo se kroz svoj budu}i `ivot sve vi{e podmladjivati!
Ljudi, koji su bili pre nas, i koji }e ustajati iz grobova posle nas, pri~a}e da se Isus Hrist vratio i da je skinut sa krsta.
To }e biti njihovo vreme.
Nas vi{e ne}e biti.
Tada vi{e ne}e vredeti pri~e o Adamu i Evi.
Niti o Muhamedu.
Isus Hrist se ne}e ni se}ati da je nekada bio raspet.
Muhamed, da je uop{te kontaktirao sa D`ibrilom.
Vi, isto tako, nikada ne}ete znati da ste nekad bili mrtvi.
Vi }ete znati da }e vam `ivot zavr{iti kao beba u utrobi va{e majke!
Obeshrabruju}e?
Nipo{to!
To je veli~anstveno.
I meni se, u po~etku, ~inilo da je ovako ne{to najapsurdnija ideja. Ja nemam nikak-vih prava da zahtevam da je prihvatite. Ona je iznedrena isklju~ivo na bazi prezenta-cije zapisa i tume~enja istih: Proroci se valjda nisu badava toliko glagoljivo zalagali za takav nauk. Ja vas uop{te ne nagovaram da pritom pomislite kako je u svemu tome ume{ao svoje „prste” Bog ili Bi}e koje je odavno razumelo smisao kosmi~kih zakona Svemira i poku{alo da nam to objasni pre nego se vratilo onamo odakle je do{lo. Ono je time na najbolji mogu}i na~in htelo da ostavi tragove o svom boravku na na{oj planeti. [to se mene ti~e, ja sam samo hteo da izvr{im najednostavniji spoj religije sa naukom ili obrnuto, da ih zatim nekako „filosofski uskladim” i da to Bi}e ili Boga postavim na jedan vi{i, razumljiviji pijadestal po{tovanja. O tome }e se verovatno i bez objavljiva-nja ove knjige, u neko neodređeno budu}e vreme, voditi opse`ne diskusije.
O tome }e poslednju re~ imati astrofizika.
Svakako i Priroda.
Pravilno tuma~enje dogadjaja iz daleke pro{losti.
Kao i onih koji }e se dogoditi.
Ljudi bliski fizici odmah postavljaju pitanje: [ta se dogadja sa entropijom - da li }e haos u toj kolapsiraju}oj Vasioni rasti ili opadati? Njih ne treba podse}ati da je sada{nji Svemir jedan zatvoreni prostor, i da }e najverovatnije zbog toga morati da po~ne jedan obrnuti proces. U takvim okolnostima, zra~enje-materija bi se vra}ala prema izvori-ma-zvezdama, a kru{ke bi se skupljale i skakale na grane, dok bi se ljudska bi}a diza-la iz grobova bez imalo se}anja na svoju nekada{nju budu}nost. Za njih }e pojam „bu-du}nosti” predstavljati fazu podmladjivanja. Pod takvim okolnostima,33 mi bismo se odredjenog dana skupljali pored nekog groba i ~ekali da se iz zemlje iskopa određena o-soba. Ljudi bi samo na osnovu dokumenata, zapisa, saznavali ko se i u koje vreme o~e-kuje da „proklija” na povr{ini na{e planete. Posle iskopavanja, kada bi se ponovo vra-tili da provere da li doti~na osoba jo{ uvek stoji da je zapisana kao nedavno umrla, oni vi{e ne bi na{li nikakvog traga.
Astrofizi~ari znaju da Univerzum sve vi{e pokazuje takvu mogu}nost, ali se mo`da zbog njihove o~ekivane ozbiljnosti ili zbog ztraha od verskih ubeđenja ljudi, sklanjaju to javno da saop{te svetu. Mo`da odatle dolazi i ono staro religiozno ubeđenje, da }e se jednoga dana du{e vra}ati u mrtva tela? Ljudi bi u takvom kolapsiraju}em Svemi-ru, na sve te pojave gledali kao na ne{to sasvim normalno i oni iz na{e budu}nosti u svoju budu}nost }e znati da je o takvim alternativima nekada vodjena diskusija. Oni }e pamtiti njihovu pro{lost kao svoju budu}nost: svo njihovo znanje polako }e se pret-varati u neznanje.
Oni }e se oslobadjati znanja.
Oni }e hitati neznanju!
Niko ne raspola`e nikakvim iskustvom da bi decidno rekao da }e u ta vremena to biti doba jedne svojevrsne zaboravnosti za svoju pro{lost. Među njima }e vladati sas-vim izmenjeno shvatanje etike ili estetike. Danas nam sve to izgleda kao ~ista fikcija. Ona je mo`da neka realisti~na alternativa koju polako i stidljivo zagovara nauka, i koju odavno nagove{tava religija. Za sve one u budu}nosti, mi sada ovde, bi}emo u njihovoj budu}nosti. Entropije vi{e ne}e biti, ustrojstvo }e se kretati prema odredjenom poret-ku.
Kada bi ljudi, svi koji su se ozbiljno latili da pro~itaju ovu knjigu, zaista nastupali razborito sa obaveznim i nepristrasnim poznavanjem su{tine religije i nauke, te iz sve-ga re~enog i nedore~enog izvla~ili mudre zaklju~ke koji ne}e predstavljati balast kri-ti~kom promi{ljanju u iznala`enju prave Istine, ja zaista ne bih imao nikakve potrebe da pro~itam brdo knjiga i ~asopisa, da posle toga napi{em ovu hrpu od papira. Znam, nikom nije zabranjeno da ka`e {ta misli, i da zbog toga snosi posledice koje se mogu tretirati na razne na~ine. U „Upani{adama” se sa pravom postavlja pitanje:
„[ta be{e prvo?”
U istom zapisu se odmah nadovezuje drugo pitanje:
„Odkud uop{te ne{to?”
Nezadovoljan time, meni navire slede}e:
- Za{to uop{te ne{to prvo, ako je sve od Boga?
On je dovoljan Sam Sebi i Onim {to Jeste!
Ukoliko to Njemu nije bilo dovoljno, onda se On ne mo`e smatrati Bogom. Sam ~in stvaranja devalvira logi~ki smisao postojanja Bi}a sa bilo kakvim i svemogu}im atri-butima. Takav Bog ne bi smeo da ima nikakve potrebe da sebe izra`ava i dokazuje bilo kakvim ~inom, pogotovu ne sa paradom stvaranja.
Kome je to hteo pokazati Ko je On?
Pogotovu, kad je Jedini i Sam Sebi Dovoljan?
Nije li nas sramota da Njega tretirano sa ~isto ljudske strane, i na poznati nedoli-~an na~in, kako je to re~eno u religiji?
Sam ~in stvaranja je obaveza iz koje proizlaze negativne posledice uzroka. Bilo ka-kav razlog za Bo`je stvaranje, upravo potvrdjuje sumnju da je On Svemogu}. Po{to nas je stvorio, ljudi se ne bez razloga pitaju:
„Zbog ~ega?”
Te dve re~i „zbog” i „~ega” samo ukazuju na nekakav valjan razlog. Sam taj razlog za ~in stvaranja, potvrdjuje neku zavisnost proiza{lu iz potrebe za stvaranjem i u da-tom slu~aju, dobija se utisak da On ne mo`e bez nas, mi bez Njega ili da je sve to neki eksperimenat samo Njemu poznat. To je najlogi~niji poku{aj tuma~enja, koji se jedino kao takav name}e. Nasuprot religiji, nauka nam odli~no pokazuje da se na ovom pros-toru izvrsno snalazimo i bez Njega!
Teolozi }e me odmah anatemisati jer sam se tako otvoreno i nepozvano drznuo da raspravljam o Bogu, zaboravljaju}i pritom da su se oni, izrekav{i takvu kvalifikaciju, upravo drznuli u suprotno! Zbog ~ega ne dopustiti da o tome presudi Sam Stvaraoc? Sam i Jedino On, ukoliko sam Mu stvarno zasmetao. Bez neko da se neovla{}eno, sa-mozvano poziva da mu je takva poruka, u snu ili na bilo koji na~in, stigla od Boga-Al-laha! Moja eventualna kazna o bilo kakvoj likvidaciji pod izgovorom da je to bila `elja Boga, nedopustiva je i jedino izgovor za neupu}ene, kako bi se sa~uvalo ono {to je mi-lenijumima gradjeno - sada ugro`eno. Svako opravdanje da je to po nalogu Boga-Allaha, kako bih poslu`io kao primer za sve koji na ovaj i sli~an na~in postupaju, na-vodi na nov zaklju~ak:

Sudnji dan (Deco, ponovo }u se vratiti) _______________________________________________ 214


Odakle njima pravo da sude svima „onima”, i zbog ~ega Bog nije postavio pravi red stvari bez ikakve alternative da se Njemu ne veruje sa samim ~inom Stvaranja?
Mogu li mi Hri{}anstvo, Islam ili bilo koja druga monoteisti~ka religija pokazati do-kumenat, potpisan rukom Boga ili Njegovih andjela, da sam Ga zaista uvredio?
Ili sam to uvredio pogre{na ubeđenja teologa?
Onima, koji }e eventualno pomisliti da se to kod meni uselio Satana, odakle im pra-vo da mi sude, kada ni sami ta~no ne znaju {ta je Lucifer, kada sama njihova procena da je kod mene u{etao [ejtan, jeste potvrda da je to apsolutna slika Djavola u njima!
Za{to sve to, kada dokazujem Boga?
Nije li, upravo to, Njegov pristanak da ljudima uka`em na zablude?
Religija je odli~no organizovana ma{inerija od koje egzistiraju milioni ljudi. To je svojevrsna apsurdna filosofija i politika `ivljenja. Time ja ne oduzimam njima pravo na diplomatiju, ve} ih samo upu}ujem da se priklone nauci i da jo{ vi{e u~vrste te-melje na kojima po~iva vera. Ta je nauka isto tako odli~no organizirani bastion, gde ulaze samo uporni i sre}nici. Iz njega se te{ko izlazi i obi~no je takav „otpadnik” `i-gosan jer se nije priklonio datog trenuka saznanja.
Novom znanju nikad kraja!
Znanje nije apsolutno i ve~no.

22 U ovoj glavi, pored toga {to se govori o „sili koja uzima du{u ljudima”, nalazi se poseban ajet koji defini{e andjele i njihovu sposobnost da lete:
„3. I tako Mi (meleke) koji plivaju
(borave, slave}i Allaha) između nebesa i zemlje.

23 Ova glava, u osnovi, najvi{e govori o definitivnoj pobedi pravovernika.

24 Jakub ibn I{ak al-Kindi, koji je umro 870. godine, bio je prvi Musliman koji je primenio racio-nalno tuma~enje Kur'ana i koji je usko saradjivao sa mutalizitima. Njegov naslednik Abu Bakr Muhamed ibn Zakaria ar-Razi, koji je umro 930. godine, bio je najve}i nekonformista koji je tvrdio da je Bo`ja koncepcija neefikasna sa nau~nog gledi{ta.

25 Ebu Ali Husein B. Abdulah B. Sina ili Abu Ali ibn-Sina, poznatiji kao Avicena (918-1037), kao [eih Reis ili Princ Vodi~, [iit po rođenju, lutalica i odan vinu i seksu, do krajnjih je granica ko-ristio razum da bi otkrio prirodu Boga: On je apsolutno jednostavno, po njegovoj oceni, bez po-~etka, kvaliteta, vremenskih dimenzija, i o Njemu ne mo`e ni{ta da se ka`e - On ne mo`e nikada i nikako da bude predmet bilo kakvih diskusija. Pomalo ~udi {to se Avicena, pri kraju `ivota, ipak opredelio za neki misticizam.

26 Hamid al-Din Kirmani, koji je umro 1021. godine, kao ismailitski mislilac, tvrdio je da je vera akcija, po{to se vizija Boga mora u~initi deletvornom u trenutnim zemaljskim okvirima.

27 Abu Hamid al-Fazali (1058-1111), vrsni poznavalac Islama, poku{ao je da pronadje racionalno re{enje između falasafa koji su bili ubeđeni da su znanje stekli racionalnim mi{ljenjem, zatim

211 _______________________________________________ Sudnji dan (Deco, ponovo }u se vratiti)

mistika koji su smatrali da su dotakli Boga disciplinom sufija, i ismailita koji su smatrali da je zavr{ni ~in njihovog u~enja ustvari znanje imama. Po{to Bog ne mo`e empirijski da se ispita, on je postavio logi~no pitanje: Kako mo`emo biti sigurni da samo verovanje nije privid, odnosno uko-
liko nam razum ne mo`e re}i ni{ta o Bogu, u ~emu je onda cilj teolo{kih pojmova? On je ovim u Is-lam uveo filosofiju

28 Mula Sadrr ili Sadr al-Din Sirazi (1571-1640), po poreklu iz Irana, među Muslimanima je smatran za najboljeg mislioca. On je govorio da znanje nije samo skupljane informacija, ve} i sama transformacija: Meni izgleda da je on zaboravio da pravo znanje, egzaktno znanje, mora da vodi ka egzaktnoj transformaciji. On je govorio da, kada se u Kur'anu govori o Raju, Paklu ili Bo`jem prestolu, onda to nisu nekakva određena mesta, ve} unutra{nji svet ~ulnih pojava. On je izgleda zaboravio da sve to zavisi od pojedinca, i da takvi ~ulni zaklju~ci nisu kod svakog ver-nika podjednaki. Ipak, ako je Bog nekakva ”stvarnost„, ~ula ne mogu biti merodavna za posto-janje takve prividne stvarnosti.

29 Pol Dejvis (Paul Davis), profesor Univerziteta u Njukastlu, na Tini, pru`io je ogroman dopri-nos u oblasti astrofizike.

30 Prosledite jedan dobronamerni primer: Zamislite da ste vezani lasti{om koji mo`e da se raste`e do odredjene granice. Snagom tela vi ga polako raste`ete pred sebom, guraju}i pregradu u nekom tunelu koja vas svom snagom vra}a natrag. U trenutku kada va{a snaga ne mo`e da savlada otpor lasti{a i pritisak pregrade, vi morate da popustite i polako da se vratiti na sami po~etak. Dok ste rastezali lasti` i gurali pregradu, vi ste savladjivali prostor prema napred, a u obrnuotom procesu ste samo ponavljali predjeno rastojanje.

31 Pretpostavlja se da }e ljudi pod takvim okolnostima raspolagati druga~ijim shvatanjima o po-stanku Sun~anog sistema i Kosmosa uop{te.

32 Primordijalni gas je astrofizi~ki model o postanku na{eg Sun~anog sistema i u procesu formi-ranja ostalih zvezda, kao neki gas-oblak iz kojeg su kasnije nastale planete.

Sudnji dan (Deco, ponovo }i se vratiti) ________________________________________________ 212

33 Zasad je to potpuno apsurdna i suluda stvar, jer je te{ko poimanje da }e u prostoru koji kola-bira, ljudi ustajati iz mrtvih, podmladjivati se i zavr{iti u utrobi svoje majke. Istina je ta, ali ona nikada ne mo`e da se proveri u praksi.
”

Qubic,

Pogressan zakljucak u vezi „pravljana brodom pravo - pri brzini svewtlosti”
Zbog čega?
Svetlost se uvek kreće pravolinijski u prostoro, ali zaokrace u bilo kom pravcu pri prolazu masnivnih tela.

Utisak iz „Zvezdanih staza”, kad se korsiti Worp brzina je samo animacija na mogući izgled prostora pri datoj brzini.

Za takvo nešto Covecanstvo nema nikakvo iskustvo...

Jedno je prostor koji ne može egzikstiratirati bez osnovnih (nama zasada poznatih) dimenzija.