Ne, kazne, bar ne drasticne...možda one tipa: nema izlazaka neko vreme, ili nema mobilnog ili facebooka...ali druge vrste kazni ne pale kod tinejdzera. Problem je verovatno tinejdzerski bunt, svi tinejdzeri se bune, „mrze” roditelje, itd. Jesu li oni kompletna porodica, tj. mama, tata, deca? Ako jesu, roditelji moraju biti slozni. Nikakvo isterivanje iz kuce, to nije način. Ali cvrsta ruka, da. Možda da je leti posalje da radi neki sitni poslic, pa da ima svoj dzeparac? Videce da nije lako zaraditi novac. Kad je raspust. I trebala bi da ima redovan dzeparac u tom uzdrastu, koji nije ni premali ni preveliki. Eto nekih naznaka.

Lenja? Neće ništa?? O.K...lepo, ukinuti dzeparac i molim lepo, ako hoćeš da kupis nešto nadji sebi posao pa ćeš imati. Ili ako ste u sredini gde je teško naći posao tinjedzeru, neka radi poslove po kuci, šta je već primerno, pa da zaradi veci dzeparac na primer, ili ako ostvari bolji uspeh u skoli, a kad je sve na izvolte, tu 'leba nema ..mora bre da oseti šta stvarno zaci biti odrastao, da to znači da imaš i odgovrnosti i obaveze i da bas nije to tako super i lako kao sto izgelda, nije to jedna velika zurka a svi treba da igraju kako ona svira i da nije popila svu pamet sveta kao sto to tinejdzeri tako često misle! Ako hoće da bude odrasla i samostalna i da radi šta joj se prohte treba je onda kao odraslu i tretirati, i pokazati šta to ustvari znaci i kako se do toga dolazi. Eto tako nekako...Sretno!

Ovo je i strasno i tuzno. Evo koliko je odgovora na ovu temu i svi se svode na kazne, zabrane, TERANJE na rad, represiju, zabrani, ne daj, nateraj...
Imate li vi ljudi svoje dece ili vam je lako da ovako navodite druge ljude da upropaste svoju?
Da li ste se ikada raspitali i informisali o tome koji je problem mladog coveka u pubertetu, zbog čega deca naglo menjaju ponasanje u tom dobu, zašto su buntovni, nerazumni, idu iz jednog u drugi ekstrem, zašto se okrenu naglavacke preko noći pocnu druzenje sa sumnjivim drustvom, odaju se alkoholu, drogi...

Da li znate da je ikada ikome zabrana resila bilo šta? Zabrana kao privremena kazna je neophodno zlo, ali kao metod za resavanje problematcnog adolescenta je neopevana glupost i znak nesposobnosti roditelja da se izbori sa svojom roditeljskom ulogom, a takođe pokazuje da se roditelj ne interesuje kako da pomogne detetu nego kako da skine problem sa svog dnevnog reda.

Prijateljica ima dve cerke, jedna je prošla to sasavo doba a druga upravo ulazi u njega. Kada je prva upala u krizu bila je apsolutno nemoguća, sa estremnim ponasanjem tipa vika i dreka po kuci bez vidnog razloga, mrzi ovog onog, oca, majku, babu, dedu, svi joj krivi i ništa joj ne valjaju. Popustila je u skoli, povukla se u sebe, nije mogla da spava a onda je spavala do poslepodne. Totalni haos. To je trajalo godinu dana za koje vreme je prijateljica samo reagovala strpljenjem. Na sreću mala nije upala u loše drustvo ali je pravila pakao u kuci. Danas se ne seca pola stvari koje su se desile i ne može sebe da prepozna.

Koja je poenta... Moras prvo i pre svega da RAZUMES svoje dete, da pricas nebrojeno puta sa njom, da joj pokazes da je volis i razumes i kad ti ona na to ne odgovara. Zabrane i ogranicenja, teranje kod babe na selo da kopa (koja MORONSKA ideja!!!) samo pogorsavaju problem.

I kao roditelj moras da istrpis njen pubertet, druge jednostavno nema. Moras da je PITAS u cemu je problem, a ne samo zabrane i oduzimanje telefona, pa nisi Gestapo nego roditelj!!!

I na kraju u tom periodu se vidi ko je kako postupao sa svojom decom, ako veza i poverenje nisu izgradjeni pre tih ludih godina, stvar će biti mnogo teza za sve cinioce u toj prici.

Ja bih predlozila tvojim prijateljima da se naoruzaju ljubavlju i strpljenjem, kao i clanskom kartom biblioteke gde će potraziti odgovore na pitanja iz psihologije adolescenata.

Sukobi i zabrane ne resavaju problem, samo ga guraju pod tepih.

LeaDiKaprio je sve odlično objasnila. Govorim iz licnog iskustva, tako treba postupiti ako mislite ne samo rijesiti problem nego i imati sjajan odnos, na duge staze, sa svojom djecom. U suprotnom, moguće je da djeca, u nekom buducem periodu, postanu odbojna na roditelje.

Sve je lako pricati dok se covjek ne nadje u takvoj situaciji.
Ovaj metod sto Lea govori je mach sa dvije ostrice.Mogu i ja navesti ko zna koliko primjera, ali evo recimo jedan iz moje familije.
Mog rodjaka koji je u pubertetskim godinama bjezao iz skole i napustio je na samom početku,pusio travu,druzio se sa lošim drustvom,trkao se sa policijom autima i krivicno gonjen iz 5 država je bukvalno sekiracijom i problemima svog oca odveo u smrt a i majka se boji za zivot da je ne ubije neka mafija.Inače otac mu bio gospodin covjek i pravi domaćin,majka bila gospodja a sad se osusila ne lici na sebe.
Znaci kao sto Lea rece,nemojte kaznjavati djecu..sve će to da prođe za godinu dve samo od sebe...ma ljepota.No siki riki.Ehhhhh grdne rane moje.
Za svaku grešku koji je moj rodjak napravio njega su roditelji nagradjivali(nevjerovatno)Kupovali mu auta,davali pare i pare,putovanja,nije isao u skolu(ma nema veze)itd itd...Nikad pa ni dan danas se nije opametio(tek je iz zatvora izasao)
Duzan na sve strane,nesmije ulicom proćijer se boji da ga ko ne ubije.
Kako sad to...? Nikad ga nisu kaznjavali i sve mu zivo davali,gotivili...imao je sto pozeli i mogao je da bude gazda jedan po jedan,ali...
Ako može objašnjenje...zbunjen sam :((

Po meni je sve individualno,tj.od slučaja do slučaja i okoline u kojoj taj tinejdzer odrasta.
Da li mu se poklonilo dovoljno paznje,ili ga se zapustilo zbog obaveza i trenutnog zivotnog sistema.
Mislim da koliko god covjek pricao sa djecom u tim godinama i koliko god on nastojao da ih usmjeri na pravi put i koliko se god žrtvovao u svoj dobroj namjeri,isto toliko treba imati i sreće.

Da Lea ne misli kako ja nešto ovdje kontriram takođe mogu ispricati i slučaj jednog svog druga u ranoj mladosti kojeg je otac redovno ubijao batinama sa čim stigne,kais,kabal od pegle,razne palice,sakama,nogama,pa ga tako isharanog posalje golog kroz naselje da svi vide(mrzio sam tog njegovog oca)...Sve mu je to bilo dzaba jer je momak postajao sve gori i gori,te je zavrsio i u domu,poslije doma normalno obreo se i po raznim zatvorima i kad god se nešto desi u nasem gradu prvog kojeg policija trazi je normalno on.

Nema prvila ljudi...Ipak treba sa djecom pricati koliko god mozete i provoditi vremena koliko god mozete.Sportske aktivnosti su najbolje po meni samo je teško uvesti dijete u neku koju će bas da zavoli i da se posveti,pored silnih poroka poput prokletih video igrica,TV-a,droge,sexa,alkohola,nasilja itd..
I sam sam otac i kad pomislim šta me ceka,kosa mi se dize na glavi i već muku mucim kako ću izlaziti sa takvim peripetijama na kraj i hoću li biti dovoljno snažan i izboriti se sa istim.

Pozdrav i sve najbolje !!!

„Znaci kao sto Lea rece,nemojte kaznjavati djecu..sve će to da prođe za godinu dve samo od sebe...ma ljepota.No siki riki.Ehhhhh grdne rane moje.
Za svaku grešku koji je moj rodjak napravio njega su roditelji nagradjivali(nevjerovatno)Kupovali mu auta,davali pare i pare,putovanja,nije isao u skolu(ma nema veze)itd itd”

o pobogu meksiko, pa nije lea rekla da decu ne treba kaznjavati nego da kazna ne resava problem na duge staze. a ti sad ovde u ovom primeru još ides na sasvim drugu ekstremnu stranu gde je klinac za greške bio nagradjivan...

ako sam dobro razumela - poenta price je da na silu ne možeš naterati nikoga da se promeni, ali upornim ukazivanjem na neke stvari možeš naterati decu (odnosno tinejzere) da se sami zapitaju šta i kako i da onda sami rese da menjaju nešto.

dzaba kazna dok je dete pod nadzorom roditelja, ako ne razume zašto to što radi nije dobro, čim roditelji okrenu glavu radice isto. ali ako mucne glavom, skonta posledice i samo resi da nešto ne treba da se radi onda nema veze jel ga roditelji nadgledaju non stop, samo je sebi kocnica. e, a da bi do toga doslo roditelj mora da obalavi pricajuci i ogluvi slusajuci :o).
biti roditelj je i fizicki i pshicki iscrpljujuce i na zalost često ljudi biraju lakse opcije, a posle se cesu...

Da bi dobio/la bilo kakav smisleni komentar potrebno je još nekih detalja: koliko je staro dete, koliko dugo uzima novac, koliko su te značajne sume, šta je do sada već pokusano i kakvi su bili rezultati...

pitao sretni otac doktora kada treba početi sa vaspitavanjem djeteta,doktor postavi kontra pitanje,koliko je dijete staro,6 mjeseci odgovori tata,eeee okasnio si odgovori doktor,tako da su savjeti suvišni u ovom slučaju,sa 17 godina to je nemoguće ali što rekli naši stari svako mora da podere lude opanke samo treba to izdržati

Karakter se stvara do 7 godine. To su i Turci znali pa su otimali srpsku decu sa 5 godina i za 2 godine od njih bi bili dobri janjicari.

Da vaspitas dete od 17 godina kad ga nisi vaspitao na vreme je teško.

Onda hormoni prorade u pubertetu i jako je teško ako dobar temelj nije udaren.

Lenjost nikome nije donela sreću i bilo bi dobro bar po kuci da pocne da pomaze.

Sve je to samo prolazna faza, i buntovno ponasanje će proći Ocigledno otac ne igra veliku ulogu u njenom zivotu, ona nema osjecaj stabilnosti koji joj otac uliva, i vjerovatno je nesigurna u sebe, i to je način na koji pokazuje svoje nezadovoljstvo.
Vi nemojte puno da se sekirate zbog toga. Naravno, morate i dalje pratiti skim se druzi i kaznjavati je za stvari kao sto je kradja i laganje. Ona mora znati da se to ne može tolerisati.
Što se rada tiče, ni jedno dijete nije motivisano za rad. Obaveze će doći same po sebi, kasnije. Pokusajte da je zaokupite aktivnostima kao sto su sport ili ples. Razgovarajte sa roditeljima njenih prijatelja i momaka. Pokusajte da organizujete spavanja u vasoj kuci tako da pet - sest curica imaju fino vrijeme a da su pod vasom prismotrom.
Nemojte da dozvolite da se sa njom raspravljate ili svadjate a posebno ne dozvolite da vas izbaci iz ravnoteze pa da vi vicete na nju. To neće dovestini do čega. Važno je da ste vi stabilni i jaki. Dogovorite se da kada raspravljate o nečemu čim ona osjeti da vi vicete ili da ona osjeti da vi vicete, da druga strana zacuti i ne odgovara, dok se talasi ne stisaju i onda pocnite da razgovarate iz početka.
Svo to njeno ponasanje će proćiako je odgojena u stabilnoj porodici u kojoj je pokazana ljubav i postovanje. To je samo prolazna faza.
Ako neće da raspremi sobu ne sekirajte se puno. Samo zatvorite vrata.
Najvaznija je stvar da zavrsi skolu i da ne ostanetrudna, razgovarajte otvoreno sa njom o tome, i nabavite joj zastitu jer je prijevremnena trudnoća veliko zlo.
Glavu gore, nema razloga za sekiraciju, samo svi treba da ohladite glavu i da se suzdržite od sarkazama i vike i sve će doći na svoje.
Sve najbolje.