Diskusije : Roditelji

Komentar
Šta je, zaista, problematično dete?
ApacheRosePeacock
08. decembar 2010. u 14.39
Ja stvarno vise nemam odgovor na to pitanje.

Kad sam bila u srednjoj skoli, spadala sam u kategoriju problematičnih - bezala sa casova, svadjala se sa nastavnicima, jednog čak i udarila, da ne pominjemo eksperimentisanje drogama i alkoholom.

Kad sam radila u skolama, problematicni su mi bili oni koji nisu hteli da mi daju razloga da im dam dvojku.

Sad ispade da imam problematično dete. On ima 5 godina, ide u predskolsko, i „prica i smeje se kad mu padne na pamet, u trenucima kad vaspitacica objašnjava ili kad treba nešto da rade”. I meni probise glavu time, i ja se samo nerviram sto neće da ucuti (a svakog jutra mi lepo kaže da će da se potrudi (!!) da cuti:), kaznjavam ga, opominjem, penjem mu se na glavu pricom da treba da se prica kad je to dozvoljeno, bla bla, bla... A sve vreme se pitam, ustvari, da li je to zaista problem? On nikad nikoga nije udario, nikad nekoga uvredio... al brblja k'o navijen:) Tako da bih ja da mi kazete svoje mišljenje - jel se ovde radi o problematicnom detetu ili o drugom vremenu, u kome jednostavno moras da naucis da držiš pod kontrolom svoje emocije iako imaš 5 godina? (Ja ne tvrdim da je on savrsen, ni da je sistem totalno los... samo više ne znam šta da mislim.)

Hvala!
senkavetra
(ekonomista)
10. decembar 2010. u 08.45
Kad bi vaspitacice radile svoj posao kako treba, dete ne bi bilo „problematično”. To je dete, nije robot... pa on/off kad nam odgovara..
Problematično, malo sutra! Zivahan klinac, i to je to! Ne kaznjavaj dete zbog toga. Probaj da objasnis, shvatice već on. Možda mu je dosadno u vrticu?
PustaZelja
(veciti student :))
10. decembar 2010. u 22.22
Nekada su vaspitaci i prosvjetni radnici imali nešto što se zove autoritet. Zato su i mogli da rade svoj posao. Danas, vaspitaci ne mogu da rade svoj posao jer nemaju autoritet koji se stice odredjenom dozom strogoce jer su se standardi pomjerili a i roditelji postali osjetljiviji pa se petljaju i gdje im jeste i gdje im nije mjesto.

Naravno da treba da se zna koje su norme ponasanja na odredjenim mjestima. Kad vaspitacica objašnjava, treba da cuti i slusa (osim ako nema neko konkretno pitanje ili da doda nešto vezano na temu). Tako da, nije samo do djeteta jer ocigledno da ta vaspitacica nema autoritet. Djeca ga i te kako prepoznaju i vrlo dobro znaju kako se treba ponasati i gdje su granice kod odredjenih osoba.
Svetla
12. decembar 2010. u 18.09
Promeni detetu ishranu. Da ne ide gladno u skolu i da ne jede ništa slatko. Čitaj sve sto kupujes, gde ima secer ne kupuj. Secer sagoreva kao papir u vatri i mozak ne moze da misli. Odkad sam izbacila masnocu i secer iz ishrane bolje se osecam, smirenija sam.
nadjka
(t)
13. decembar 2010. u 18.17
Dete je možda malo nezrelo za svoj uzrast pa ne zna kad treba da cuti i u kojim prilikama, ne sekiraj se, skola će mnogo toga da ispravi, a ovo za secer je potpuno tačno, nauci ga da jede voce i da mu to budu jedini slatkisi, biće teško, ali će vremenom prihvatiti.
Moje dete je znalo da odseta iz obdanista, pitam šta je bilo, pa kaže jela mi se pogacica .. i slični „izgovori”, sve to prođe.
ApacheRosePeacock
14. decembar 2010. u 13.49
Eh, da je problem u ishrani, bilo bi lako:) Njegovi jedini slatkisi su, oduvek bili, voce i jogurti.

Stvar je upravo u toj nezrelosti / neprihvatanju pravila. Ja sam uvek imala problem sa autoritetima, ali on je suvise mali... Mene to kopka, što se ja ubih objašnjavajuci da se prica u odredjenim situacijama, da u drugim treba da se cuti; on i sam kapira da je uvek kaznjen u skoli zbog istih stvari i opet, svakog dana ista prica. Ja nekako imam utisak da je to jednostavno takav karakter, on ništa ne radi iz loših namera, samo ne može da se obuzda. I otuda moje pitanje, je li to stvarno problem? Ili se preteruje u zahtevima (prvo u predskolskom, a onda i mi kuci koji insistiramo stalno na istim stvarima, i sebi samima dosadismo)? Ja se pojedoh zbog svega toga a onda, u pojedinim trenucima, kažem sebi „aman, o'ladi, sto je to problem, on nikoga ne bije, ne vredja, nije zao, on je dusa od deteta, šta ima veze sto brblja toliko”...

On je, inače, super pametno dete, i često mi kažu da nema interesovanja za pojedine aktivnosti, ja iz razgovora s njim kapiram da je on to odavno shvatio i da mu je ponavljanje dosadno ali... pa ne može bas plan rada da se prilagodi njemu i njegovoj brzini ucenja.

I tako:) Hvala vam još jednom!
senkavetra
(ekonomista)
16. decembar 2010. u 06.54
Ja mislim da je detetu dosadno u vrticu. Moja klinka ima 6 i ide u predskolsko u okviru vrtica i muke svako jutro da se ide u vrtic. Kratko i jasno kaže: meni je tamo dosadno!
curice
(trazim informacije)
17. decembar 2010. u 10.05
Moja kcerka ima autizam, i u čitavoj lepezi njenih poremecaja, jedan od najdosadnijih (da ga tako definisem) jeste taj što ne može da prestane da prica. Ne može da procjeni gdje treba, a gdje ne treba da govori, koliko glasno i sl. Možda ni tvoj djecak to zaista ne može da kontrolise. Ne mislim da ima bilo kakav poremecaj, ali mu to, eto, teško ide.
Mi smo to savladavali tako da bi joj uciteljica UNAPRIJED, prije nego sto pocne bilo šta da predaje, skrenula paznju da će sada ona nešto da prica i da moja kcerka bude tiha, pa će poslije toga da dobije neku nagradicu. Onda bi uciteljica govorila minut-dva u početku, otprilike. Kad bi primjetila da se ova pocinje vrpoljiti i da „nije prisutna”,prekidala bi na kratko svoje izlaganje i obracala se njoj, rekla par rijeci i pohvalila je kako lijepo cuti i slusa, pa još malo nastavila. Nakon nekog kraceg vremena dala bi joj „nagradu”, nešto sto dijete voli(npr davala joj je kikiriki u ljusci da oljusti i pojede, samo jedan). I tako bi nastavljala male porcije predavanja, onoliko koliko dijete može da prati. Kada bi se čitav „ciklus” koji teba da ispredaje zavrsio, onda bi je JAKO pohvalila, glasno, rekla joj da je bas bila dobra, da se trudila da pozljivo slusa (čak i kada nije sve bilo naj).I tako mic-po-mic...
Možda da pokusas da razgovaras sa uciteljicom i da ti das neke prijedloge. Nemoj da kritikujes, postavi se kao da jako postujes sve sto uciteljica radi, da shvatas kako je njoj teško i komplikovano, ali da eto imaš prijedlog kako to da savladate zajedno, jer ga ti najbolje poznajes i želiš i njoj da olaksas.
U krajnjoj instanci, djecak je taj koji ima najveci problem i trpi kritike, gubi samopouzdanje. Cilj je da on sto prije prevazidje tu situaciju, kako bi mogao sto bolje da se osjeca. Nije on ni los ni problematičan, samo mu treba malo pomoći. Mali je još uvijek. Svako ti dobro
Cosmopolitan_01
(svetski putnik)
25. decembar 2010. u 01.07
Za postavljacicu teme: ne znam da li ima veze sa tvojim detinjstovm uopste. Ja sam bila kao andjeo, a moj 7-godisnji sin je isti kao tvoje dete. Inteligentan veoma, ali ne može da prekine da brblja, i stalno obeca da će „biti dobar” i opet ništa. Sto je najgore, vidim da on zaista to misli kada obeca da će biti dobar. Ali, pola sata kasnije, u skoli, on je na to već zaboravio. Muž i ja sizimo i ne znamo šta vise da radimo.

Gde živite? Mi smo u USA i sistem im jeste glupav, po mom mišljenju, mada čujem da je i kod nas sada drugacije :(
_bezGranica
25. decembar 2010. u 06.47

Disciplini i postovanju prema odraslima/starijima djeca se uce u roditeljskom domu.

hej
06. januar 2011. u 05.05
za postavljachicu - tvoje dijete nije problematichno, toliko znash.

sa 5 godina se ne može biti „problematichan”.
problematichno može biti samo drushtvo koje trazi da se dijete od pet hodina ponasha kao zrela osoba.
hej
06. januar 2011. u 05.06
jednako sa tim sedmogodishnjakom.
ApacheRosePeacock
06. januar 2011. u 13.02
Hvala vam svima na odgovorima. Silom prilika, nisam bila u mogućnosti da se ranije javim ali dobro...

Curice, ta metoda mi izgleda odlično. Samo, stav skole je da oni ne mogu da se „bakcu” sa jednim detetom, da ih ima previse i da, ako naše dete ne može da se smiri, treba da ide na drugo mesto itd. Ali ću sasvim sigurno da razgovaram sa njegovom uciteljicom, ona je bas u fazonu da pozitivni komentari rade mnogo bolje nego sve ostalo, pa ćemo da vidimo.

Cosmopolitan: ista prica je i kod nas - ja sam bila ono „izmišljeno dete” u osnovnoj skoli, niko bolji, poslusniji, finiji od mene... posle sam se promangupirala:), ali on bas onako udarno pocinje svoje skolovanje. Mi smo u Kanadi, nemam pojma kolike su razlike zaista u skolskom sistemu, ali verujem da je sve to prilično slično. Je li tvoje dete usamljeno kuci? Ja nekako često imam utisak da je -zato što u komsiluku nema dece, zato što je on jedinac- mom sinu skola jedino „zabavno” mesto i da onda od silne sreće sto je okruzen klincima tako reaguje, da jednostavno ne može da se uzdrzi i da su mu reakcije preterane. Cisto da bi zasmejao drugove, da bi bio „važan” ili tako nešto.

Hej - ti si to lepo definisao/la. Ja tako razmišljam 80% vremena, ali se sve plasim da sam ja jednostavno previse popustljiva, pristrasna (kao sto i moram da budem!) i da zato, jednostavno, ne uspevam da izadjem na kraj ni sa skolom, ni sa njim, ni sa sobom samom.

Bez Granica, šta da ti kažem: da ja to ne pokusavam da uradim, verovatno se ne bih ni ovde javljala da potražim savet, nego bi me bas bilo briga kako se on ponasa i koliko to nekome odgovara ili ne.
Njanja
12. januar 2011. u 13.07
ApacheRosePeacock, izvini u kom delu Kanade živite?

Ja imam jednog od 7 godina i ponasa se bas tako kako si opisala tvog sina:)
Od kada je progovorio, a progovorio je kasno(tek posle 3god.) od tada
usta ne zatvara; kako oci otvori ujutru tako i usta, ne zatvara sve dok ne zaspi :0)
Vidim da i njemu fali to drustvo kod kuce i okolo, pa rekoh ako smo u istom gradu da ih upoznamo... ;0)
windows03
(s)
21. januar 2011. u 05.42
A što ne zamolite gospodju-icu vaspitacicu d bude ono sto joj zanimanje i kaže da se bavi svojim poslom a ne da trazi od jednog 5-godisnjaka da cuti? i da se ponasa odraslo? da se ne smeje? da ne budalese i nebude ziv ? Boze moj on znaci treba da nebude ono sto jeste ? Ma nedo joj dragi Bog da je meni dosla sa takvim zahtjevima ...Podrzi svoje djete uvjek i na svakom mjestuI sama kažeš nikog ne tuce ne maltretira ..dobar je i pametan !
Cosmopolitan_01
(svetski putnik)
26. januar 2011. u 23.53
Njanja, i moj sin ima 7 godina. Bas bih vas rado upoznala, i vas i postavljaciu teme. I ja sam „bivša” Kanadjanka, a sada živim u USA.

Pozdrav ApacheRose, zaista si u pravu mislim. I mi smo pretpostavljali sto je jedinac, pa onda kada vidi svu tu decu u skoli, poludi od sreće, hoće da ih zasmejava, impresionira, itd.
Javi kakvi su rezultati nakon razgovora sa uciteljicom.
vagabund
(lutalica)
11. februar 2011. u 19.40
Šta je, zaista, problematično dete?

Problematično djete to su problematicni roditelji.
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Mantra Bracelets?

Life Press

.