Pre izvesnog vremena sam počeo da se bavim istraživanjem razvoja nazubljenih alata za rezanje i kao i razvoja reči koje se koriste za opisivanje tih oruđa i radnji koje se njima vrše. U početku je istraživanje bilo čisto lingvističko. Zainteresovala me je Hrvatska, zapadno Srpska reč „rista” koja znači „žetelac”. Krenuo sam da istražujem njeno poreklo, i ovo istraživanje me je odvelo do grupe reči koja se bazira na korenu „ri”, koji znači „nešto oštro i šiljato poput zuba”, kao i „rezanje s nečim oštrim i šiljastim poput zuba, režanje, griženje, rezanje (rizanje), dubljenje”. Reči ovog klastera nalaze se u mnogim Evropskim jezicima, ali glavna koncentracija tih reči je u Slovenskim jezicima, zatim Germanskim (posebno Severno germanskim) jezicima kao i u Irskom jeziku. Ono sto je interesantno je da se potpuna etimologija svih ovih riječi može dobiti samo korišćenjem osnovnih jezickih blokova i reči koje se nalaze samo Slovenskim jezicima. Distribucija i etimologije ovih „ri” reči ukazuju na mogućnost da ove reči izvorno potiču iz starog jezika I2a populacije i da su ostale nepromenjene od najmanje Neolita a možda i ranije.

Mislim da je ovaj klaster reči baziran na korenu „ri” pravi jezički fosil.

Moje istraživanje me je takođe dovelo do otkrića kako su ljudi izmislili nazupčena orudja bukvalno imitirajući prirodu i pokušavajući da stvore veštačke čeljusti. Ono što je iznenađujuće je da grupa reči iz Srpskog jezika (Slovenskih jezika), koja se bazira na korenu „ri” u sebi sadrži informaciju koja opisuje način na koji su ovi alati izmišljeni i razvijeni u paleolitu, mezolitu i neolitu, a ta se informacija poklapa sa podacima dobijenim arheološkim istraživanjima.

Na kreju, ova grupa reči takođe daje objašnjenje zašto su u najstarijem sloju iz Blagotina nadjene donje čeljusti jelena. Ovo objašnjenje se potpuno uklapa u sliku Blagotina kao prvog Evropskog poljoprivrednog, ratarskog svetilišta.

Ako vas ova tema zanima, možete pročitati više o svemu ovome ovde:

http://oldeuropeanculture.blogspot.ie/2015/04/ri.html