Pentium4
(master)
12. mart 2017. u 19.37
nosorog jede samo travu i lisce, tezi 800-1400 kg, a može trcati i do 45 km/h
--------
nosorog ima dva zeludca
nosorog jede travu na tone
nosorog ima oci ispod usiju(za razliku od svakog prirodnog lovca mesozdera koji ima biokularni sistem sa dva oka naprijed ma da se radi o ptici, sisaru ili bilo cemu, da bi tačno odredio daljinu do cilja)
Nosorog nema ocnjake ni zadnji red zuba za lomljenje kostiju

Nemoj me shvatiti pogresno
Sigurno je da nas rad u kancelariji ne zahtjeva meso i da je veca kolicina proteina nepotrebna za dnevni rad u urbanoj sredini jer vozimo auto, sjedimo, lezimo
ali ,...tenis niti bilo koji sport TO NIJE.
Ako je Jeleninom dupetu na kojem sjedi cio dan super travica i ona se osjeca „energicno(Boze kako mrzim presere i fenseraj)”,...liku(Novaku) koji treba da odradi teniski mec od SEST SATI naravno bez BURAGA(drugog zeludca) bi bilo potrebno oko 40 kila trave u KILODZULIMA umjesto 300 grama mesa (U KILODZULIMA)

Energija se trosi ma ti jeo travicu ili meso,..samo sto kalorijska vrijednost trave je stotinama puta manja
U tegli MASTI je oko 8000 kalorija,..ljudi koji rade na naftnim platformama tj na hladnoci...DNEVNO TROSE 12,000 kalorija
Izracunaj koliko KILA trave bi lik trebao pojesti za te kalorije
To je sve PROSTA Matematika!

Indijska kultura je meni SUPER,..ali se upravo razbila kao talas na samim obroncima Himalaja,..ZASTO?!
Pa zato jer indus cijelu godinu hoda sa carsafom oko goozice,..a na Himalajima gdje 'upekne' MINUS,..ono sto jedu oni sa carsafom oko dupeta ne radi,..tj UMIRES!!! Zato oni na Himalajima krkaju Jaka i cistu MAST,..jer moraju da unesu odredjenu kalorijsku vrijednost koju njihov zeludac MOžE da preradi brzo. Tako oni pojedu 500 grama mesa sto ti je identicno kao 20 kila trave
Jel ti sada jasno.

Sportista TROSI brzo kalorije,..i kako mislis da bi mu se stomak osjecao kada bi unio 5 kila trave,..ili 100 grama mesa
E zato BILJOJEDI imaju onaj DRUGI zeludac da izvuku maximum kalorija iz trave STO MI NEMAMO

Pentium4
(master)
12. mart 2017. u 19.47
ja mislim, u slučaju da nosorog i divlja macka odigraju tenis mec, da bi nosorog poderao divlju macku... divlja macka je mrsava, ne može vracati snažne nosorogove servise..
---------------

Svaka nosorogova loptica bi zavrsila u publici
Pokusaj ti igrati tenis NA JEDNO OKO. Pošto nosorog kao i SVAKI biljojed ima oci ispod usiju(da vidi ko mu dolazi sa periferija) i nema PREDNJI BIOKULARNI APARAT kao mi,..taj tvoj nosorog nikako ne bi imao koordinaciju (oko-papak) i ne bi nikako mogao da kao MI MESOZDERI koji imamo koordinaciju oko-ruka ili oko sapa...da odredi tacnu daljinu od papka do lopte kao sto bi bio u nemogućnosti da pogodi dalje loptu gdje želi.
Nas lovacki biokularni prednji sistem to savrseno radi za nas,..jer tačno određuje DALJINU od nečega do nas
Probaj pipnuti vrhom prsta bilo koju tacku ispred sebe SA JEDNIM zatvorenim okom,..i sa dva PA CES LEVATU VIDITI DA SI MESOZDER PO PRIRODI

mene zanima da li nosorozi imaju neke preference kako drže reket?
Dal su svi na western, ili ima neko sa easter grip-om.
I gde im je teziste kad se usprave za tenis?

Ja bih ipak njima preporucio da dodju do optimalne tezine od 500-600 kila da ne stradaju zglobovi.Pošto su već vegetarijanci, mislim da je dovoljno da samo jedu manje. Al treba postepeno i na duzi rok.
Tenis je to!

Kad neko prica a ne zna...

Vodeći stručnjaci imaju različite teorije o tome koja hrana je idealna za ljudsko telo – ona životinjskog ili biljnog porekla.

Teksaški kardiolog Vilijam S. Roberts ističe da ljudi, po anatomskim karakteristikama, nisu bića koja bi trebalo da jedu meso.

„Mislim da su dokazi prilično jasni. Ako pogledate različite karakteristike mesoždera i biljojeda, ne treba da budete genije da biste shvatili gde spada čovek”, ističe dr Roberts, glavni urednik magazina The American Journal of Cardiology i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Medicinskog centra u Dalasu Univerziteta „Bejlor”.

Roberts objašnjava da mesožderi imaju kraća creva, oko tri puta veća od dužine tela, dok biljojedi imaju duži digestivni sistem, zbog čega je čovek bliži biljojedima.

Zatim, i ljudi i biljojedi unose vitamin C putem hrane, dok mesožderi sami prave ovu kiselinu.

Pored toga, ljudska bića i biljojedi imaju malu usnu duplju u odnosu na glavu, dok mesožderi imaju velika usta za grabljenje i ubijanje plena, dodaje dr Milton R. Mils iz Komiteta lekara za odgovornu medicinu.

Osnivač i predsednik ove institucije dr Nil D. Barnard objašnjava da ljudi nemaju sposobnosti neophodne da budu dobri lovci.

„Nismo brzi kao mačke, sokolovi i drugi predatori”, kaže on. „Tek s pojavom vrha strele, sekire i sličnih predmeta postalo je moguće ubijanje i zarobljavanje plena.”

Dr Barnard ističe i da su ljudi počeli da piju mleko životinjskog porekla pre oko 10.000 godina, dakle nedavno, a mnogima ono ne prija. Štaviše, troje od desetoro ljudi je netolerantno na laktozu.

„Naša fiziologija otkriva da nismo zaista evoluirali toliko da konzumiramo mlečne proizvode i nakon ranog detinjstva.”

„Očigledno je da nismo mesožderi”, ističe anatom Džon Mekardl.