Леа је изгледа иста свој деда.

Jedan dijalog između majke i sina:
majka:
„Nemoj da mi se ponašaš kao tvoj otac”
sin:
- Zašto ne?
majka:
- Zato što te ja vaspitavam a njega nije imao ko da vaspita
sin:
- A šta je onda radila baka?
majka:
- E to se i ja pitam

Bolje cuti da su isti ko otac il' majka, nego da pocnu spominjati komsiju ;o)

Zamisli ovo: 'Vidi ga! Isti komsija Laza! Ko da ga on pravio!'

;o)

Pozdrav

Bolje cuti da su isti ko otac il' majka, nego da pocnu spominjati komsiju ;o)

Zamisli ovo: 'Vidi ga! Isti komsija Laza! Ko da ga on pravio!'

-------------------------------------------------------------------
Bas imaš pravo

Ja kažem muzu često da je isti otac (sto stariji, sve vise dolaze iste osobine do izrazaja koje moj svekar ima), i šta je tu onda loše ili dobro kad je to stvarno cinjenica. Pokreti, govor, način razmišljanja... ama bas sve postaje sa godinama isto kao u svekra (pa bilo pozitivno ili ne, to je istina).
A sinu (i to uvijek u „negativnom” smislu) kažem isto da je isti otac sto on uvijek prokomentarise: zato me toliko volis... Pa i nije daleko od istine, iako su to neke „negativne” osobine ili navike, ja sa tim živim već dugi niz godina i upravo te neke osobenosti cijenim na svome muzu. Zlo bi bilo da je to npr. pice, kocka ili slično. Ali kako nije ništa od toga, već neke „negativnosti” iz svkodnevnice onda je to dio našeg (negativnog) zivota.
Kad bih sve sto kažem mjerila na ovaj ili onaj način, ne bih smjela vise ni da pricam u svemu se može nešto negativno otkriti.

Nikada ga ne upoređujem sa ocem ali mu znam reč’: „Pametujes k’o Lea di Kaprio!”

Nadam se da to neće imati ozbiljne posljedice po njegovu njeznu djecju psihu i da neće juriti diskutante po virtuelnim diskusijama buducnosti da im popuje kako se 'ispravno' živi, osjeca i voli…