Kako mislis da se razocaras, ako ste bili prijatelji znaci i da ste ostali isto tako prijatelji, samo sto je prošlo vreme i okolnosti koje su vas rastavile, u mom slučaju rat, a ne znam koji su tvoji razlozi. Ja sam ZA kontakte sa starim prijateljima, jer nova prijateljstva nije lako steci, ali nisam za kontakte sa starim ljubavima sto mnogi upraznjavaju...

Poz

Nisam se razocarao u stare prijatelje:) mnogi su raseljeni

Nova prijateljstva bih nazvao poznanstvima, ništa vise od toga

Starije ljubavi su uglavnom daleko od mene, a ove u blizini su ljubavi stecene u nekakvim zrelijim godinama, pod posebnim okolnostima. Sa njima jednostavno nisam prosao onu bitnu fazu zaljubljenosti:(

MOže da se postavi pitanje zašto stecemo teze prijatelje u starijem dobu zivota nego u mladjem. Najverovatnije smo manje optereceni svim I svacim u mladosti, a kad starost zakuca na vrata teško ko koga može da menja...
Da se držimo teme, ja sam za kontakt sa starim prijateljima, uradi prvi korak javi se osobi iz proslosti, možda se obradujes I iznenadis prijatno ti I tvoj prijatelj...

Poz

Facebook... nedavno sam ugasio svoj account. Razlog? Sa prijateljima sam bio, a i dalje sam u kontaktu i bez facebook-a, dok sa onima sa kojima sam nekada bio u kontaktu, pa se onda kontakt prekinuo, a onda smo pute FB-a ponovo stupili u kontakt, sem tog inicijalnog kontakta koji smo ostvarili ničeg kasnijeg nije bilo, nikakvih daljih kontakata. Prema tome, verovatno tako i treba da ostane, cime se FB pokazao kompletno. Nema tu nikakvog razocarenja, stvari dolaze i prolaze, interesovanja se menjaju, pojavljuju se i nestaju, a sa tim i prijateljstvo i ti nekadasnju „prijatelji”. Prijatelji koji to stvarno jesu ne zahtevaju održavanje prijateljstva preko nekog facebook-a i ostalih budalastina.

Opet mi je lakse naći dobrog prijatelja u mojim godinama nego dobru prijateljicu

ne menjaju se toliko ljudi koliko se menjaju (zivotni) prioriteti... nekada nismo imali porodice, decu, brdo obaveza i poslova, i svako druzenje je bilo jednostavno... danas dok uklopis sve ono sto ti zivot namece kao svakodnevnicu, toliko malo ostane za prijatelje i druzenje...

Prica o tome kako nemamo vremena I kako FB ne pomaze za druzenja su samo nasi izgovori, treba za sve vremena,ali ako ti je stalo do nekoga, napisat ćeš mu par redova ili setiti se osobe koja ti je draga...FB je samo novo sredstvo za komunikaciju kao telefon...
Svi mi imamo zivote I dinamiku, ali prijateljstvo treba da se obostrano 'gaji'. I ja imam problem sa novim prijateljima, jer živim u inostranstvu. Ljudi su u inostranstvu frustrirani I puni kompleksa, treba doći do 'uspeha' bez muke, a to nije lako Žive se nestabilni zivoti I ne daj boze da je tebi bolje nego meni ... U takvom miljeu nije lako naći iskrene prijatelje. Znam da je tako I na našim prostorima, tamo kako vidim niko nikoga više ne zarezuje. Ja sam uvek otvorena za nova druzenja I upoznavanja, a postujem I gajim stara prijateljstva. U inostranstvu ima dosta samoce I usamljenih ljudi, takve pokusavam da izbegavam, jer njih moras da zabavljas I slushas njihove samacke muke, a to nije zabavno...

Poz

Pricao sam nedavno kako sam i sam bio u toj knjizi lica.Da...pronasao sam dosta starih drugova i drugarica(čitaj bivših treba),međutim nakon nekih pola godine uvidim da ja vise nemam šta sa svima pricat,neki se ozenili,udali,još samuju,nekima zivot lijep,neki krpare kraj s krajem i sto je najgore shvatim da,sto je logicno ništa ja tu promijeniti ne mogu a izgubim poooffinooo svog dragocjenog vremena,jer dok s ovim malo shush mush,pa s onim,pa s ovom i onom...mene nigdje.Ja volim da idem na polje,da skacem ko majmun,igram kosarku,tenis,trcim jer sam mLogi kažu hiperaktivan,volim da se ganjam sa svojom djecom i još mmogo mnogo drugih i vrijednijih stvari,da ne govorim o regularnim kucnim poslovima...Pusti me brate sadjenja paprike o paradajza na compu,mani me teksas holdem pokera gdje dobijam,ali u stvari sam totalni gubitnik...Ženi sam reko...Sunce ti ne yebem gradis mi farmu na compu i sadis svakojako voce i povrce,a eno pred kucom ti svo cvijece uvelo...Dosta je bilo toga vise...!!!
I tako ja odlucim da ukinem tu svoju knjigu i posto sam stekao dosta prijatelja,mislim da je bilo blizu 200...fino napisem poruku koja je stajala 3 dana pred zatvaranje knjige...Ko želi da ostane sa mEnom u kontaktu,eve mu moja email adresa...Mexicoblabla@dosta je bilo.com.
Od silnih skoro 200 prijatelja sa mnom u kontaktu preko emaila ostalo jedva 5,rodbinu ne racunam.
Kontam ja u sebi...Pa yebo te Mexico,tebe niko nevoli,i pocnem onako da placem...Toliko sam plako da su mi sve suze krokodilske tekle niz ledja.
Btw...sto mi najviše ide na klinac u FB je sto vidim kolilo se pojedine osobe zale da ne mogu doći i druziti se u RL kao nemaju vremena od obaveza,a recimo toliko puta sam vidjeo pojedine žene sarmu smotaju pa je uslikaju i izbace na FB,pa svaki dan druge slike...slikaju namjestaj,slikaju sebe ali u stvari pozu su napravile na slici da se može vidjeti TV od 64„ u pozadini pa izleti,pa mora, brda,planine...ma nema to bi coik reko da niko ništa neradi,samo se provode...Trenutno mi se neda,ali sam rekao ženi da ću nabacit na sebe neke stare poderane krpe i ublatiti lice,od kartonskih kutija napraviti nešto u obliku kucice male,okaciti znak oko vrata..Ja sam taj i taj,pomozite mi dobri ljudi,sav sam jadan i nikakav i onda ću reci ženi,posto ona još fejsbuci da okaci to na nas zid...!!!”

Voleo bih se naći sa par skolskih kolega, al' uzivo, ništa virtualno.
Virtualno mogu ovog momenta, al' to za mene nije to.
Razocarenja nebi bilo nikakvog, jer svako vodi svoj zivot onako kako ga hoće...a i stvarno ne znam zašto bih se JA razocarao.

Da niko nije clan FB, ja bih onda sigurno otvorio sebi nalog, al' ovako...posto su svi navalili ja nisam ni pokusao da ga otvorim, a kamoli da se pravim tamo neki nalog.

Rodbina, skolski i ne skolski poznaninici, komsije...svako ziv mi se javljao na početku da otvorim FB nalog da bi se MI druzili.

Mislim se u sebi...10+ godina nismo bili u nikakvom kontaktu i sada bih trebao 'kao' biti s njima u kontaktu...napisah svima 'imate moju i-postu, pa ako želite da caskata, javite se, a mene na FB neće biti', i tako se ja resih silniih prijatelja ;o)

Četiri coveka držim, dva ovde dva u SRB i to mi je to.

Pozdrav

Da se razumijemo,što se tiče prijateljica, tu nema problema a ni razocarenja :)))

Eto Mex, bolje ti je da se vratis u virtuelnu bastu i pokericu, nego sto igras tenis i kosarku:)))
Pitanjce. Kako možeš posle krampanja na poslu igrati kosarku?

Da nije fejsa, kako bih na proljece obavijestio prijatelje da sam juče pazario ficu iz 82-ge godine?:)) koliko drugarica od drugarica će se sjtiti mladih dana na zadnjem sjedistu u fici:)

Svabo,..ja se još ne dam toj seti i sentimentalnosti.
Čim pustis da te seta obuzima znači da staris
:):)

tajna mladosti je u zadivljenosti sadasnjicom
:):)

Eh cvetic...
Ako je apdejtovanje FB profila 'mladalacka' aktivnost, sto među vama mladima ima toliko debila????

Moju sestru... u februaru će biti 10 godina kako je vise nema i još uvek mi strasno nedostaje.
Moja Dada... Najbolja sestra koja je ikad zemljom hodala...

Pa dobro bre majku mu, cvecko plava, kako ste bili u kontaktu prr fb ili čak interneta?

Fb je pametna ideja, al' ga covek tj. žene upropastise ;o)

Pozdrav

polako_bolan

10. januar 2013. u 21.50


Eto Mex, bolje ti je da se vratis u virtuelnu bastu i pokericu, nego sto igras tenis i kosarku:)))

Pitanjce. Kako možeš posle krampanja na poslu igrati kosarku?
-------------------------------------------------------------------
Svabo imam tu sreću da neradim vikende,a na poslu ne krampam,nego evo pricam ovdje sa tobom i ostalim drustvancem.
Men's čini da ovdje imam vise prijatelja nego sto bi im'o na fejsbuku.

Plavi cvjeticu,ne ljutim se ja na tebe...nema saMse,nego sam zaprepasten kako imaš odličnu moc rasudjivanja :))

Kriska sve je to dobro i ima dobrih strana,gdje covjek pronadje svoje prijatelje i vidi da su zivo i zdravo i te stvari,ali poslije izvjesnog vremena to može biti dobro samo za onoga koji ima ekstra vremena da se bakce tim.
Kažem ti ja dok sam imao FB znao sam ladno procerdati po 3 sata,dok se ispricam s ovim,dok s onim,dok pregledam slike,dok ja izbacim šta s tubeta,dok na glavnom zidu napisem vic,taman da zavrsim kad neko me opet klikne,pa malo bilijara,pokera i tako redom...Dok sam se okreno 3 sata puklo.
Jesam nasao dosta starih drugova,skolskih,iz vojske,iz par razlicitih država u usa...ispricao se sa njima,zdravo zivo,familija sve u redu...i to je to.
Nemam vise šta ni da pricam sa njima,ne mogu svaki dan tusit i pricat jednu te istu pricu.Danas je pravog prijatelja teško naći,a pogotov u inostranstvu.
Ja sam imao jednog najboljeg prijatelja ali rat i sve ostalo loše sto nam se desilo nas je razdvojio.
Ja imam i sad pun klinac nekih „prijatelja”...međutim,nije to to i vjerujem da 90% njih nebi učinili nikad ono sto bi ja za njih učinio sigurno,ali eto šta da se radi,ne moze covjek odyebat sve oko sebe i biti mrgud strumpf.Treba samo biti oprezan,kako sa neprijateljima,tako i sa danasnjim prijateljima jer svjet je otisao u klinac pa su se i ljudi promijenili.

Ja ne provedem toliko puno vremena na FB-u, u proseku 1-2x nedeljno udjem na fejs. Igrice ne igram, catovanje ne volim to mi je uvek iskljuceno.
Znaš kako, ja smatram da covek ne može imati puno najboljih prijatelja, koji bi se u svakom momentu nasli kad ih trebaš, za koje si siguran da te nikada neće izneveriti.
Možeš imati puno poznanika, ali pravih dobrih i vernih prijatelja najviše 2-3.
To je neko moje zivotno iskustvo.

Ma dobro to za prijatelje.

Ali...

Danas je teze imati i neprijatelja nego u dobra stara vremena, kad su neprijatelji bili vjerni.

Pa se pobijete jednom u tri mjeseca kao sto i prilici dobrim starim neprijateljima.

A danas. Sve je to puklo.

To samo govori da ljudi postaju sve ravnodusniji.

Danas uglavnom niko nije neprijatelj nikome. Sve boli uvo ( da ne kažem kyrac) za sve ostale.

Ja sam na Fejsbuku tražio svoje nekadasnje neprijatelje.

I nisam ih nasao. Ja sam to sebi predstavio kao moralnu pobjedu, jer sam pretpostavio da su oni tehnicki zaostali. Ako nisu rikavela. Ako jesu (rikavela) onda neka im Bog prosti dusu neprijateljsku..

Nasao sam svoju prvu ljubav. Bolje da nisam. Sad se više ne sjecamo prvog poljupca, nego posljednje bore.

Inače, već je poprilično ustaljena praksa da ozbiljni poslodavci provjeravaju Facebook stranicu (i ostale privatne internet profile) prije nego sto ponude zaposlenje a i kad si već zaposlen.

Ako nemate Facebook stranicu, to je minus na konkursu za posao.

Imam ih nekolicinu taman toliko da me glava ne zaboli.

prijatelja...neprijatelje ne znam, nismo u kontaktu :)

Mexico,

SVaka ti ko Njegosheva, ljudi ulicama hodaju ko zombiji, malo ipod malo cell phone i text poruke...samo gleda kad će nešto da ih udari na ulici...

Poz

„Prijatelj” je za mene riječ koju jako rijetko koristim, pribjegavam rijecima tipa „poznanik”, „dobar poznanik”.
Razlog za to je jednostavan, ja ne mogu tu riječ da definisem. Kad sam bila mlada „znala” sam šta je to i ko su mi prijatelji/prijateljice: oni sa kojima sam povjeravala „najvece tajne”, oni se kojima sam dijelila lijepe trenutke (slavila) sa kojima sam dijelila loše trenutke („plakala na ramenu” ili opet slavila), sa kojima sam dijelila novac za hranu pri kraju mjeseca dok nam roditelji ne posalju ili dok stipendije ne stignu,oni sa kojima sam imala uvijek o cemu da pricam i da nam zajednicki provedeno vrijeme nikada nija prelazilo u dosadu... A sad? Nemam vise velikih tajni, sve objelodanim u krugu porodice, kad nam je lijepo slavimo (pozovemo po nekog poznanika da slavi sa nama), kad mi je teško isplacem se u kuci (poneko me nazove da me pita kako mi je), pare ne tražim ni od koga sem od banke ako je nuzda, sa svakim sa kim se sastanem rado se ispricam ali dodje momenat kad pomislim da smo dosta pricali i da je vrijeme da se razidjemo i tako dalje. Ispade da mi je „pravi prijatelj” samo moj muž, e sad tu nešto ne valja: sa prijeteljima se ne ide u krevet!? Znaci nemam „prijatelja”.
Još nešto, teorija po kojoj će „pravi prijatelj” uvijek pomoći nije mi nešto jaka. Dozivjela sam često da su mi pomogli ljudi kojima sam jedva ime znala, nismo čak ni poslije toga postali bliski, ali su to za mene dobri ljudi. I znam da sam i sama pritekla u pomoć nekome u nekoj situaciji ne razmišljajuci o tome da li smo prijatelji ili ne i da opet nismo postali bliski, nisam to ni ocekivala, radila sam to jer sam smatrala svojom ljudskom duznoscu.
Ne rasipam se prijeteljima, i ne fali mi to. Ali vjerujem u dobre ljude, da ima i onih drugih to je jasno i ne razmišljam mnogo o njima, klonem ih se i to je sve.

Ja sam verovala da ima puno dobrih ljudi i sve sam te dobre svrstavala u prijatelje, ali sam se bas u te duboko razocarala.
Njih više ne svrstavam u prijatelje, samo smo poznanici.

+1

obično
(.)
11. januar 2013. u 19.48

Kad sretnem stare prijatelje uvijek se iznendadim:
-koliko se covjek promijeni i fizicki i duhovno da ne možeš da vjerujes da je to onaj isti covjek
ili
-koliko je covjek ostao isti, pa da ne povjerujes, kao da su ga konzarvirali: izgled, način razmišljanja,ponasanje

Znaci,kako god okrenes, lijepo je sresti ljude iz proslosti bas zbog tog iznenadjenja.
„”„”
Mnogo simpaticno receno:)

Mi sto smo odrasli u druga vremena ovo znamo, al ovi mladi nek im je Bog u pomoć.

NYC40

Kako mi, odrasli, znamo kad je čitava diskusija samo o negiranju FB-a, a ne o tome kako koristiti u pozitivne svrhe FB. Mladja generacija je odrasla sa kompjuterom I oni znaju da razluce koje programe, web stranice treba da koriste kada I u koje svrhe, ne gube vreme na gluposti. Kako onda zavrsavaju svoje skolske obaveze, druže se I postizu sve ostalo. To je sve individualno, nema veze da li mlado ili staro, neko zna znanje, a neko opet ne želi ni da prihvati podrsku, savet...itd.
Vidis kako je Mexico iz neznanja poceo da provodi sate na kompjuteru, ali brzo se opasuljio da mu je prioritet žena, deca, kuca, basket, nego tamo neka Radojka, Milojka ili neki Pera iz proslosti...I odmah naucio lekciju o FB-u:)))
Isto tako, ako je osoba sklona raznim ovisnicima, može lako da ovisi I o internetu, a to je već patalogija, o tome ne ćemo ovde, jer narod voli veselo, jel' tako:))))

Poz

lako je nama da pricamo o doziranju, znanju jer smo bogami i u zrelim godinama, vidim da pricate o skolama ovo ono, zavrsavaju ih al neznaju niata, a bogme kad vidim koliko 10 hiljada godisnje ni ne zavrse skolu onda i znam zašto je ne zavrsavaju.

a i ne radi se o tome dal si zavrsio skolu i koju, već šta je od tebe postalo... ako je postao, ono sto sigurno niko neće, da se družiš samo pereko neta a realne kontakte ni nemas vise onda tu nešto nije u redu.

Sve mi vise i vise zvucite kao naše babe. Al' dobro, to i jeste prirodno.

Promjenu svake vrste ništa neće zaustaviti.

Ljudski rod se mjenjao i mjenjace se.

Šta mi imamo zajednicko sa našim babama?

Šta su one imale zajednicko sa njihovim babama?

I tako do Kosovske Bitke.

I tako dalje unazad do Starih Slovena, koji su „dvojinu imali u recniku”.

I tako do Prapostanka, dal' od Majmuna ili od Adama i Eve, zavisi od vaseg licnog vjerovanja.

Kad se još uzme u obzir da je tehnoloski napredak eksponencijalan, sve će se, ukljucujuci ljudsku vrstu, mjenjati sve drasticnije u sve kracem vremenu.

Cinjenica je da nećemo zivjeti vjecno i da stafetu preuzimaju neki drugi, a njih će, prije ili kasnije boliti uvo, šta smo mi mislili neke davne praistorijske 2013-te.

Možda je logican razvoj ljudske vrste da imaju sto manje ljudskog kontakta. Možda je logican razvoj ljudske vrste da bude naslijedjena od vjestacke inteligencije.

To bas i nije teško zamisliti, s obzirom koliko je razlicit svijet u kojem sam ja odrastao od ovog danas.

Jedino ako imate atomsko skloniste koje će vas zastititi od promjene. Al' onda ste ludjaci. Zivjeti izlozen promjenama, a ne biti promjenjen. Malo sutra, braco i sestre.

Opcije su nam svedene na to da ili da poželimo Warm Welcome to Singularity ili da Cetvrti Svjetski Rat vodimo toljagama.

Možemo se mi buniti koliko hoćemo i pustati krikove normalnog covjeka, ali šta to uopste znaci?

Evo i krik plavog covjeka koji samo posmatra.

http://www.youtube.com/watch?v=F88OQgHB7VI

Evo još jedan od Plavih Ljudi. Ali ovo iskljucivo zbog ritma. Iebes globalno otopljivanje, planetu Zemlju boli ona stvar šta mi radimo.

http://www.youtube.com/watch?v=QM-mfEMssy8

Još nam ostaje nekoliko decenija da se bunimo, a onda na mirisanje ljubicica odozdo.

A šta će biti poslije biti nas, neće biti ni slično onome sto mi kao branimo danas.

Heklale, plele, vezle... sve u drustvu.
Druže se i sada tako ponegde. Letos kad sam doputovala u rodni mi grad, ispred zgrade klupica, a na klupi sede starije žene, u rukama im hekleraj, a sa njima sedi i veze goblen jedan komsija.
Bas mi nešto bilo milo kad sam ih videla. :)

Druzenje sa nekim u mladosti i u zrelim godinama su dva razlicita pojma.
Drugarice (pa i drugovi) sa kojima sam dijelila „svete tajne” koje nije niko drugi smio saznati, pogotovu ne roditelji, su porasle postale ozbiljne žene i imaju svoj zivot, familiju. Bilo bi mi suludo da sada pricamo o stvarima koje niko ne smije da sazna, čak ni vlastiti muž. Kad mi neko kaže nešto pa još doda „samo da moj muž/ moja žena ne cuje” meni se sva ta prica a i osoba odsijece u momentu. Naravno ne mislim kad neko to kaže u sali, već zaista tako misli.
Ako neko ocekuje takvo druzenje u zrelim godinama, pa još kaže kako su se „stari prijatelji” promijenili jer ne žele to isto, onda je tu problem u zrelosti osobe a ne u starim prijeteljima.
Onda još jedna stvar: sretnem staru drugaricu (nekada nerazdvojnu), ona ima muza, djecu, živi u drugoj zemlji... Drago nam da se vidimo i ispricamo. Ali, nasi muzevi se ne poznaju i nemaju bas nekih zajednickih tema, ni hobija, ni interesa, ni bas ništa. O djeci da i ne govorim, čak i ako su istog uzrasata. Djeca iz „razlicitih zamalja” kojima nije potrebno neko druzenje sa nekim iz inostranstva, kao sto je to za nas nekada bila velika stvar-imati drugaricu u inostranstvu. Pa kad bi ta ista drugarica stavila mene ispred interesa svoje familije i nametnula da se „svi moramo druziti” izgubila bi mnogo na vrijednosti u mojim ocima.

Djeca iz „razlicitih zamalja” kojima nije potrebno neko druzenje sa nekim iz inostranstva, kao sto je to za nas nekada bila velika stvar-imati drugaricu u inostranstvu.

Kad je ovo bila moda, imati inostranog frienda, jel' u 90'tim, izvin'te ja slabo pratim modu...

kriska,

samo guraj napred, tako I treba samo pozitivno, bas lepo sto imaš nove prijatelje:))))

Mexico1
(Trust_Nobody)10. januar 2013. u 18.21Pricao sam nedavno kako sam i sam bio u toj knjizi lica.Da...pronasao sam dosta starih drugova i drugarica(čitaj bivših treba),međutim nakon nekih pola godine uvidim da ja vise nemam šta sa svima pricat,neki se ozenili,udali,još samuju,nekima zivot lijep,...Trenutno mi se neda,ali sam rekao ženi da ću nabacit na sebe neke stare poderane krpe i ublatiti lice,od kartonskih kutija napraviti nešto u obliku kucice male,okaciti znak oko vrata..Ja sam taj i taj,pomozite mi dobri ljudi,sav sam jadan i nikakav i onda ću reci ženi,posto ona još fejsbuci da okaci to na nas zid...!!!„
_______________________________________________
Hahaha slatko sam se ismejala, ali je ovo tako dobro napisano. Samo si zaboravio da dodas osobe koje slike obradjuju u nekom programu pa onda okace na face kao bas su lepi iz aviona se vidi da su slike obradjivane. Onda slika evo me u restoranu evo me ovde i tamo, neverovatno koliko nemaju mere sve i da im zivot nije ništa drugo nego provod a koga to briga mene sigurno ne (sve ovakve sa moje strane su banovani ima opcija ne prikazuj).
Što se tiče starih drugara drugarica ljudi se vremenom menjaju i ne reba ocekivati sad cudo da i ja sam se sa par njih ispricala lepo i to je to zivot tece dalje sa nekim od njih se nisam videla po 20g. ali mi je eto drago sto neko kaže da vidim da su dobro zdravo deca rastu i tako.
Sresti prijatelje je moguće u svim godinama zivota, samo da mi po nekad ne prepoznamo znake prijateljstva jer nazalost s godinama postajemo cinicni. ”

Pazi se ti da ne bude slučajno svingerenzi bite, majne snicl ekplodiren... ;o)

http://www.youtube.com/watch?v=C2NFM69LGzc

Pozdrav