Muškarci vole svim srcem, ali to ne umeju da kažu
J. J. | 09. jul 2012. 11:32 |

Šta muškarce čini „jačim” polom? Imaju jače logičko mišljenje, ali teže podnose stres. Mnogo lakše donose značajnije životne odluke, muška prijateljstva su trajnija

./.

n je mužjak, otac, ratnik, vođa, ljubavnik. Na svojim plećima nosi veliki teret, jer od njega se očekuje da izdržava porodicu, da bude stub i oslonac, da uvek ima rešenje ili barem ideju kako rešiti problem. On treba da bude jak, ozbiljan, odgovoran, nepokolebiv. Ne sme da se plaši, ne sme da plače, ne sme da pokaže slabost. Otprilike ovako u mnogim kulturama izgleda vizija kako bi muškarac trebalo da se ponaša. Iako živimo u modernom vremenu, kada su se i prava i obaveze polova skoro izjednačila, muškarci i dalje nose titulu „jačeg pola”. Ali, to ipak nije bez razloga, tvrde stručnjaci.

Najnovija istraživanja pokazala su da se muški i ženski mozak toliko razlikuju da bi, maltene, mogli da kažemo da postoje dva ljudska mozga. Na toj teoriji počiva i bestseler američkog psihologa Džona Greja, „Muškarci su s Marsa, a žene sa Venere”, koji se temelji na ideji da se polovi potpuno razlikuju, najviše po načinu razmišljanja i emocionalnom reagovanju. Naučnici su do skoro bili skloni da te razlike objašnjavaju različitim delovanjem hormona i fiziološkim razlikama u telu i mozgu, ali psiholozi sve više tvrde da bitan uticaj imaju i socijalne okolnosti, način vaspitanja, okruženje, predrasude...

Činjenica je da muškarci i žene luče drugačije hormone koji bitno utiču na formiranje stavova i ponašanja, kao i da im je mozak potpuno drugačije strukture. Muški je veći po masi, ali zato ranije stari, tvrde stručnjaci, što objašnjava činjenicu da oni češće pate od demencije, tj. Alchajmerove bolesti. Dečaci češće pate od autizma, disleksije, poremećaja pažnje, šizofrenije... Muški mozak ima više „sive mase” što im omogućava da se bolje fokusiraju na posao, odnosno sposobniji su od žena da iz glave „isključe” stvari koje ih ometaju da dođu do rešenja, tvrdi američki psiholog Ruben Gur. Neki delovi muškog mozga upadljivo su veći nego kod žena. Perijetalni režanj, na primer, kod muškaraca je veći na levoj strani, što znači da su muškarci superiorniji u rešavanju matematičkih zadataka, da bolje logički zaključuju. Tok njihovih misli je linearan, lakše zaključuju dedukcijom, što im u mnogim profesijama daje prednost.

-Žene koriste obe hemisfere paralelno (desna je povezana sa vizuelnom i prostornom kontrolom, a leva kontroliše jezik), dok muškarci bolje obrađuju informacije u levoj hemisferi, zbog čega se bolje snalaze u prostoru. Žene lakše komuniciraju, bolje čitaju znake neverbalne komunikacije i imaju izraženiju sposobnost empatije, ali muškarci ređe pate od osećaja teskobe i anksioznosti. Zbog razlika u korišćenju moždanih hemisfera muškarci su više okrenuti spoljnom svetu, dok su žene orijentisanije na unutrašnji, odnosno lični svet.

Različiti hormoni odgovorni su za to što muškarci teže podnose stres. Istraživanja naučnika sa Univerziteta Stenford pokazala su da žene više luče oksitocin, a kod muškaraca stres ima negativnije posledice na zdravlje. Oni reaguju tako što ne misle o tome, pobegnu i potisnu problem, dok žene razvijaju strategije i neprestano misle kako sebi da pomognu. Međutim, muškarci mnogo lakše donose značajnije životne odluke i ne opterećuju se mnoštvom detalja, već vrlo dobro znaju šta hoće i ka tom cilju idu hrabrije nego žene.

Oni su manje opterećeni svojim fizičkim izgledom i mnogo više nego žene vole sebe. Ali, to ne znači da su egocentričniji. Naprotiv, oni se jednostavno ne opterećuju previše, jer prednost daju logičkom razmišljanju.

-Žene imaju veći limbički sistem (deo mozga zadužen za formiranje osećanja i određivanju ponašanja shodno njima) što im omogućava bolje izražavanje emocija. Odatle i potiče najveća i najrasprostranjenija zabluda o muškarcima da su manje emotivni. Psiholozi tvrde da muškarci osećaju, vole, pate, tuguju i raduju se istim intenzitetom kao žene, samo to ne pokazuju toliko transparentno. Naime, oni ređe pokazuju emocije i zbog načina na koji su vaspitavani, jer su naučeni da „nije muški plakati”. Ipak, vrlo intenzivno osećaju i, isto kao i žene, spremni su da vole ludo i zauvek. Oni samo smatraju da to ne treba svi da znaju. Istraživanja pokazuju da muškarci mnogo teže podnose raskide ili razvode, i da često ne mogu da zaborave prvu ljubav, pogotovo ako ih je ostavila u trenutku kada su bili vrlo zaljubljeni. Dakle, muškarci nisu „hladnog srca”, i te kako umeju da vole, ali to nikada tako otvoreno neće pokazivati kao žene. Istraživanja pokazuju da se muškarci ređe, ali intenzivnije zaljubljuju. Žene koje vole, vole svim srcem, dok ih za druge nije mnogo briga, pa zbog smanjene sposobnosti empatije vrlo često znaju da budu neprijatne i grube kada ne postoje emocije.

U vezama muškarci ne umeju da čitaju „između redova”, mnogo su konkretniji od žena. Oni jednostavno kažu ono što misle i u njihovim rečenicama nema skrivenih poruka. Oni, takođe, realističnije posmatraju probleme, u njih ne upliću mnoštvo detlja i lične emocije, pa su zbog toga njihova rešenja konstruktivnija nego ona do kojih dođu žene. Moćniji su od žena kada je u pitanju sposobnost da sagledaju različite aspekte problema i situacija. Oni jednostavno umeju problem da posmatraju i „tuđim očima”, dok žene emotivnije reakcije u tome sprečavaju. Zbog toga su muškarci uspešniji na odgovornijim pozicijama, češće ih dobijaju i bolje zarađuju. Skloniji su tehničkim i prirodnim naukama i bolji su stratezi, tvrde stručnjaci.

Muškarci su uspešniji lideri u velikim kompanijama, pokazuju istraživanja, jer ređe sa podređenima razvijaju prijateljske odnose. Ali, u privatnom životu, muška prijateljstva su trajnija od ženskih. Oni imaju barem tri prijatelja čitav život i mnogo ređe rasturaju prijateljstva. Naučnici to objašnjavaju manjom sujetom i drugačijim načinom komunikacije. To, ipak, nije pravilo, ali je njihova prednost, ponovo zbog strukture mozga.

Prosečan muškarac pomisli na seks barem dva puta u toku sata, dok ženama telesna ljubav padne napamet tek jednom ili dvaput dnevno. Stvar je u nivou muškog hormona testosterona. Iako to nije pravilo, muškarci se lakše odlučuju na seks bez emocija nego žene. Naučnici tvrde da mozak nema mnogo veze sa tim, već je to više i stvar vaspitanja, tradicije i kulture u kojoj žive, ali i posledica evolucije.

Oni su sposobni da završe telefonski razgovor za samo 30 sekundi i da se za to vreme dogovore i saopšte sve potrebne informacije, dok žene provode četiri puta više vremena pored telefona, što je povezano sa verbalnom superiornošću nežnijeg pola.

Muškarci postižu bolje rezultate u individualnim sportovima, ne samo zbog fizičke snage, već zbog bolje fokusiranosti na cilj. Kod muškaraca je sve prilično crno-belo, pa kada nešto žele ka tome idu bez osvrtanja i razmišljanja o drugim stvarima.

Njima, takođe, sporije kuca biološki sat, pa je starosna granica kada mogu postati očevi mnogo dalje od granica za majčinstvo, duže zadržavaju mladalački izgled i lepše stare. Čak i kada izgube kosu i dobiju po neku boru, to samo naglasi njihov karakter i često ih učini još šarmantnijim. Oni mnogo lakše podnose klimaks, iako i oni proživljavju andropauzu, bolji su vozači, lakše se parkiraju nego žene, jer bolje procenjuju daljinu, širinu i visinu. Neka istraživanja pokazuju da se muškarci lakše oslobađaju od bilo koje vrste zavisnosti. Jednostavnije im je da ostave cigarete, lakše se rehabilituju ako su narkomani ili alkoholičari i mnogo ređe se vraćaju starim porocima.

Muškarci mnogo slabije primećuju detalje, pa žene uopšte ne vide istim očima kojima one same sebe posmatraju. To znači da ne primećuju celulit na ženskom telu ili koji kilogram viška. Njih pokreće „hemija”, uzbuđuju ih sitnice iz ženskog karaktera, ponašanja, izgleda.

./.

I ONI VOLE DA SU LEPI

Iako na prvi pogled ne izgleda da im je preterano stalo kako izgledaju, šta će obući, ili šta će okolina prokomentarisati o njima, ni muškarci nisu pošteđeni sujete i daleko od toga da im ne prija kada dobiju kompliment upućen njihovom fizičkom izgledu. Istraživanja pokazuju da je mlađim muškarcima sve važnije kako će ih okolina doživljavati i opisivati, i sve više vremena posvećuju svom izgledu, neguju se, vode računa o koži, kosi, licu. Studije pokazuju da čak 67% mlađih muškaraca posećuje kozmetičke i frizerske salone i da najviše pažnje poklanjaju nezi kose i kože. Takođe, jako im je važno da na potencijalne partnerke ostave utisak negovanog muškarca. Ipak, psiholozi tvrde da je vreme metroseksualaca na izmaku. „Žene će se sigurno vratiti starom modelu muškarca, koji poseduje nešto iskonsko i sirovo u sebi, jer je priroda tako uredila stvari. Lepota treba da bude ženski adut, dame ne vole da njihov muškarac bude negovaniji od njih, pa sam ubeđen da će jako brzo sređeni i do poslednjeg detalja stilizovani muškarci, prestati da budu zanimljivi ženama”, tvrdi Džeri Hol, jedan od vođa istraživanja.