Несторовић је нестао из медија, као да је у земљу пропао. Не трпе га ни власт ни „опозиција”. Ови прозападни очима не могу да га виде.

Честити људи памте! Памте и добро и лоше. Учињено му добро честит човјек никада не заборавља. Не заборавља ни зло, учи из њега и настоји га потиснути.
Није свим Србима било исто посљедњих 30так година. Нису се сви ни једнако односили према догађајима око њих. А нису ни исти карактери. И жита, нажалост у мањини и кукоља у забрињавајуће великој већини ту има.
Када су Срби, опет морам рећи они са меморијом и поштењем у питању, постоје ДВА имена које им НИКО не може „опањкати”.
Једно је име покојног доктора Миодрага Лазића, а друго доктора Бранимира Несторовића, који су били кадри стићи и утећи и на страшном мјесту постојати.
А улога др. Несторовића у лијечењу дјеце, образовању кадрова, шта тек рећи о спашавању свијести огромног броја погубљених људи у доба пландемије, је толика да ово кевтање иза ограде је ништа друго до кевтање.
Он је своју честитост и сврху постојања на овом свијету већ одавно потврдио, утемељио, једино ми је жао што је дозволио да се нађе у овој баруштини... мада опет, сјетите се како изгледа цвијет лотоса у некој баруштини.

nestorovic je vucicev majmun, za dizanje dreke kada mu zatreba.