Diskusije : Politika

 Komentar
Полемика поводом бојкота НИН-ове награде
keser
(Тешем букве)
13. februar 2020. u 14.11
https://tinyurl.com/uxlkoc3

Наиме, група од преко 20 писаца предложила је општи бојкот НИН-ове награде.
Разлог је био пристрасност, фаворизовање пројугословенских писаца испред српских.
Слободан Антонић наводи овде неке ствари које је тешко нормалном човеку да поверује. Наиме, ради се о понашању и коментарима чланова жирија.

Група еминентних српских писаца одлучила да њихова дела више не учествују у избору за НИН-ову награду: Претерано дуго о овој награди одлучују стручно и морално некомпетентни људи
УОЧИ сутрашњег проглашења 66. добитника НИН-ове награде критике за најбољи роман године, група еминентних српских писаца различитих генерација огласила се писмом упућеним јавности, под насловом „Бојкот НИН-ове награде”. Међу осамнаесторо потписника овог текста, налазе се двојица ранијих лауреата овог признања, академик Миро Вуксановић и Владимир Табашевић, а уз њих су Емир Кустурица, Владимир Кецмановић, Слободан Владушић, Никола Маловић, Дејан Стојиљковић, Љубица Арсић..
Име победника саопштиће жири који чине Теофил Панчић (председник), Бранко Кукић, Марија Ненезић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић, а у најужем избору нашли су се романи Миленка Бодирогића „По шумама и горама” („Орфелин”), Слободана Тишме „Грозота или...” („Чаробна књига”), Стева Грабовца „Мулат албино комарац” („Имприматур”), Ане Вучковић „Југослав” („Партизанска књига”) и Саше Илића „Пас и контрабас” („Орфелин”).
keser
(Тешем букве)
13. februar 2020. u 14.17
професор књижевности Петар Пијановић,- НИН-ова награда у последњих неколико година губи значај и углед. Разлога томе има неколико. То мање има везе са самим романом, а више са другим стварима. Најпре има везе са оним ко бира чланове жирија или са неким ко му у том послу „припомаже”. По лику селектора бирају се чланови, а по њиховој мери добитник награде и књига. Она ни крива ни дужна постаје слављеница, игра једно лето и бива праведно заборављена. У последње време у моди су безвредне анационалне књиге. Да су живи, у таквој политичкој профилацији романа и његовом вредновању, НИН-ову награду тешко да би добили Црњански, Андрић или Пекић.

Антонић наводи размишљања једног од ланова жирија:
Прошле године, рецимо, Миленковић пише: „Појачано лучење патриотске супстанције уочава се по броју текстова посвећених Првом светском рату. (…) Са садашњошћу се озбиљно суочавају свега три, можда четири романа (…). Дакле, јад и беда”.
А ове године пак вели: „Уместо да се скривају у дубокој прошлости (…), домаћи су се писци, барем они најбољи, они којима је истина важна, окренули садашњости, или су одлучили да средствима књижевним растављају недавну срамну прошлост. А то је проклето добро.”
Очигледно, „садашњост” је за Миленковића нарочито пожељна тема. А као непожељне, он изричито набраја: „српску прошлост” (уопште), „Немањиће”, „Балканске ратове”, „Први светски рат”, а у њему посебно „прелазак преко Албаније 1915”. Једина добродошла тема која се не тиче садашњости, као што смо већ видели, јесте „недавна срамна прошлост”.
keser
(Тешем букве)
13. februar 2020. u 14.26
Прочитајте поново Миленковићеве изјаве од прошле и ове године. Прошле године: „Мало романа о садашњости и срамотној прошлости, јад и беда.” Ове године: „Појавили се писци који пишу о садашњости и срамотној прошлости, ура!”
Не сумњам да ће наредне године Миленковић рећи: „Антифашизам и југословенство препородили су нашу књижевност! Појавили су се нови, сјајни писци. Жири је на тешким мукама коме да додели награду – Кишјухасу, Грухоњићу или Чонградиновој?”
* * *
Жири је бацао књиге у смеће. Ево како:
Да бацимо у смеће? Без икаквог жаљења и оклевања? Међу тим Миленковићевим књигама за ђубре биле су, рецимо, и Парусија Славице Гароње (роман о истребљењу Срба у западној Славонији), Године врана Синише Ковачевића (судбина Београда у I св. рату) или Последњи аргонаут Александра Гаталице (лутање по сећањима наше цивилизације).
Колико човек треба да буде арогантан да би ове и друге књиге бацао у ђубре? Колико треба да буде осион, па да на следећи начин опише своје читање књига: „Не мали број људи пита ме да ли сам прочитао свих двеста наслова. Не, нисам. Сваки сам роман консултовао, али као што дегустатор не пије вина која проба, него испљуне текућину, тако ни ја не читам све (…) Ако прва страница не ваља, показује искуство, неће ваљати ни 12, ни 67, ни 238”!

Или извод из њига које су увршћене у ући круг за награде:
Али, тај реализам је нарочитог типа. Било је чишћења телевизије од непожељних, у доба Милошевића, али да су људи отпуштани јер нису „на српској линији” још и из „банака, железнице, домова култура и самопослуга” – е то је креативни допринос аутора. Тибор Церна јесте погинуо на Кошарама, али да се то десило док је спасавао унеређеног друга – то је имагинација писца. На Корићанским стијенама јесте извршен масакр, али да се потом плаћало двадесет марака да се уклоне беле траке с лешева – због чега, ваљда, никада и нису нађени докази за причу о „бијелим тракама” – за то дугујемо писцу и НВО реализму.
keser
(Тешем букве)
13. februar 2020. u 14.28

Жири је манијачки антисрпски, горе него у вунена времена или она које су појели скакавци.
Тако неко написа.
Итд, итд, прочитајте текст у линку пре коментарисања.
Dovla1
13. februar 2020. u 17.38
NIN je odavno govnarsko izdajnicko glasilo od kada ga je kupio Ringer koji je vlasnik i Blica.Gde može da valja nemacko-svajcarska kompanija.Kad su nam to Nemci bili dobronamerni.
Dovoljno je videti ko je urednik Nina i ko za njih piše,a smrdljivi i masni Teofil kao predsednik nekog zirija:kakav idiotluk.
Samo sire propagandu i truju.
keser
(Тешем букве)
14. februar 2020. u 15.14
Довла,

Ја мислим да су наша внаго много гора од Рингера.
Они уређују новине.
Рингер их је запослио али они то раде.
KeserovicPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Keserovic
14. februar 2020. u 15.19
Cuskijo da li bi smeo da se zakunes da si procitao bar jednu knjigu od bilo koga pisca sto si naveo gore?
keser
(Тешем букве)
14. februar 2020. u 15.20
Букво,

Што ја да читам кад ти јеси, јел тако?
Keserovic
14. februar 2020. u 15.23
Važno je da znaš ko je cuskija...
A evo kunem se zivotom da bih smeo da se kladim u uvo da ti za ove ljude osim antonica nisi ni chuo..a i to je veliki popust od mene...i antonic ti je možda nepoznanica a kamoli njegova dela...
keser
(Тешем букве)
14. februar 2020. u 15.26
Ајде Букво дај наслове које си читао па да ти одговорим!

Усташка буква много лака за обраду...
keserPoruka negativno ocenjena. Pokaži

keser
(Тешем букве)
14. februar 2020. u 15.29
Усташка ботовска букво.
Не знам како те овај газда толерише.
20 година сваку тему која је против усташа покушаваш да сведеш на свађу између коментатора.
Овога пута само да ти кажем да си провидан, и да више нећу да губим време са тобом.
Усташка буква из Средње Босне.
zlatiborac
14. februar 2020. u 17.19
Dva kesera oba tupa
jedan drugog dzaba lupa

il` sa drskom il` bez drske
kao da su pali `s kruske

Još da dodje Werbalija
i njegova Turadija

Biće cuda i belaja
što ne vide joste raja...

;-)
WerbaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Werba
(N/A)
14. februar 2020. u 18.42
na idirektan poziv bojkaota NINOVE nagrade od strane Velikog Strucnjaka gotovo iste sekunde oglasio se njegov pevacki hor pisaca
glavni razlog za bojkot Ninove nagrade je:
-dobitnici nagrade i mnogi drugi koji pišu za NIN, nisu procitali Webera.

Na taj način Velikm Strucnjaku onemogućena je intelektualna konverzacija sa dobitnicima Ninove nagrade.
Tako kaže njegov parlamentarni jurisnik Orlic...
WerbaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Werba
(N/A)
14. februar 2020. u 18.46
nije iz srednje bosne već iz:
baaaaznija!...:)
zlatiborac
14. februar 2020. u 19.45
Werbalija supak meraklija
zvani Dzvalja iz Rozaja
spopala da silna muka
naj`o s` loja i sudzuka...

sikter baljo iz kavane
dok ne bude tarapane...
WerbaPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Werba
(N/A)
15. februar 2020. u 00.46
Dzvaljo je malo vise neurozan...
Dovla1
15. februar 2020. u 00.49
Ja sam dosta citao Slobodana Antonica. On naravno ne piše romane ili poeziju,on je profesor na Filozofskom fakultetu.
Jedan od naših najmudrijih intelektualaca,ali je onaj pravi akademik a ne lažni ovi drugosrbijanci koji su u Ninu i oko Nina.
cicero99
(historia est mater of studioru)
15. februar 2020. u 00.58
Dimijas poturceni werbalijandusum dosao a neće da se malko pohvali. Hodza mu darivao dimijice boje lila pa je werbalijica to oblacila a u aksam drugog hodzu obalila. Namazan je ovaj „nas” poturceni dimijas svim mastima (pardon lojem) :). Pa redovno svrati „nas” mali poturceni werbalija ovde mada nema veze sto ga niko ne zove. Reko mu aman hodza da izvidi šta Srpski dunjaluk eglenise pa da raportira begu. Ih sto ti je poturceno balince, mora kod Srba pa makar i degeneka dobio.
keser
(Тешем букве)
15. februar 2020. u 01.49
Тачно Довла,

то ова буква из Зенце не може да схвати па ме пита које сам његове романе прочитао.

Антонић наравно пише књиге али научне и пише уџбенике за студенте.
Dovla1
15. februar 2020. u 15.19
Ja čitam dosta knjiga, na hiljade sam ih procitao ali dobitnike NINove nagrade neću da čitam iz principa. siguran sam da ne gresim.Čuo sam za onog Pistala,ali neću da ga čitam bas zato što je dobio tu nagradu.Nekada su tu nagradu dobijali nasi velikani a sada dobijaju neki kurtoncici.
Handkea sam citao još dok niko nije ni ocekivao da će dobiti Nobela,mada nisam procitao vise od dve njegove knjige.Ima vremena.
Werba
(N/A)
15. februar 2020. u 17.00
sisoje69.. stig'o je na pasu...:)
cicero99
(historia est mater of studioru)
16. februar 2020. u 01.26
Poturceni werbalija dimijas redovno dosao da se naglaba cunetine. E neće moći, sikter kod hodze zvaljavi pa tamo glabaj. Ma salim se samo ti dodji , drag si nam ki kamen u cipeli a i lepo je znati da ljudska glupost nema granica-tu si werbalijo neprikosnoveni osvajac dijamantske medalje.Tup ki tudup. Aj sada kod nene na loj i pitu poprskusu , pa će hodza sabahom da te podoji peksincino werbalijska. Svrati opet mada si takav poturcen dimijas dosadan i prepoznatljiv ki stenica. Nema ljutnje, ti nas Srbe ne volis a ni mi ne marimo za tebe.
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.