Pjer, у једном од горњих коментара поставио сам видео прилог изјаве доктора богословије Никодима Богосављевића гдје у једном моменту говори о донаторству органима. Ову причу смо често слушали и читали из разних извора. Не могу да тражим изворе.

Вест о укидању дечијег доплатка ако дете није вакцинисано, појавила се пре два дана овде на СЦ радару.

Не тврдим да су те вести тачне с обзиром да нису дошле из службених извора. Али по начину како је реаговао овај бот који се крије иза четири слова С, закључујем да би могле бити тачне.

У систему где се некакве бараке руше багерима и са фантомкама на глави, и нико не зна ко је то урадио иако се види ко на тој локацији врши нову градњу - ништа ме не чуди.

Али пошто не можеш да верујеш у такву могућност - закључујем да се слажеш с мојим ставом: да су ове мере монструозне ако су тачне.

Али кад смо код питања бити донатор органа по 'дифолту' - о чему сам се изјаснио да је изразито тоталитарна мера, равна неким нацистичким експериментима са људима где се фрапантно крше људска права и Женевске конвенције о људским правима - морам то мало више да објасним.

Ту се налазимо између хумане потребе за продужењем нечијег живота, и нацистичко-глобалистичке потребе богатих да проужавају свој живот органима сиромашних и здравих људи.

Да ли би неко желео да буде мета неког богаташа који се намерио на његов бубрег? Свакако не!
Да ли би неко желео да млад човек умре зато што није на време добио нечији бубрег? Свакако не!

Позната су нам догађања у жутој кући, у Албанији, и не само у њој. Постоје теорије да се многи ратови воде и из тих разлога - да се дође до нечијих органа.

Поставља се питање - како спречити ову злоупотребу људског тела и да се истовремено обезбеди хуманистичка потреба за помоћ онима којима заиста треба људски орган?
Да ли је исправан начин на који се то ради у Србији, кад имамо много примера баш у Србији - трговина туђом децом и новорођенчади, продаја властитог органа услед сиромаштва, убијање људи на Косову ради људских органа итд. Тај начин свакако није добар.

Постоје ли бољи начини. Свакако постоје. То је придобијање људи другим, стимулативним мерама, а не законом 'по дифолту'. Може се то обезбедити строгом тајношћу и заштитом података, тако да потенцијални донатор не буде 'мета' неког 'случајног' саобраћајног убице, давање пуног доказа о заштити података, информисањем и образовањем, трибинама итд.

Основни проблем неуставног и тоталитарног понашања у спорном питању јесте - коме припада људско време? Да ли то време припада човеку или некој 'дубокој држави' која преко званичних органа власти узурпира човеково време? У иситнски демократским друштвима - моје време припада мени (осим у рату кад смо сви угрожени, а и о томе се може пуно дискутовати, јер и ту постоји много злоупотребе). Дакле, држава нема право да троши моје време на њену компликовану и антиљудску бирократску процедуру. Колико времена треба да утроши 7 милиона људи да би отишло негде у бирократску установу како би код неког леног бирократе попунило образац да неће да буде донатор органима? Колико људи из физичких, психичких и других објективних разлога уопште није у стању да оде у установу и то потпише, а реално не жели да буде донатор? Колико људи треба да сиђе са планина и ко ће да им плати путне трошкове за одлазак у најближу установу?

Овим се крше људска права на много начина.
Зашто држава не пошаље своје мисионаре, попут пописа становништва, од куће до куће, где ће неписменим људима објаснити о чему се ради, попунити њихове изјаве и добити њихове потписе - па ко хоће хоће, ко неће неће?

Евидентно је да се овде крше људска права на много начина. Ако се тако настави, људи морају бежати из Србије, а страх родитеља за њихову децу, или дедова за унуке, достићи ће тај степен да ће породиље ићи у иностранство да се породе како би своје дете сачувале од модерног данка у крви!

Слажем се - некад треба користити и то оружје против тероризма (рецимо једном седмично и по потреби). Посебно због тога што је увек спремно за употребу а не треба му никакво додатно 'подмазивање' :)