Иако су нас плаћени мистификатори до скора убеђивали у његово родољубље и високу политичку интелигенцију, у то да ће с неким кечевима из рукава унети потпуни преокрет у ову опасну игру, сада је свакоме разумном јасно: Вучић све време игра на само једну карту.
На сламање Србије.
На подметање Србима да пристану на све на шта је он пристао, па и на одрицање од светиња, на крлетку постмодерног ропства, на самопоништење.
На проклетство велеиздаје.
Свим силама своје бруталне пропаганде убеђује нас да ми на Косову и Метохији немамо ништа, али његови колонијални господари све време баш од нас траже нешто. Шта ли то, и зашто?
Немамо тамо ништа, али ако не послушамо њега изгубићемо све. Предао је шиптарском нарко-картелу преко 1.000 квадратних километара територије, и одатле својевољно повукао све јавне и тајне структуре српске државе, демонтирао и ефикасне механизме самоодбране тамошњих Срба, а сада се тобоже мученички даноноћно сатире у борби да нам на Косову обезбеди „макар један метар”.
Пре подне каже: „Ми све уступке чинимо да бисмо одбранили наш народ на Косову и омогућили му да живи безбедно.” А поподне: „Наш највећи проблем је у томе што на Косову нема нашег народа.”
Увече се куне да се никаква „Олуја” (Изгон Срба из Крајине) нигде не може поновити док је њега и његове власти, а сутрадан прети питањем: „А шта ако Шиптари нападну?”
У тренуцима нарочитог надахнућа, као прави колонијални гувернер, о овом народу уме да говори као о фукари, заробљеној у прошлости, смрти и привиђењима: „Српски народ је лењ. Није глуп, али је лењ. Стално кука и чека, ваљда да падне нешто са неба, шта ли. Е па, нема више тога. (...) Србија, у коју сте данас дошли, престала је да се нада смрти и почела да жели живот. (...) Митови су нам стварност, и то у толикој мери да нам будућност изгледа као нешто сасвим непотребно, а сутра нам је најстрашнија реч, јер бисмо заувек живели у оном јуче, пошто са оним данас не знамо шта да радимо.”
Ако мислите да је ово само лично растројство, са елементима шизофреније и патолошког месијанизма, и да се то непланирано прелило у цео политички систем, варате се. Реч је о методологији за збуњивање система противречним информацијама и за паралисање реакције појединаца и група. За масовну хипнозу и ширење осећаја немоћи. (Противотров је исти као за вашарске мађионичаре и шибицаре: „Не слушај шта говоре, пажљиво гледај шта раде.”)
http://www.e-nacija.com/u-međuvremenu/461-granica/1478-patrijarhova-vecera
