Meni jutros od nekuda isplivase ove Sekspirove rijeci, koje čini mi se imaju vezu sa temom:

Biti il’ ne biti? – pitanje je sad.
Je l’ lepše u duši trpeti
Praćke i strele sudbine obesne,
Ili na oružje protiv mora beda
Dići se, i borbom učiniti im kraj?
Umreti – spavati – ništa više – (reci
Da spavanjem se vrši srca bol
I hiljadama životnih potresa
Naslednih mesu), eto to je cilj
I predano mu teži ti. Umreti,
Spavati – spavati – možda sanjati!
Da, tu je čvor! Jer u tom spavanju
Smrtnom, kakvi bi snovi mogli doći
Kad života ovo klupče odmotamo?
Tu moramo stati; to je obzir taj
Što bedi našoj produžava vek!
Jer ko bi podn’o svetske šibe, ruge,
Nepravde silnih i zlostave gordih,
Bol prezrene nam ljubavi, nasilja,
I obest vlasti, poniženja koja
Od nevrednih trpi strpljiva zasluga –

Kad sam sebi možeš slobodu da daš
I golim nožićem? Ko bi vukao
Tovar, pod umorom života stenjući
I znojeći se, da strah
Ne buni od nečeg po smrti, od tajne
Zemlje, s čijih međa još ni jedan putnik
Vratio se nije? To nam volju zbuni
I čini da rađe podnosimo zla
Koja su tu već nego da letimo
Onima drugim, nepoznatim još?
Tako svest strašljivce pravi od svih nas;
I tako prirodnoj boji odluke
Bledilo misli da bolešljiv lik,
Te preduzeća velika i smela
Otuda krivo okrenu svoj tok
I gube ime dela.

Ова тема је из лазе Лазаревића.

Slučajni Srbi.

Hahahahahahahahahahaha

Mojim rijecima?

Generalizujuci sa „Srbije se stide..” (sto je loše) rizikujemo da pokosimo i stvari kojih se trebamo stidjeti.

Mislim da je nas narod vrlo kritican prema sebi i prema drugima. Nekako uvijek primjetimo lakse šta ne valja, nego ono sto je dobro.

Ono sto nam nedostaje je malo njemacke upornosti i americke akcije da se stvari poboljsaju.

I humora. Jer sala je najbolji lijek za neke od mizerija sa kojima se narod suocava.

Највећи број „Срба” које познајем су заправо Југословени који се због српског поријекла сматрају Србима. Мада су и даље остали Шугословени. По свем...ево, сви ови латиничари, то се не би одрекло латинице нема ти пара...

Na suprotnoj strani od slučajnih Srba su profesionalni Srbi. Oni koji su to što su od majke i oca naslijedili rođenjem pretvorili u posao.