Diskusije : Politika

 Komentar
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

КИЛО ЛЕБ'
ibigbdb
(наганка)
13. maj 2018. u 03.21
Неки се од вас се+ају. Било време када су векне биле по два кила. Од они мирисни, кажу црни хлеб .. а он мири'ееее ... И билие су породице толике да се лебац за дана изе..

Па су смаљили порције као у Стаљинграду.

Векна Кило.

Потом је све ишло више по Енглеском пронципу .. који трговац има мање руке и мање прсте ту има више палаца и лаката зараде... Одатле је и подврст аоних са мтираносаурским ручицама а оверсизед раљама и трбушинама .. политичари амбасадори ... дипломате адвокати... Жене су одмах према рушицама прпознавале предаторе ...
и радо имале потомство са истима

Еволуција пецива се наставила ... кифла се надувавала леб се испувавао ...

Данас имате неко ѕамрѕното стање.

Као у Рововима Великога рата ... Кифле су се нагојиле до 200 грама
а лебови испували до 450 ... 300 они 'здрави'

Ето ... Колико су 'породице' тако ј еи леба

Уосталом ... Једите кромпир хељду банане јам .. сад бар има на бирање ..

Пријатно
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ibigbdb
(наганка)
13. maj 2018. u 03.43
ТРАВЊАК

Брмммм ... потегох конопац и из прве .. пу пу пу .. да не урекнем .. упали косилица .. ки мина .. што кажу.

Сва рђава ручка... опет сам сметнуо са ума да је покријем .. да мање кисне у шупи ... и кров мора да променим ( не да се промени .. сам неће никад )

Брмммм... јуче је турирао своју леђну комсилицу масер ... Леп дечко висок кокорав ... Трчи свако јутро .. Брмммм .. надувао ми кујну са димом ... ?та ћћу ћутим .. Гледам како раѕмахује ... Шим травица мали никне а он кране да штрицка ... а мени се озноје дланови ... морам и овај травњак који је под мојом јурисдикцијом...

Косилица половна .. швајцарска.. немачка .. половна а ко нова коштала .. ко дао .. продао .. а ко него рођаци .. увек неки рођаци ...

Боја се љушти ...клепеђе и тресе се ... али је она моје светло свакога пролећа .

Комшија са друге стране свој травњак коси косом. Еколођки. Каже остали нођеви системи кидају цепају .. Ќоса ти је приодно за траву као благо када пасе' ... Комшиница опет променула фризуру и једва дочекала пролеше да у шорцу и мајицама истрши на дрвену клупицу и пијуцка кафицу и срче оне слим цигаретице. Зачудо престала је да се шминка .. и некако лепше иугледа ... Можда је ухватила мој израз лица кад ме питала ќако ми стоји кармин'
А оно црвено као бабунскао ...
Рекао сам то лицем па мада је на уста узашло савим друго
провидан сам ..
Да није зато престала са шминком?!
Клати ногом ... Клати клати клати ... а комшија не престаје...
'Ево ти МОЈА коса па да видиш какав ће бити травњак'
Комшиница промени ногу за клаћење ... Мени се опет зноје дланови.

'Шта не крећеш' Пита наглас онај комшија са косом ...
без речи
онај високи кокорави мишићави ...
ова са кафом и расклиматаним расклаћареним ногама и новом фризуром ненашминканом фацом ...

А мени жао ... Мали пољски цветићи забелели се ту и тамо заплавили се овде онде зацрвенили се којегде ... Трава свакојајка. Ко зна каквога је облика кад почне да класа .. све је то предак некога јечма обса пшенице кукуруза ... ено тамо и струк нане , прошле године је никао струк кантариона ...
Жао ми ...

Грунуше ми сузе изнура .. јер срамота је наглас и на видело плакати и ридати ... И кренух

Косац развуше уста у осмах као да му драго мртвих ... она одсечно угаси цигаретицу из које је три дима сркнула у кафи
Аполон се окрену на пети да покаже и друго лице ...

А мени се и дање руке зноје
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ibigbdb
(наганка)
13. maj 2018. u 05.01
ПОД ТУШЕМ

Умори ме и озноји ово пар реда травњака .
Све по мени лешеви бубица комадићи траве цвећа...
Незнам како ико може трпети прљавштину на себи .
Опет је прљава шоља. Можда не вама али мени јесте .
Прашак варикина ... трљам ...
Боље пре него се истушрам.
Понеки пут заборавим па се туширам једном ... па видим шољу.. па перем шољу .. па опет под туш.

Манија ме ухватила против бубица. Шавови још нису срасли.

Самом себи личим на Кали .. модра плава... са гримизноцрвеним језиком.. плешем игру уништења и стварања .. до малопре на травњаку .. сада у купатилу... чекајући да Шива легне и дочека моје стопало на грудима и тако смири мој махнити гнев ...

Добро .. чисто је.

Од операције промене пола која је, узгред коштала три пута више него она друга промена пола , плашим се да на ровита места не улети војска гамади .. па перем искувавам све чега се дохватим.

Живи свет подигне своје мале грашевине као мандале очас ...

Зашто скупо ...
па кажу да је рупе лако правити ..
пасу зато јефтини ... јесте да је рупу теже одржавати ..
јер свака рупа има хаотични нагон и потребу да се попуни
.. макар и ђубретом ...
Док направити кулу .. изравнати брегове ... то је проблем.

Нема више згрбљених леђа ... Тестестерон ради своје . Па данс немора ни пола жлезди да има .. све постоји у ињекцијама пилулама.

Доста ми је било. Донесем питу з адоручак одмах ме зеззају .. кога си гледала... маму бабу .. теку.. ко ти дао рецепт... Нико није веровао да ми ето тако падне на памет...
Обично добијем у пролазу и по дупету ууз
'заводнички' кез и индикативно намигивање 'дародаваоца'
'МОЖЕШ ДА СЕ УДАШ'
преко пита сланих комада торти слатких преваљивали су
док су мљацкали
Неким чудом све те руке толико жељне до уста толико гладних спремне да принесу и убаце брда хране које сам доносила нису биле вољне да поправе ниједан кућни апарат који се покварио.

Ниједна нога која је хитала ка препуном столу није дошла да са горе споменутом руком понесе нови уређај који купим ... Све сам сама морала плаћати превоз ...
Али зато су били спремни да се ругају .. ко ти купио фрижидер замрзивач тостер ... тата ... тајни швалер .. мама ти спрема мираз

Оне витке
из канцеларије
нашмикане кокораве тапиране, зависи од моде, плаве , црне , црвене
су водили трептали на њих као швраке на југовину
водили их по ресторанима , сплавовима ..
и дивили се како једу као 'птичица'

Ето зато ова промена . Споља.

Променио сам и канцеларију ... Не кувам ... за друге
ни кафу ... Покушавам и да се
не перем ... Лажем
То не могу али намерно носим дроњаво и раскопчано .
Правим полако имиџ човека .

Али језик немогу променити.
Мисли ...
Немогу да сконтам зашто ме привлачи
и зашто их очигледно привлачим
и комшиницу са бабунским устима , сада ненашминкану
и Аполона...

Немогу да схватим чему шизофрена мржња у њиховим очима ...
Према мени ... према себи ... што у мени споља изнутра виде оно што би сами да буду изнутра споља.
Да ли они 'виде' мене изнутра или виде ипак само оно споља.

Једно ми је ипак јасно. Најтеже је мењати себе... а увек лакше дробити другима шта како где зашто коме куда ...

Људска бића увек бирају лакши пут мењања других.

Готово туширање... Неморам стављати пешкир већ само исрљам ову нову кратку фризуру.
Још понеки пут махинално забацим косу које нема...

Кад се осушим ... фенирам
ипак ћу обући нешто ново лепо и чисто
.. изаћи ћу на штранд да гледам .. и да ме виде.

Јер нема смисла крити се у рупи.
Предци су нам пре милионе године изашли из пећина...

Не живимо више, како би многи хтели, у каменом добу .
kupressrpskiPoruka negativno ocenjena. Pokaži

kupressrpski
(vozac)
13. maj 2018. u 05.24
živio ti nama sto godina...
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ibigbdb
(наганка)
13. maj 2018. u 06.43
РАСПЕТА ВИШЊА

Одавно имамо ову кућу.
Имамо .. говорим у множини .. а више нема никога ..
све изгинуло .. помрло...
Сећам се браће како смо се натеривали по дворишту.
Нека браћа отишла у иностранство.
Тамо један пао са скеле код газде, други сам себи и слуга и газда па га здробила приколица док је мења пукнути точак,
трећи док је тражио злато по Сибиру налетео на џеп гаса.
Све што је развејала експлозија пождерале звери ...
Четврти ... дука листа

Од ових овде што остали неко се нашло на путу метка или ножа.
Стари и пре тога помрли ...
Бар нису дочекали судбину Његошева оца што сарани четири сина
и сво мушко им потомство.

Остала , остао сам сам на ободу , некад салашу.
Сећам се деде како је покушавао да среди воћњак , а већ
га издавала снага...
Једна трешња није га хтела 'слушати' па је, као подивљали гневни баштенски патуљак, 'уразумљавао'фрабуљама
привлачећи, повалчећи, везујући гране.

Никад нисам научио занат воћарства.

Ето оправдања .. нисам имао од кога , са ким.
Знао не знао морам и воће да середим.
Бабускра ... да не грешим друшу ... стварно се са оправдањем жали.
Са јесен опадне лишће са оне трешње сада монументалних димензија...
Са пролећа трули плодови опадају све по стази
'која она не знам за кога чисти'
Стално је чујем како оним вештичијим гласом сикће.
'О добар дан комшија .. Вредни сте '
То каже у лице када изађем да бацим ђубре ... једним сасвим другим тоном бојом нијансом.

Некако сам довукао мердевине и балансирајужи сам одескао пар
грана пружених у бабино двориште.
На реду је јабука... Кажу да је највећа грешка сећи тако да се јави метличарење. Е у томе сам мајстор.
Јабука изгледа као цига са гомилом метли које породаје.
Мерим дведест центиметара .. па сеци све около ... двадесет па сеци ... да преполовим метле.

Кајсија је мртва ..
од кад је деда умро.
Неки пут на њу слећу птице па им служи као фина осматрачница без
лишћа. Све је мња јер отпадне или се скрши нека трула грана.
Једнога пролећа на њој су кренуле гљиве али су и оне усахле.
Никад она није ни за живота рађала.

Вишња.
Најмађа. Сва у неким гранчицама . Чупава. Чупошица.
Шта да радим са тобом. У пролеће се оспеш цвећем као богињама.
Пчеле на све стране .. и онда ништа. Као и ова матора
усахла .. ништа ...
Видим како си гране савила према тераси .
Као да се од овога јаросног асунца покушаваш скрити под кровом.
Или бежиш од две јабуке које су те опколиле са бокова.
Шта са тобом да радим.
Једино ми пада на памет да применим дедину тактику.
Једнан коноп вежем за једну грану и закачим за мртвиу кајсију,
а другим конопом другу грану за шљиву .

Стојим и гледам својих руку дело .

Комшијски дечак трчи по дворишту за стерилисаном кујом.
Смеје се онако дечије .
Сећам се како се смејао као беба.
Знате онај смех кад чујете бебећи,
а у вама се ледене плоче Антартика дробе.
Е тако се смеје .. падне ... вуче ноге по прашини .. трчи кроз облак и удише... шашаво дете ...
Скаче са пруженим рукама према небу

И смеје се .. смеје ...

Гледам ово дрвеће , подкресано, проређено , разапето, сигуран сам да би и оно скакало .. трчало и пружало руке према небу
само да може,
само да може и да му дају ...
али неможе ..
сапето је корењем , распето конопцима, обогаљено тестером.
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ibigbdb
(наганка)
13. maj 2018. u 07.17
У ГАЛЕРИЈИ КОПИЈА ВЕЛИКИХ МАЈСТОРА

Стојим пред Вам Гоговим аутопортретом. Знате онај без увета.
Један тинејџер зајеца.
Шта ћете .. у том добу још нису Мушкарци па нису још научили,
није им одурмула емпатија ...
Мени се омаче 'немој душо...' Он ме погледа...

Накашљах се 'ШТА БРЕ ЦМИЗДИРИШ' наставих другим тоном који је складнији мојој појави...

'Па жао ми сликара'

'Ма шта жао'
'Будалетина ...
Одесекао уво...Бар да је рекао ...
'ето бријао сам се па се инфицрало'
... него дао свакавим гласинама повода...
Знаш ли ти шта се све испрело на основу слике'

Кренем да причам ... а дечаку веће очи него сунцокрети

'Завидни буржуји ,
који нису куповали Ван Гогу слике
за живота Ван Гога
иако су знали да његов брат
против воље оца плаћа га и издржава,
су смислили прво експресиионистичко имресионистички
артистичко стваралчки дуел
који је прерастао, мачоистички у мачевалачки сукоб
при чему је Гоген отфикарио Ван Гогу уво
...
затим има још једна прича, после пар деценија од прве,
о наводној телесној опседнутост Гогеном ,
Као допао му се ... '

дечак подугну обрве

'небитно ...
а уствари знаш шта је било ... ' журим крају

'Ван Гог је одсекао само окрајак од увета
и поклонио чистачици бордела ...
као доказ .. шта би све дао да буду заједно...
Смиашљао је Ван Гог свакакве приче о наследству ...
Али женски оштроумна
редуша је знала
да од тога нема ништа
одбила га је док се
потајно надала
да ће неко од посетилаца бордела бацити око на њу ...
потом имовину и на крају руку ...
Е зато је Ван Гог осекао увце '

Дечак затвори уста и очи ..
Видело се да му баш све није јасно и да вари причу

У тишини разиђосмо се ...
а све уши и очи
у галерији се окретоше од нас ...

Наставих до копије Гојине слике

'Сатурн прождире једно од своје деце'

Уроњени прсти обе шаке у месо око бубрега, поред кичме
са торзоа ландарају млитаве ноге,
без једне десне руке и главе,
пола леша се брани гурајући леву руку, као послењи траг побуне
протеста
... избечене избуљене очи Сатурна ...

Нема ништа на тој слици божанско ... узвишено...
а опет има ...

баш оно што је у свима нама ... толико нељудско а људско
Мора се признати да је Гоја не био, већ и био и остао Мајстор.

Можемо и о Гоји препричавати, смишљати приче ...али
оно мајсторско Ван Гогу .. Гоји
нико не може одузети
јер о њему, о ономе у њему, о нама
више и гласније од речи
говоре њихова наоко проста и једноставна , али суштински
Мајсторска дела.
nebojsa4Poruka negativno ocenjena. Pokaži

nebojsa4
13. maj 2018. u 09.53
Aleksa, yebo ti sebe, ako tako smijem da kažem.
Kako možešs da gubis vrijeme ovdje ako ovako umijes da pišes?
Kudos:)
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ibigbdb
(наганка)
13. maj 2018. u 10.12
Смеш, што не смеш?!
Не губим, своје страћено жртвујем... туђе траћим.
Све у нади ако гледају овде ... неће видети нешто стварно битно.
Заузете лошим копијама обмањујем ...
да се добри оригинали негде провуку.
Да пишем ... У нечије име Хвала.
Само куцкам шта друго, нешто, диктира.
Свако је на том месту где јесте из некога разлога
Тако и мене овде нанесе .. па остајем
док ме не однесе нека нова поплава

Radio_Bemba
(?Que pasa?)
13. maj 2018. u 10.47
Ne se brini će te spasu Rusi ako dodje do poplave, samo da ih vodja ne preduhitri.
Jedan covek ...
„Aco, Srbine! Aco, Srbine! Aco, Srbine! Aco, Srbine!”
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ibigbdb
(наганка)
13. maj 2018. u 12.07
ББ

отимаће се .. сви .. да спасу
Аца Руси Кинеуи Индици Немци Швајцарци
лобање са дна и обале
отимаже се о мртвих зубе , за пломбе
једном јесу и опет ће
све у великој пећи пртопиће
да виси по ућима око врата да буде натакарено по прстима
да се умиле господа свашта радиће за даму (,) по жељи дами

међутим пеж већа се спрема да поново пече
од глине , као некада , али сада најновије људе

давно беше ЧЕТИРИ статуе направљено је
једна
статуа, оста сирова ..
и стога бела
друга
, прва печена,
(п)оста црна
... ватра аматерски беше јака и дуга
трећа
, жута .. недопечена .. од страха да се не препече
поранише шегртске руке па је пре времена извадише
четврта
беше права , оста таман како треба
статуа коначно праве боје човека ЦРВЕНА

ето поделих са вама
што има засада
надам се да вас не сморих
и да вам сем времена изгуби се и досада
Radio_Bemba
(?Que pasa?)
13. maj 2018. u 15.40
@ibigbdb
Možda i nje tako kao sto izgleda, možda neko želi da mi to tako vidimo. A možda je sve samo „deception” dok „m*donje” dele lovu.
Ako stvarno padne „vatra” sa neba neće im puno vredeti te plombe, nema pobednika delimo vodu i vazduh.
*=u
ibigbdbPoruka negativno ocenjena. Pokaži

ibigbdb
(наганка)
15. maj 2018. u 06.14
скупљени састављени боја једних различити'
порцеласнско бело
жутицом жутом обележени
зајапурени илли иштипкани образи цврени
нагарављена лице не црни , ни тамни ни сиви изнутра

свако свак' своју боју носи
свако нешто
а нешто .. нешто баш све , гле чуда ,
не пршарано, двобојно , већ
шарено , баш све боли

КОЛЕНО

Опет жига.
Мења се време.. магла киша .
Стегнем .. мажем ...
Не вреди ... црвена жута провидна црна крема облози .
Пилуле иљекције ... изнутра.
Ништа не делује ни споља ни изнутра.
Еј колено ...

'Шта је !'

Молим ...

'Кажем шта је '

Па ти причаш ...

'Јесте. Причам увек али Ви не слушате '

Како мислиш МИ ...

'Па ниједно од Вас горе ни доле'

Видим да ови лекови и на мисли уштичу. Сад наводно НАС има .
Хајде да удовољим па да наставим унутрашњи дијалог.
Реци колено шта то МИ не слушамо.

'Па као прво ти стопало.. стално идеш криво ... и опери се
и нокте подкреши .. потом ВИ у гомили стомак леђа сисе гузица будитне ма смањите се мало .. знате ли колики сте
а после ја криво и сестра ми што Вас гледа и ћути
а ви очи гледајте куд идете
понеки пут лакат помогне и њему капа доле
а ви уши .. п ачујете када нешто се ломи
па јавите да се склонимо на време
уста ... а ви БЛА БЛА БЛА мењете
и на крају све што ВАС контролише
еј МОЗГЕ .. МОЗГУ ... па шта мислиш докле ћемо
овако сви ми ...
обрати мало пажњу и на остале а не само на себе
уста .. и руке што ово куцају'

Седимо МИ неми ... уствари нисмо неми ..јесте седимо ...
и куцкамо ... па у прав је колено .. и ово што прича
и ово друго колено што ћути ...
Мора се .. пардон .. МораМО и урадићемо НЕШТО да помогнемо
једни другима .. као што лева
рука добије помоћ од десне

тако
као наук да знате
неије срамота када помоћ
или да неко нешто престане
тражите
већ је одмоћ и немоћ
када (се) не понудите , учините
неваља кад не чините баш то
што од вас траже или очекује
већ чините шта вам на памет падне a
или тренутно ( убудуће )
мил(ије)о и корисн(ије)о
само вама је
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.