doktorstevan
24. april 2018. u 20.09

... ili se pripojiti NATO kao jedinim vojnim hegemonom naše planete, koji može da garantuje zastitu i prosperitet tvoje države...

________________

VARVARIN - Tri drugarice, Marijana Stojanović (16), Marina Jovanović (16) i Sanja Milenković (15) bile su na varvarinskom mostu, tog, 30. maja 1999. godine.
- Kako li izgledaju ti ljudi, bez srca i duše - pitala se Marijanau šoku, neposredno posle napada. - Šta smo im to mi skrivili?
Na žalost, tada ni Marina ni Marijana još nisu znale da Sanja nije stigla živa do bolnice.
A Sanja Milenković je tog jutra, izlazeći iz kuće majci rekla da ne brine, i da niko neće bombardovati njihov mali Varvarin. To su, na žalost, bile poslednje reči koje je Vesna Milenković čula od svoje kćeri.
Odličan učenik od prvog razreda, Sanja je imala bezbroj priznanja na takmičenjima iz matematike, hemije, fizike...Bila je đak specijalne matematičke gimnazije u Beogradu. Kada je počelo bombardovanje, došla je kući, na sigurno...
Te nedelje, vraćala se sa drugaricama sa pijace. Kada su prešle polovinu mosta odjeknule su detonacije, a devojčice su se našle, uz ostatke mosta, u vodi. Marijana i Marina su bile povređene, jednoj je bila slomljena noga, a drugoj ruka, pa je Sanja, koja je prošla bez ijedne rane, pokušavala da im pomogne. Ali, tada je usledio drugi nalet NATO aviona.
Sanju je u leđa pogodio geler, i ostala je napola da leži u vodi. Marina Jovanović se uplašila da bi Sanja mogla da se udavi, pa je, i sama teško povređena, uspela da se spusti do drugarice i da joj pridrži glavu kako se ne bi udavila.
NJeni roditelji, majka Vesna i otac Zoran, došli su do mosta odmah posle prve eksplozije i gledali su tragediju svog deteta. Bilo je potrebno sat i po da sve tri devojke budu izvučene iz reke, na onoj strani nasuprot gradu. Trasnport u ambulantu u Varvarinu, udaljenu samo dva kilometra, bio je nemoguć zbog srušenog mosta, tako da su morale da budu prebačene u kruševačku bolnicu, udaljenu 70 kilometara.
Kad je Sanja konačno donešena u kola Hitne pomoći, bila je još u životu i pri svesti. Oči su joj bile otvorene i pomerala ih je. Vozač je pojurio ka Kruševcu, ali nakon nekoliko minuta Sanjine oči su se zatvorile poslednji put.
- Znala sam da je umrla - rekla je Vesna Milenković, opisujući tragediju svoje mezimice.- Ali, i dalje sam se nadala. Svako u svoje dete uloži život. Ono ti daje snagu da ideš napred, da se boriš. Nešto gradiš toliko godina, i u jednom trenutku sve nestane i kad se okreneš ne vidiš ništa iza sebe... Sve sam izgubila - ćerku, najbolju drugaricu, ljubav...Sve je nestalo tog dana. Nema više ničega. Za mene će rat večito trajati.

_____________

doktore... serem ti se na taj tvoj... f u c k i n g hegemon!!!

patetika?

paracin-varvarin za pola sat... tu negde 20 km... i?