Kome copavko oprostio?Pa sts mislis od čega smo živel posle rata i obnovili zemlju?Sveje patuljak to naplatio i one sto je on pobio,krckali smo koske one svete dece streljane u KG i KV a kad je to ponestalo videosi...

Manite se vi jozice,on nije bio Srbin ali zato sada imamo na vlasti SRBENDE pa nam dovukose okupatorske oficire u generalstab,pevaju Srijem-hrvatska klanjaju se na ustaška i mudzehedinska mrcinista uz debelu napojnicu a da traže ostetu za genocid i etnicko ciscenje u rvatskoj,mudzahedinskoj federaciji i okupiranom kosmetu u ime demokratije i evropski vrednosti e tu imaju rajfeslus na labrdama a da i ne spominjem bombardovanje Srbije od ti njihovi „prijatelja”

http://www.dw.com/bs/kome-je-njemačka-platila-ratnu-odštetu/a-18590046

>>> „Nepostojeći” sporazum, poznat kao „Brionska formula” rešenja ratne štete, od 10. decembra 1974. godine ratifikovan je 26. decembra 1974. u Saveznom veću Skupštine SFRJ (7. sednica, 16. tačka dnevnog reda, Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Vlade SFRJ i Vlade SR Nemačke o odobravanju pomoći u kapitalu).
U tekstu Sporazuma jasno je navedeno da preostala otvorena pitanja iz prošlosti treba rešavati kroz dugoročnu saradnju na ekonomskim i drugim pitanjima, u cilju definitivnog ispunjenja ove saglasnosti. U tom smislu je Vlada SR Nemačke odobrila Vladi SFRJ pomoć u kapitalu u vrednosti od 700.000.000 DM, u vidu zajma u tri tranše, na rok od 30 godina sa grejs periodom od 10 godina i kamatom od 2% godišnje.
Upotreba zajmova određena je ugovorima koje je zaključivala Narodna banka Jugoslavije i Kreditenstalt für Wideraufbau (Banka za obnovu), a prema pravnim propisima koji važe u SR Nemačkoj. Vlada SR Nemačke dala je prednost industrijskim proizvodima Pokrajine Berlin, prilikom isporuke iz odobrenog zajma. Sporazum je primenjen retroaktivno, danom potpisivanja 10. decembra 1974. Sporazumom je odobren uvoz industrijskih sirovina, opreme, rezervnih delova, proizvoda hemijske industrije, poljoprivrednih mašina i oruđa i priplodne stoke, kao i drugih industrijskih i rudarskih proizvoda, koji su od interesa za proizvodnju i privredni razvoj Jugoslavije.
Budući da se, i pored brojnih zahteva javnosti, Savezni sekretarijat inostranih poslova (SSIP) i Savezno izvršno veće (SIV) nisu oglasili oko kontraverznog sadržaja razgovora Tito-Brant i neobjavljivanja dokumenata o tom sporazumu iz 1972-1974, a spekulisalo se da je navedena pomoć u kapitalu iskorišćenja za pokrivanje deficita i finansiranje izgradnje nuklearne elektrane Krško u Sloveniji, pod pritiskom Skupštine SFRJ u januaru 1990. SSIP je javno obavestio da su sredstva u vezi izgradnje 380 kw kružnog dalekovoda dodeljena elektroprivredi i bankama u Sarajevu, Titogradu, Zagrebu, Skoplju, Ljubljani, Beogradu i Novom Sadu za dalekovod i postrojenja vezanog za njih. Danas na web-sajtu Nuklearne elektrarne Krško piše da su investitori izgradnje Savske elektrane Ljubljana i Elektroprivreda Zagreb, što upravo potvrđuje spekulacije. Početkom 1975. godine od tih sredstava poslata je i finansijska pomoć Crnoj Gori.<<<<