Šta imaju zajedničko letnja pozornica na Topčideru, Obilićev stadion, Nebojšina kula, Hala Pionir i park Manjež?

Zajedničko im je da su to lokaliteti „pasjih grobalja”, u kojima su streljane i pokopane žrtve „Brozovih oslobodilaca”.

http://mondo.rs/a894784/Info/Drustvo/Najmracnija-tajna-Srbije-Pasje-grobnice-zrtava-komunizma.html

„Komunisti su, po nekom perverznom obrascu, na mestima masovnih grobnica gradili sportska igrališta, a zgrade zatvora pretvarali u škole i fakultete.”

Posle drugog svetskog rata, u mnogim zemljama, od Francuske pa do SSSR-a, dolazilo je do streljanja. Ali, kažu, nigde u toj meri kao u Srbiji i specijalno Beogradu.

Komunisti su pobili 60 hiljada ljudi na teritoriji uže Srbije i Vojvodine, i to:
* 35.000 streljano bez suđenja,
* samo 3.800 je pogubljeno po sudskim presudama
* preko 20 hiljada pogubljeno u logorima po Vojvodini

Streljano je i:
* bar 128 sveštenika Srpske pravoslavne crkve
* 3000 trgovaca
* 3000 zanatlija
* 800 do 900 industrijalaca

Ovo je zločin počinjen u Srbiji od strane Titovog režima. Hrvata je stradalo oko 35 000, u šta je uključeno i oko 8000 ustaša i domobrana u Blajburgu. Još preko 50 hiljada je stradalo na stratištima u Sloveniji, Crnoj gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji. Pobijen je i jedan broj balista ali šiptari civili, za razliku od drugih naroda i narodnosti, nisu bili žrtve, zbog sporazuma s Enverom Hodžom. S druge strane, u fojbe je pobacano 5-10 hiljada Italijana, streljan je i manji broj Mađara kao i preko 10 hiljada folksdojčera.

I zato danas, ko god se šeta Kalemegdanom ili Adom Ciganlijom, ili prolazi pored Marinkove bare ili Lisičjeg potoka, prolazi pored pasjeg groblja - neobeleženog stratišta crvenog Titovog terora. Pasjih grobalja u Srbiji ima 211 za koja se zna, a puno ih je i u Crnoj Gori i ostalim delovima Titove Jugoslavije.

Iz gornjeg, linkovanog članka:

„Korišćena je tehnika Staljinove tajne policije NKVD, jer je Ozna ustrojena po tom sistemu i od NKVD-a je naučila metodologiju terora, kao što je i ceo sistem preslikan po ugledu na Sovjetski savez iz vremena Josifa Visarionoviča Staljina. Tokom istrage se događalo da ljudi podlegnu mukama, ostanu invalidi od torture, skoče kroz prozor, što nije bio redak slučaj... Posle istražnog postupka, Ozna je samo za jednu noć u nekom mestu odvodila na streljanje grupe od 30 do 50 ljudi, a, prema jednoj knjizi streljanih, čak i 80 ljudi”, kaže Cvetković.„

U odnosu na ovaj Titov teror, Srebrenički zločin kao i svi zločini 90-tih su oličenje humanog ratovanja, a Titove komuniste su u krvoločnosti nadmašili samo Nemci SS-ovci i naravno, i neuporedivo, ustaše. Tih, prvih posleratnih godina, u vreme ”oslobođenja„ i neposredno po njemu, Tito i njegovi satrapi bili su divlje ubice. Kasnije, Tito je izigravao humanog diktatora, ali početni zločin je neizbrisiv, pogotovu što je većina žrtvi terora bila nevina, a tek manji broj bi mogao dobiti bilo kakvu a kamoli smrtnu kaznu (koja bi bila rezervisana za one koji su to zaslužili kao i u Francuskoj što je rađeno, ali po stopi desetine puta manjoj po glavi stanovnika).

Tužno je da su ova groblja neobeležena, a zločini Josipa Broza još uvek nedovoljno poznati uprkos istorijskoj distanci.”