Saradnja sa Haradinajem i njegovom strankom u koju je usla srpska vlast toplo je primljena u narodu.

Na ovo se gleda kao na „mudar potez A. Vucica”, na „lukav potez u duhu M. Obrenovica”.

To sto je Haradinaj pre nekoliko meseci od iste države Srbije bio trazen kao ratni zločinac, čak direktni koljac, to ne smeta ni Vucicu, ni SNS, ni Haradinaju, a ni gradjanima Srbije. Pitanje je da li se secaju.

Naše pamcenje seze do par dana unazad, uglavnom na ono sto nas podsete mediji. Zato vlast može sve.

Npr u Vucicevom informeru pisalo je pre par meseci:

„Bivši vođa terorističke OVK Ramuš Haradinaj, ratni zločinac koji je naređivao najgrozomornija ubistva, ali i lično klao i silovao srpske civile, ima punu podršku Vašingtona da postane premijer lažne države Kosovo!”

Da li su principi prvazidjeni u politici.
Iako ogromna vecina gradjana misli da jesu, ja mislim da nisu.
Mislim da je Srbija zestoko posrnula.
Mislim da bilo ko iz dijaspore ko planira povratak treba da prestane da planira, osim ako ne dolaze bas da umru ovde.