Кроз векове, постојали су људи који су први кретали новим путевима, наоружани само сопственом визијом. Колико год се њихови циљеви разликовали, имали су нешто заједничко: да су направили први корак, да су кренули новим путем, да су имали необуздану визију и да су дочекани на исти начин - мржњом. Велики ствараоци - мислиоци, уметници, научници, проналазачи - стајали су сами наспрам људи свог времена. Свака генијална нова идеја наилазила је на отпор. Сваки нови генијални проналазак био је жигосан. Први мотор се сматрао глупим. Авион се сматрао немогућим. Механички разбој је сматран за зло. Анестезија је сматрана за грех. Али људи необуздане визије нису одустајали. Борили су се, патили и плаћали. Али су победили.

Ниједан творац није покретан жељом да служи својој браћи, јер су његова браћа одбацивала дар који би понудио, а тај поклон је уништавао докону жабокречину њиховог живота. Његова истина је била његов једини мотив. Његова сопствена истина и властити рад којим је постизао ствари на свој начин. Симфонија, књига, мотор, филозофија, авион или зграда - то је циљ творца и творчев живот. Не они који би слушали, читали, управљали, веровали, летели или населили оно што је створио. Дело, а не његови корисници. Дело, а не корист коју су други имали од њега. Дело које уобличава творчеву истину. Творац је веран својој истини изнад свега и насупрот свима.

Његова визија, његова снага, његова храброст долазе из његовог сопственог духа. Човеков дух је његово ја. То биће које је његова свест. Да мисли, да осећа, да суди, да дела - улога је душе.

Творац се не одриче себе. У томе је цела тајна његове моћи - стваралаштво је само-довољно, само-мотивисано, само-генерисано. Први узрок, извор енергије, животна сила и први покретач. Творац није служио ништа и никога. Живео је за себе.

И само живећи за себе је могао да постигне ствари које су понос човечанства. Таква је природа подвига.

Основна потреба творца је независност. Стваралачки ум не може да функционише под било којим обликом присиле. Не може бити обуздаван, жртвован или потчињаван било каквим обзирима. Захтева потпуну независност у раду и мотивацији. За творца, сви односи с људима су споредни.

Пропагира се да највиша врлина није да се ствара, већ да се даје. Али, зар се може дати оно што није створено? Стварање долази пре расподеле - у противном, нема се шта делити. Потребе творца долазе пре потреба било ког потенцијалног корисника. Међутим, ми се више дивимо паразитима који деле и дарују оно што нису створили, него онима који су омогућили постојање дарова. Ми хвалимо оног који дарује. Истовремено, пречесто смо равнодушни за подвизиге стваралаштва.

Пропагира нам се једноумље као врлина. Али творац је човек који се не слаже. За многе је врлина да се плива низ воду. Творац је човек који иде против струје. Људи мисле да врлина држати се заједно. Али творац је човек који стоји сам.

Пропагира се да је его синоним зла, а самоодрицање идеал доброте. Али творац је егоиста у апсолутном смислу, а несебичан човек је тај који не размишља, не осећа, не суди и не дела. Јер, мислити, осећати, судити и делати улоге су сопства, а одричући се себе, одричемо се и свега тога.