„Истражни судија Н.А. Соколов је на зиду открио и снимио два натписа које су крвници оставили.

Први натпис се састоји из четири кабалистичка знака. Истрага је закључила да га треба читати здесна улево. У књизи Р. Вилтона «Последњи дани Романова» тај се натпис дешифрује овако: «Ту је поглавар религије, народа и државе убијен, наредба извршена». ”

---------------

Ima li neko link za ovu fotografiju sa četiri kabalisticka znaka ?

novosadski_radikal
(Clan SRS)

17. jul 2017. u 06.54

Негде сам прочитао да Цар није абдицирао, да је то превара комуниста.

Да је абдицирао комунисти би убили грађанина Николаја, а не Цара.

________________________________________________________________________-

Не знам да ли си добро прочитао, мада, данас свашта пишу.

Чињенице су ипак неумољиве - абдикација је потписана 15. марта 1917. по новом календару у вагону царског воза на железничкој станици у Пскову, у присуству свих генерала свите.
Дошао је из Петрограда и председник Думе Родзјанко, а били су заступљени и масони у виду члана Думе Александра Гучкова.

Претходно је цар телеграфом затражио мишљење свих команданата фронтова о абдикацији, будући да је он био и врховни командант.
Сви команданти фронтова, укључујући и царевог стрица, великог кнеза Николаја Николајевића, су се изјаснили за абдикацију.

Једини који нису били присутни су - бољшевици.

Дума је царем прогласила Николајевог брата Михаила, који се одрекао престола после само 4 сата владавине.
Тако да је, технички, последњи руски цар био Михаил.

Тада је формирана Привремена влада на челу с Александром Керенским, која је укинула монархију, па је бивши цар посато грађанин, и та влада је владала од марта до 7. новембра, када су је срушили бољшевици.
Има мало превише сведока догађаја, например, Керенски је умро 1970, тако да је тешко говорити о комунистичким лажима.

Мислим да ниси добро прочитао.
Ја као сведоке наводим генерале царске свите.
Мађу њима није било ниједног комунисте.

А коме су ти генерали „сведочили”??

__________________________________________

доста их је после раволуције отишло на запад и тамо су могли слободно сведочити.

мени се чини да ти у глави лоше редаш датуме и догађаје.

У моменту царске абдикације присутни су били тадашњи царски политичари, а није било бољшевика у близини. Лењин је био у Швајцарској у том тренутку.

Власт је након абдикације преузела буржоаска влада у којој није било бољшевика и која је водила некомунистичку политику. Председник те владе Керенски је у новембру 1918. побегао пред бољшевицима у аутомобилу америчке амбасаде и умро је 1970. у Њујорку.

Он ти је сведок независан од тих које ти спомињеш.
Ни други руски генерали, да споменемо само Керенског и Колчака, нису имали сумње у статус бивше царске породице и руске државе. Иако су били јарки антикомунисти, ниједан није спомињао рестаурацију монархије.

Тек у новмбру 1917. су бољшевици преузели власт и то само у централним деловима земље, док је по крајевима владало хаос.

Ovde nije pitanje o tome, da li su Romanovi zverski pobijeni, nego je
pitanje, da li su zasluzili smrtnu kaznu. Naravno sa Ruskog stanovista.
Naravno da jesu, posebno car, savetnicka svita i svi obozavaoci oko njega.
Možda je decu trebalo ostaviti u zivotu, to nije učinjeno ali ko zna zašto je to bilo dobro. Ima indicija da je tako moralo biti, za dobrobit i dalji razvoj velike Rusije.
Car je pomogao Srbima na Krfu, to se ne zaboravlja sa naše srpske strane gledista. U Devojackom Parku u BGD, podignut mu je lep spomenik.
Da vidimo malo kako je ruski narod živeo pod Romanovim?
Nikako, bedno da bednije ne može biti. Siromastvo, glad, bolest(tuberkuloza naročito) bukvalno su kosili Ruski narod. Smrtnost je bila naročito izrazena u vojsci.
A za to vreme car je pravio besne zurke (igranke) na dvoru i dnevno se molio 18 puta Bosku..
Kao što se videlo, molitve su mu pomogle k'o buli gace. U tim nadasve dosadnim i dugotrajnim molitvama, „izmolio” je za suprugu Aleksandru razbludnog popa Raspucina, koji mu je *krstio* ženu, kad god se za to ukazala prilika, uz njenu svesrdnu i samopregornu pomoć...
Da se sramota ne bi sirila pre svega po evropskim dvorovima, nesrecni Raspucin (Grigorije -Grisa)zavrsio je kako je zavrsio. Kraljica je ostala neutesna do kraja zivota. A odma posle toga, potekla je krv Petrogradskim ulicama, kao uvod, u jednu od najvelicanstvenijih narodnih revoluciju]a...