Култ смрти у штампи није случајан! То је дио психолошког рата против српског народа!

Готово да нема дневног листа у Србији који на својим страницама не посвећује највећи простор сценама различитих смртних случајева, извитоперених убистава, насиља. Култ смрти и осјећање страха изводе човјека из фазе рационалног размишљања, подстичући његове подсвјесне механизме, што га чини лаком метом субверзивног дјеловања непријатељског психолошког рата

Пише: Зоран Вујасиновић

Специјални психолошки рат који се води против српског народа (од NATO агресије до данашњих дана) довео је српско друштво на ивицу катастрофе. Психолошки рат је након 5. октобра настављен још жешће и са већим интензитетом, сада као према поробљеној земљи, осветнички. Држава све мање представља брану и инструмент заштите сопственог становништва од разорне медијско-психолошке агресије.

Главну, одлучујућу, улогу у субверзивном психолошком рату према становништву једне земље играју медији. С тим у вези, сваки Србин би требало да се упозна са студијом руског историчара, филозофа и социолога Сергеја Кара-Мурзе „Манипулација свешћу”, у којој аутор до танчина објашњава методе психолошког деловања Запада против становништва једне државе. У Карамурзином огледалу постаје много јаснија скоро дводеценијска медијско-психолошка агресија на Србију са готово сатанским иживљавањима против недужног народа.

Нови светски поредак у свом тоталитарном систему освајања и поробљавања народа служи се свим искуствима манипулације масама од Француске револуције до данас. За те прљаве послове користе се научним студијама западњачких психолога и психоаналитичара заснованим на изучавањима људских слабости – сензација, страсти, страхова, понајвише култa смрти.

Готово да нема дневног листа у Србији који на својим страницама, (част изузецима), не посвећује највећи простор сценама различитих смртних случајева, извитоперених убистава, насиља. Све то напросто запљускује становништво.

Карамурза посебно упозорава да култ смрти и осећање страха изводе човека из фазе рационалног размишљања, подстичући његове подсвесне механизме, што га чини лаком метом субверзивног деловања непријатељског психолошког рата.

Усвајањем туђих културних образаца долази до промене не само духовног идентитета, већ и до промене физиономија, понајвише међу млађим светом, те се тако усвајају и туђе физичке карактеристике. Помама за тетоважама, изгледом, фризурама, најбољи су пример накалемљене модерне западне културе.

Медијски хохштаплери и манипулатори из дана у дан развијају нове методе манипулација. Зато се у том рату мора се водити беспоштедна борба. Србија има капацитета да осмишљава контраудар према најгорој савременој пошасти. Тај капацитет је у њеном народном вековном стваралаштву.

Најснажнија брана против психолошке манипулације су традиционална баштина, национална митологија, књижевност, аутентична уметност, музика, али и народне ирационалне представе.

Карамурза правилно процењује да манипулатори људском свешћу не могу да израчунају „алгоритам” традиционалног начина мишљења. Одатле и толики страх западњака од српске митологије. Она је непробојна брана народног живота.

Што су снажнији митологија и ирационалне представе једног народа – то је тај народ непобедивији. Зато су и код нас најподложнији манипулацији, да парадокс буде већи, људи вишег образовања, из урбанијих средина, оних који у свом „рационалном” мишљењу немају примесе „ирационалног” и традиционалних забрана на које су склони да гледају као на мрачњаштво.

Сељачко становништво је – управо у овом смислу – виталније и отпорније на манипулацију.