Бареши, док ти не цркнеш Србији неће кренути. Учини нам услугу и убиј се.

Краљ Милан је учинио много ствари за Србију. Међутим, није битно само шта је урадио, него и како је урадио.

1. Увео је војно-полицијску државу, која нас прати и дан данас. Посебно злогласне сејмене, коњичку жандармерију на веома, веома злу гласу.

2. иако је устанак у БиХ трајао већ читаву годину Милан улази потпуно неспреман у рат против Турака и бива поражен. Његов колега, кнез Никола је боље ратовао и паметније поступао.
Посебно пада у очи неспремност народне војске да се жртвује за отаџбину, што говори о животним приликама.

3. Кад је Русија 1877. најзад ушла у рат Милан се не одазива на позив да се прикључи. Иако је Синан-паша, турски заповедник који је поразио Миланову војску, отишао на зимовање у Видин, а затим против Руса у Плевен, Милан се није усудио да отпочне рат.
Прикључио се на самом крају, пар дана пре краја рата. Веома се чудио што од руског цара није добио више, већ је овај све дао Бугарима, који су ратовали све време.

4. као увређена млада се окренуо Аустрији, с којом је склопио Тајну конвенцију, помоћу које је Аустрија управљала српском политиком. Та конвенција је била оно што ће 1999. постати Олбрајтина понуда у Рамбујеу.
Србија је лоше пролазила економски у пословима с Аустријом и била је потпуно привредно зависна од Аустрије.
Тек ће Царински рат из 1906. укинути ову зависност Србије и отворити Србији нове видике, а дравном буџету прве плусеве после дуго времена.

5. И на берлинском конгресу је већ приступио Аустрији, која је у замену за подршку српској независности тражила да Милан направи пругу Београд-Ниш-Турска граница о трошку Србије и преда је на коришћење Аустрији. Милан је то прихватио и ми смо добили прву пругу и прве државне дугове.
Та пруга је била оно што је данас пруга Ниш-Драч.

6. После рата народ је био го и бос, али сејмени су били ухрањени и владали се кабадахијски. Удаљио је сваког мислећег официра. Узгред, тактика „крени-стани-врати се назад” није специјалност ЈНА, њу је увео генерал Ранко Алимпић још 1876.
Сејемни су у Зајечару мало претерали, па је букнула буна, која је у крви угушена.

7.Лака победа стајаће војске наоружане олученим цевима против народне војске наоружане неолученим оружјем убедила је Милана да је врхунски војсковођа, па је 1885. отпочео бесмислен у сваком погледу рат против Бугара.
тај рат је експресно изгубио, али га је спасила Аустрија. цар Фрањо је чувао свог лакеја.
Тај напад на Бугаре ће нас врло скупо коштати у наредних 60 година.

8. Коцкао се и губио велике суме у Паризу, трошећи и држване паре као своје. Није силазио са страница жуте штампе, која је с њиме испирала уста.
Био је оно што је данас Кардашијанка.

9. Државна управа је била у расулу, а каса празна. После свега тога мора је да абдицира, толико је добар владар био чак и по тадашњим мерилима.

Био је први краљ после Косова, али је круну добио, као и Првовенчани, са запада.

pokusaj kod moderatora Islam Bosna il' Saff-a možda ćeš imati vise razumevanja.

Inače im`o sam prilike slusati neke od zarobljenika I sv. rata
koji su bili u istom logoru gde i Gavrilo Princip. Kažu; da su
im Krsna Slava,Bozic Bata i Uskrs bile svetinje za koje je bilo
vredno umirati.

_________________________________________________________________

bareši, jesi li za dom spreman?

Vidi, moraćeš nam malo pojasniti ove zarobljenike iz 1. sv. rata koje lično poznaješ, a koji su bilu u istom logoru s Gavrilom.

Radi se o maloj nepodudarnosti podataka. Naime, Terezienšat je postao veći logor tek 1940, a u poeriodu 1. sv. rata je bio malo teži zatvor za političke zatvorenike.

Tokom prvog rata nije bio logor ratnih zarobljenika i niko od Srba, osim učesnika u atentatu, nije tamo boravio zajedno s Gavrilom.

da nisi možda i ovu pričicu izmislio?
ako nisi, navedi nam imena tih lično poznatih, da malo njih pretresemo, jer su te očigledno brutalno slagali.

A ti kao dokazani nepoznavalac historije nisi ni mogao skontati da te lažu.

Kužiš matori?