Ali je neosporna karakteristika kojom se komunjare odlikuju. Vecita „elita” kao liberali u USA.

„Сеља Илић
Luca_Brasi
19. januar 2017. u 16.09

Још један монархиста и четник који је издао и опљачкао властити народ, па кад је извисио за функцију окренуо ћурак и почео да пљује дојучерашње коалиционе партнере. ”
==================================================================

Веља Илић је рођен у Чачку 28. маја 1951. После дипломирања на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, радио је за неколико грађевинских фирми. Приватним предузетништвом се почео бавити 1986. Магистрирао је 2005.
Био је члан СКЈ. Обављао је функцију Председника акционе конференције Савеза комуниста у предузећима „Градитељ” из Горњег Милановца[1] и „Хидроградња” из Чачка. После распада СФРЈ Илић се учланио у Српски покрет обнове (СПО) 1990. године. Изабран је за градоначелника Чачка 1996. победивши кандидата Социјалистичке партије Србије. Убрзо потом (1997) напушта СПО чији је био ...

- 0 -

DakleM djuze patliJoto - dipjomato: Velja Selja moz` biti da je
poCHetnik kao uostalom i mnogi njegovi savremenici 'edukovani' u
vremenima koje su pojeli skakavci - po put. V. Draskovica licnog
sekretara(tajnika) M. Spiljka i ostalih piJonira.- pa prema tome?

„Што је велимир сеља?”

A sto da nije? Doduse nije bas iz prve ruke, ali vuce korene,tj.
poreklo kao manje vise svi mi - inače. Uostalom sve sto smo
nekada imali vredno,poticalo je sa sela koje je u pravom smislu
reci bilo rasadnik. Čak su nam i kraljevi bili seoskog porekla
kojeg se nisu stideli,već naprotiv.
Ovo sto danas imamo je posledica sukoba sa modernim shvatanjem
koje nije imalo plodno tle za svoju primenu.Ono sto smo bez
materijalnog pribora i izraza doneli sa sobom iz istorije sa cime
smo ponovo osvojili svoje mesto - istrosilo se u velikoj meri.
Ovo sto smo materijalno stekli kao civilizaciju - nije naše. Ako
se od balkanskog coveka odbije (oduzme) hrišćanstvo,patrijahalno
junacki duh,seljacka drustvena (socijalna) osnova,moral narodne
pesme,on postaje cist kolonijalac,lažni Evropejac,periferijski
poslednji zapadnjak,tudjin i drugima i samom sebi.
Narodna revolucija po zavrsetku II velikog rata kod nas,za razliku
od ostalih, pokusala je da pojede svoje roditelje - a potom je
dosao red na svoju decu. Tako se ona često izgvorena krilatica;
'to je nama nasa borba dala' konacno obistinila raspadom svačije
& ničije tvorevine, a koja se sama po sebi neminovno i raspala.

„Да је неким случајем било користи од учлањења у Партију пингвина с Јужног пола он би се ту учланио. То је тај тип личности.”

Logicno,
Opste je poznata cinjenica da su: u istu Partiju stupali
iskljucivo karijeristi - lične koristi radi. Drugim rečima
čak i svaka susa koja ne treba misliti svojom glavom...

p.s. doticni se:rodio,vaspitav`o i 'edukov`o na vrednostima
iste,pa prema tome - šta drugo ocekivati ???

„У социјалистичкој Југославији партијска бирократија јесте живела повлашћено у односу на народ, али се давало и народу, тј. и обични грађани су живели лепо”.

Pricaj mi pricu...

Hajd` sto je živela povlasceno nije sporno,jer tako je manje-vise
svuda u globalu - kad je u pitanju birokratija. U nasem slučaju ni
priblizno kao u zemljama u koje se vecito useljavamo.
Kao prvo - narod za pola veka trajanja bivše nam zajednice 'bratskih' naroda,nije imao prilike da sebi bira svoje predstavnike vlasti.
Kao drugo narodu je nasilno oduzimana generacijski sticana imovina
pod izgovorom drustvene jednakosti i pravde - čiji sam savremenik.
Isti koji su oduzimali - najpre su za sebe prisvojili (čitaj oteli)nekretnine,vlasnike proglasli klasnim neprijateljem i 'okupatorskim saradnicima'. Mnoge od istih fizicki likviirali 'po kratkom postupku' bez prava na pravnu odbranu. Kao treće nije bilo slobodnih izbora,u suprotnom imali bi opoziciju,tj. mogućnost da narod bira svoje predstavnike - već su sami sebe birali,a 'voljenog vodju' kao sto znamo i dozivotno - jelte. Otkako pamtim za sebe,vecito se manipulisalo sa nestasicama robe siroke potrosnje koja je pogadjala većinu, dok su privelegovani imali tkr. sve sto požele.
I na kraju kao sto znamo tom javasluku od države,dosao je konacno
kraj , tj. gradjanski rat po narodnoj; 'zlo radjenje - gotovo sudjenje'.

p.s. a ti 'druže patriJoto' posezes za vodjinim piJonirima
koji su rođeni i stasali u tkzv. socijalizmu,a svrstavas u
tamo neke monarhiste ???

Кад се на страну остави теорија о капитализму и социјализму, што увек по навици, одвуче све од назива постављене теме, Веља остаје ноторна битанга као продукт нове србске демо(н)кратије.
Лопина не зато што је постао дебео и мастан, арогантан и самоуверен већ због недостатка основног људског морала, јер кад остане изван велике игре у моћи и новцу, проради црв разочарења да је остао пред вратима јавног клозета, - заборављен..
А био је све што карактерише превртљивца, навикнутог да се греје уз туђу ватру па било каква корист била на видику...

U prilog temi za nostalgicare:

VELJA GURMAN
Na stolu ministra Ilića u kafani „Mrčajevci” cvrčali juneći beli bubrezi, lokalni šumadijski specijalitet „na čačanski način”
BEOGRAD - Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, ni u Beogradu ne može bez zavičaja, zavičajnih kafana i lokalnih specijaliteta. Naime, u ponedeljak uveče Velja je sa desetak ljudi iz svoje svite došao u kafanu „Mrčajevci” i naručio šumadijski specijalitet - juneće bele bubrege na čačanski način. Kako se do ove kafane, koja se nalazi u blizini beogradske Palate pravde, dolazi preko igrališta Brodarske škole, Velja nije mogao da odoli a da se ne pridruži dečaku koji je šutirao fudbalsku loptu na školskom igralištu.

Ministar Ilić

Odmah je poslao telohranitelja između stativa. Bodigard, plav, visok dva metra, obrijan do glave, došao je mirno na gol-liniju, stavio „pederušu” na prečku, pljunuo u dlanove i pripremio se da dočeka šut-loptu. Prvi Veljin penal, izveden lakovanim cipelama, završio je, međutim, visoko iznad prečke.
- Šef stvarno nije normalan! - prokomentarisala je jedna dama iz Veljine ekipe.

- Ma baš je genije, ništa prirodnije nego da čovek poželi da šutne loptu - dodao je njen pratilac.

Međutim, već sledeći Veljin udarac završio je u mreži. Ušavši u kafanu, ministar se ljubazno osmehivao i pozdravljao prisutne goste. Kad se društvo koje je u kafanu „Mrčajevci” doveo šef nabavke u srpskoj železnici, Čačanin Zoran Manojlović, raskomotilo i smestilo - stigao je i vlasnik Miodrag Stanković, zvani Šumenko.

Vešalice, rozbratne, domaće kobasice... naručivali su gosti.
- Je l' ima ono naše? - pitao je Velja, a Šumenko je potvrdno klimnuo glavom.
- I spremaš na naš način?
- Daaa, juneći beli bubrezi sa belim lukom. Što bi u našem kraju rekli - „cvrčak”. (Dok se serviraju u sitno seckanom luku, bubrezi još cvrče na stolu).

Kada je specijalitet stigao, svi za stolom tražili su od Velje da probaju, ali je ministar kapitalac jeo manirom iskusnog gurmana i nikom nije dao da proba njegov specijalitet. Tokom večere, koja je trajala oko tri sata, Velja je društvo zabavljao pričajući viceve među kojima su dominirali oni sa erotskim sadržajem.

U jednom trenutku prisutni su se dotakli i aktuelnih hapšenja. Ispalo je da Velja nije znao da je pre nekoliko dana na Kipru raspisana poternica za Sretenom Karićem. Ministar je samo zakolutao očima i jetko prokomentarisao:
- Ko zna šta će sve tu da pronađu kad klupko počne da se razmotava?!

Inače, domaćin Zoran Manojlović često svrati u „Mrčajevce” kod Šumenka, dok je Velja Ilić prvi put bio Šumenkov gost. Dok je odlazio, ministar je obećao da će veoma brzo ponovo doći. „Čim se uželim naše domaće kuhinje, eto mene, Šumenko, ponovo kod tebe!” pozdravio se Velja sa svojim novim ugostiteljom.

Ceh platila Železnica

Gosti se nisu istakli u piću. Samo jedan član ekipe popio je pola litra „rozea”, dok su ostali uglavnom pili sokiće i kiselu. Velja je pio običnu „voda vodu”. A završili su kafom i ratlukom. Jednoj dami iz društva posebno se dopao ratluk, pa joj je vlasnik Šumenko dva puta donosio repete na tačni. Po starom dobrom srpskom običaju, ekipa nije platila račun! Odnosno, račun koji i nije bio bogzna koliko visok, oko pet-šest hiljada dinara, plaćen je sa računa Železnice.

G. KATIĆ

„Ништа, настављамо као и до сада.”

Naravno druže, 'to je nama nasa borba dala - i posle Joze Jozo'.

;-)