Diskusije : Politika

 Komentar
Ovo je patriotizam
sanak
19. jun 2013. u 21.57
Nenad Popović troškario po Las Vegasu
Osim u Rusiji i Kipru, sa suprugom Rinom živeo je u luksuznom stambenom kompleksu u Njujorku, a na više računa deponovali su novčane iznose u Americi koje nikad nisu potraživali. Na Svetom Stefanu posluju preko građevinske firme i agencije za nekretnine u kojima je prvi osnivač bila Rina Popović, a sada je to of-šor firma „Lianera Ltd” s Kipra.
Autor: Irena Divković Milanović Photo: sreda, 05 jun 2013 16:08

Nenad Popović, potpredsednik DSS-a i vlasnik ABS Holdinga, poznat je kao glavni lobista ruskog naftnog giganta Gazprom u Srbiji. Budući da se u Moskvi školovao i tamo započeo krupan biznis, ne čudi njegova bliskost s ruskim premijerom Vladimirom Putinom. U ruskim novinama u proleće 2011. objavljeno je kako će njegov Holding ABS Elektro graditi rezidenciju na Crnom moru za ruskog predsednika Medvedeva. Budući je Popović rođen 1966. godine u Tuzli, neki ga smeštaju i na listu najbogatijih Bosanaca. Njegovi poslovi i život na starom kontinentu su manje - više poznati, pa je portal Dnevno zato istražio onaj manje znani deo njegove biografije - američke adrese i poslove. Naime, osim na Kipru i širom bivšeg SSSR-a, Popović je nekoliko godina poslovao i živeo u SAD. Na njegovo ime najpre se nailazi u američkom registru izgubljene imovine.

AMERIČKE TAJNE RINE I NENADA

U Njujorku je Popović sa suprugom Rinom 2008. godine otvorio i tekuće račune. Budući su na njega imali uplate koje nikad nisu potraživali, oboje su oglašeni u njujorškom registru „izgubljenog novca”. Iz tog se registra vidi njihova njujorška adresa – luksuzni stambeni toranj „Kenton Place”, apartman 11C. Taj apartman na Lenoks Hilu ima tri raskošne sobe i tri kupatila. Takođe, tekuće račune supružnici Popović u vrednosti od po 9.338 dolara, otvorili su i u Las Vegasu 2009. godine. Tamo su prijavili adresu u kiparskom Limasolu. Upućeni tvrde da se takvi računi otvaraju kako bi se oprobala sreća u kazinu.

SUSED AMERIČKOG PREVARANTA

Popović je inače u Americi regsitrovao ABS USA i to u poreznoj of-šor zoni u Delaveru, ali je firma već ugašena. No, iz trgovačkog registra se vidi da je ABS imao sedište na 29. spratu „Lipstick” centra na njujorškoj Trećoj aveniji. Na istoj adresi kancelariju je imao i osuđeni američki prevarant Barni Madof, koji je na odsluženju dugogodišnje zatvorske kazne zbog teških finansijskih prevara.

O Popovićevim američkim poslovnim danima govori i jedna tužba. Naime, zbog neplaćanja za obavljene radove, njegova kompanija ABS USA je tužena. Prema presudi bila dužna da platiti zaostale dugove i troškove suđenja. U svakom slučaju, za Popovića važi da je za njega majčica Rusija, a ne Amerika - zemlja obećana.

NA SVETI STEFAN PREKO KIPRA

Takođe, Popovićeva supruga Rina uključena je u poslove preko firmi registrirovanih na mondenskoom Svetom Stefanu, u Budvi. Reč je o dve firme, građevinskoj pod nazivom „Sason Group” i agenciji za nekretnine „Big Time Worldwide Group”. U prvoj je najpre kao osnivač bila upisana Rina, a direktorka je bila Marija Kecman. U drugoj je Popovićeva supruga bila osnivač, dok je direktor bio Zoran Radosavljević, potpredsedenik u ABS-u. Potom je kao osnivač oba preduzeća upisana of-šor firma s Kipra „Lianera Limited”. Direktorka u firmi „Sason Group” je Marija Kecman i danas, dok je u drugoj sadašnji direktor Srđan Minić.
Zadnja Promena: sreda, 05 jun 2013 14:07

www.dnevno.rs/magazin/lifestyle/86275-nenad-popovic-posejao-lovu-u-las-vegasu.html

To je onaj biznismen (iz vrlo „patriotske”stranke)koji je unistio 6 Minel fabrika, nije uplacivao doprinose za PIO skoro 4 godine...koji je potpredsednik Skupstine, zagovornik rusko-srpske „ljubavi”... savetodavac u ekonomskoj sferi...
Ej, zemljo Srbijo!
sanak
19. jun 2013. u 21.59
Vlasnik na listi najmoćnijih – radnici na ulici

Nenad Popović također je srpski državljanin, poznat kao predsjednik međunarodne grupacije „ABS holding” koja je uključena u proizvodnju elektrotehničke opreme i brodogradnju, te poslove sa plinom, naftom i ugljenom… U svojim tvornicama u Rusiji i Srbiji „ABS” zapošljava nekoliko tisuća radnika a posluje na tri najveća svjetska tržišta – u Rusiji, SAD i Kini.

Beogradski dnevni list „Blic” u svom godišnjem izboru „300 najmoćnijih u Srbiji” Nenada Popovića redovito stavlja prilično visoko ali ne samo zbog njegovih poslovnih uspjeha. Naime, Popović je godinama blizak suradnik predsjednika Demokratske stranke Srbije, Vojislava Koštunice a ujedno je i aktualni potpredsjednik Skupštine Srbije.

Popović je 2005. godine kupio srpsku kompaniju „Minel ” koja je bila glavni dobavljač električne energije u Srbiji te jedan od najvećih izvoznika ali u vlasništvu tvrtke Nenada Popovića „Minel” je dramatično propadalo i svih šest poduzeća unutar kompanije praktično je uništeno. Neposredni prije konačne propasti „Minel” je preprodan nepoznatoj rusko-ciparskoj tvrtki.

Istovremeno, prema dokumentima do kojih je došao ICIJ, Nenad Popović obilato koristi „off shore” tvtke za razvijanje svog poslovanja. Na popisu njegovih „off shore” tvrtki su „Highpoint International Technologies Ltd”, „Asia Honor Services Limited”, „East Euro Investment Corp” i „ Financial Network Limited”. „East Euro Investment Corp” je povezana sa tvrtkom „Rusel” iz Moskve i njenim „off shore” kompanijama na Cipru.

Niti Nenad Popović nije odgovarao na pitanja poslana elektronskom poštom pa smo ga prije objavljivanja priče pozvali telefonom. Javila se ženska osoba koja je potvrdila da smo dobili broj Nenada Popovića. Objasnili smo zbog čega zovemo te podsjetili kako je gospodin Popović prije dužeg vremena primio naša pitanja ali nije odgovorio. Osoba koja se nije predstavila obećala je da će mu odmah prenijeti poruku no Nenad Popović nije nam se javio do trenutka objave ove priče.

(http://cin-ijc.com/price/off-shore-prica-3 )
sanak
19. jun 2013. u 22.08
Minel elektrooprema iz Ripnja, nekada uspešna fabrika, koja je pokrivala domaće, kao i tržište jugoistočne Evrope, od 02.10.2012. je u stečaju, a njeni radnici, posle duge agonije, na ulici.
Međutim, radi vere u pravnu državu, pravde i istine, neophodno bi bilo istražiti sve što je tome doprinelo:

Posle dve neuspele prodaje aukcijom (10.03.2005. i 14.04.2005.), fabriku je 28.07.2005., u trećoj prodaji ( u kojoj je depozit bio manji, a početna cena od 74.785.000 RSD veća nego u prethodne dve), kupio, za krajnji iznos od 124.686.000 RSD, Nenad Popović, podpredsednik DSS-a, „biznismen”, o čijoj poslovnosti govore mnoge uništene firme (pretražiti arhivu pisanih medija, forume,portale...)u Srbiji, regionu, a i šire.

U vreme (?!) između neuspelih i uspele aukcije, delegacija Minel fabrika odlazi u Siriju i uspeva da postigne „poravnanje” duga (iz perioda 1983.-l988.)prema Minelu, sa 19.000.000 USD na 10.700.000 USD (?!) i rokom isplate u maju 2005. Da li je taj novac stigao, gde i kada, nije poznato.
Glavni „pregovarač” iz Sirije, oko 2 godine nakon pregovora, napušta Minel i odlazi u EPS (klauzula zabrane konkurencije?!!).

Od 2007.pa sve do stečaja, radnici fabrike Minel elektrooprema iz Ripnja su slati na „prinudne odmore”, svake godine, i u trajanju (!!!) i po nekoliko puta dužem od zakonom predvidjenih 45 radnih dana u kalendarskoj godini, sa umanjenom zaradom i automatski umanjenom osnovicom buduće penzije, pa i tolike, zarade su kasnile i po više meseci.Sa danom stečaja, pored ostalog, nije isplaćeno šest mesečnih zarada.A za vreme trajanja tih „prinudnih odmora”, u fabriku su primani novi zaposleni.

Poslodavac bezmalo 4 godine nije uplaćivao doprinose Fondu PIO, tako da sada bivši radnici ni u penziju ne mogu da odu.

Zarade su često uplaćivane (?!) sa računa „sestrinskih”firmi.(U stečajnom postupku je utvrdjena blokada računa fabrike od 367 dana!!!)

Minel elektrooprema Ripanj je data u jemstvo u kupoprodajnom ugovoru Fabrike transformatora u Mladenovcu i Fabrike transformatora u Ripnju, što je i bio neposredni povod za stečaj.

Po Ugovoru 2012-03-20 upisanom u Centralni registar 11.04.2012. (uoči majskih izbora i/ili uoči stečaja) izvršen je prenos većinskih akcija/vlasništva fabrike na Figedia Holdings Limited, Limasol, Kipar.

Suprotno Zakonu, u radnim knjižicama zaposlenih, dobijenim nakon raskida ugovora o radu po osnovu stečaja, nisu upisani nazivi poslodavaca /firme onako kako su isti menjani, uz odgovarajući staž kod svakoga.

Na kraju, nema veće nepravde i ironije od toga da je Nenad Popović član Vlade Srbije, da i dalje ime svoj (enormni, u Srbiji i van nje)imetak, da nije odgovarao ni za jedno svoje činjenje/nečinjenje.Naprotiv, za sve to ima (?!)vise odlikovanja:
Orden prijateljstva Ruske federacije (ambasador Konuzin, 10.04.2010.)
Orden Svetog Save (Srpska pravoslavna crkva, 07.12.2010.)
Najviši orden Čuvaške republike za zasluge za razvoj industrije u istoj (2011.)itd.
zupa
(DR.MR)
19. jun 2013. u 22.17
Šta je izdajnice,nešto ti gori pod nogama chim toliko
bulaznish.
Zaboravih ti cekash datum pa prekracujesh vreme,mali crv na zadatku.
sanak
20. jun 2013. u 14.37
Zupa,
recnik ti je izvanredan, tema „pogodjena”...
Ne cekam nikakav datum (mislis da znaš šta neko ceka?), nego da kriminalci konacno budu zatvoreni...pa da narodu svane.
Stvarno mi te je zao.
sanak
20. jun 2013. u 17.45
Nenad Popović, čovek koji ekonomijom otvara neka teško „otvoriva” vrata
Četvrtak, 17. 08. 2006.|16:50 | Izvor: Danas
en

dr Nenad Popović

Za njega u šali kažu da češće doručkuje u Beloj kući nego u vlastitom domu. Upućeni znaju da se aluzija odnosi na to da je četiri puta bio na molitvenom doručku u Vašingtonu i da je skoro stalno na putu. Dr Nenad Popović, predsednik Ekonomskog tima Vlade Srbije za Kosovo, ne krije da je često u Vašingtonu, ali isto tako i u Rusiji. Često ističe da je Amerika naš veliki politički i ekonomski prijatelj, ali da mi neprestano moramo tražiti način da privučemo što više američkih investitora. Stoga je bio i jedan od osnivača „Srpsko-američkog centra”. A što se Rusije tiče, to je po njemu - uz kinesko- najatraktivnije tržište, na koje je on kao biznismen otišao kada je ono počelo da se otvara, i na kome je stekao jedno veliko iskustvo i veliki broj poslovnih prijatelja. Tamo se iskazao i kao predavač na Univerzitetu „Lomonosov” i Rudarskom fakultetu Moskovskog univerziteta, objavio je preko 40 radova i dve knjige i pokrenuo „Istočnoevropski centar za strateški razvoj”.

Zahvaljujući, između ostalog, upravo međunarodnim kontaktima i iskustvima, dr Popović, mašinac po struci koji je doktorirao ekonomiju, veliki je optimista kada je reč o ekonomskim prespektivama Kosova i juga Srbije. Po njegovim rečima, ekonomija spaja, a ne razdvaja. Njegov izbor za predsednika Ekonomskog tima Vlade Srbije, koji je okupio 14 eminentnih stručnjaka sa zadatkom da izrade strategiju razvoja Kosova i Metohije i juga Srbije, predstavljao je za mnoge iznenađenje, s obzirom na njegovu nestranačku pripadnost. Za njega, međutim, u tome nije bilo ničega čudnog. „Bavim se ekonomijom i bilo je sasvim logično da na takvo mesto dođe neko iz struke”, izjavio je Popović, koji je kao privrednik pre toga dugo već bio prisutan na jugu Srbije, pa očito dobro poznaje probleme tih krajeva

Dr Popović je rođen u Tuzli 1966. godine. Pre angažovanja u Ekonomskom timu bio je javnosti poznat kao predsednik međunarodne kompanije „ABS Holding” koja zapošljava pet hiljada ljudi, od kojih u Srbiji 1500. Oženjen je Rinom i ima troje dece, Savu (12), Sonju (10) i Nikolu (5). Govori engleski i ruski jezik.

i još : ABS holding ima 17 fabrika koje proizvode elektroenergetsku opremu u Rusiji.

- Vlasnik je i fabrike nameštaja „Lagado” iz Bujanovca.

- Nenad Popović je napravio veliki uspeh u Čeboksariju, glavnom gradu male republike Čuvašije. Inače, Čeboksari se nalazi na Volgi, oko 700 kilometara jugoistočno od Moskve. Fabrike ABS holdinga opremaju relejnom zaštitom više od 65% tržišta bivšeg SSSr-a, a do danas su izgradili 60 trafostanica širom Rusije.

- Radnu karijeru, Popović je u Moskvi otpočeo u švajcarskoj kompaniji „Euromin”, koja se bavila trgovinom, kad je zaradio prvi veči novac odlučio je da krene u proizvodnju. Investirao je u fabriku elektroopreme u Čeboksariju.

- ABS je privatizovala u Srbiji tri fabrike elektroenergetskog holdinga „Minel”. Poznavaoci energetike tvrde da sada ABS ima u svom sastavu 70% proizvodnje elektroenergetske opreme u Srbiji.

Troje dece.

napomena : tekst u potpunosti preuzet iz lista DANAS, 17.08.2006

Gubernator
20. jun 2013. u 18.43
Pa dobro, sanak, reci već jednom koji je motiv svih tih pljuvckanja po DSS?

Nagazio ti Nenad ženu? Kćer? Staru majku?

Bezobraznik jedan...
sanak
20. jun 2013. u 19.21
Nije pljuckanje po DSS-u (bar ne direktno),ali jeste po Nenadu Popovicu.Zar iz tekstova nije jasno zašto? Nagazio je mnoge,nazalost,i,naravno i Srbiju, odnosno srpsku privredu i sve ostalo.I poenta: ništa mu ne fali. To je najtuznije.
sanak
20. jun 2013. u 19.23
Koliko se nakrao, i od tebe je (na neki od nacina)ukrao,zar ti to ne smeta? Nimalo?
sanak
21. jun 2013. u 19.52
. arhiva

. download

. redakcija

. kontakt

. pišite nam

. marketing





00. oktobar 2003.
LEŠINARI
Nedeljnik „Verzija” piše kako je Nenad Popović, savetnik Vlada Divca, prevario ruska preduzeća

BEOGRAD - Ruski nedeljnik „Verzija” objavio je nedavno tekst pod naslovom „Jugoslovenski lešinari” sa jugoslovenskim biznismenom i predsednikom UO KK „Partizan Mobtel” Nenadom Popovićem u glavnoj ulozi. Pisanje „Verzije” razobličava tehnologiju „strateškog partnerstva” koje je Popovića učinilo moćnim i uglednim gazdom širom sveta, a koji se u srpskim tranzicionim i privrednim tokovima pominje ne samo kao finansijski konsultant Vlada Divca u dokapitalizaciji „Knjaza Miloša”, nego i kao mogući partner.

- Pre otprilike dve godine u „Kuznjeckim ferosplavima” su se pojavila dva, u svakom pogledu simpatična čoveka, koji su se predstavili kao Nenad Popović i Miladin Ranđelović. „Teški biznis put” u Rusiji, koji su prošli ovi državljani Jugoslavije, bio je veoma upečatljiv. Po njihovim rečima, sa njima su imali čast da rade takve kompanije kao „Mark Rič AG”, „Euramin”, „Koalco”, „Mark Rič investments AG”i „Trans vorld grup”. Kao što je normalno u ruskom biznisu, kapital koji su ova gospoda stekli u biznisu uložili su u kiparsku of-šor kompaniju „CIF indastris Ltd” - piše ruski nedeljnik „Verzija” u tekstu „Jugoslovenski lešinari”, čiji je autor Pjotr Prjanišnjikov.

Autor teksta piše da su se Popović i Rađenović u fabrici silicijum gvožđa, bez koga ne može da se dobije čelik, pojavili baš u teško vreme kroz koje je prolazila cela ruska ekonomija. I nisu došli „praznih ruku”, već sa konkretnim predlozima i privlačnim obećanjima o najmanje pet miliona dolara investicija i obnovi tehnološke baze za račun svetski poznate švedsko-švajcarske kompanije „ABB”. Kuznjecki metalurzi nisu mogli da se odreknu takve ponude, pa su Popovića i Rađenovića raširenih ruku prihvatili za ravnopravne partnere.

Pozadina naprasne „ljubavi”, prenosi „Verzija”, ubrzo je razgolićena, jer se pojačanje sa stranim pasošima više bavilo ličnim interesima nego problemima proizvodnje. Paralelno sa velikodušnim obećanjima i lepim rečima, dvojica jugoslovenskih biznismena su, navodno, realizovali i operaciju „preuzimanje”, kojom su postali vlasnici paketa od 27 odsto blokirajućih akcija jednog od najvećih preduzeća crne metalurgije. Odmah posle toga prijateljske reči prema partnerima zamenili su „mekim” ucenama, i rukovodstvu „Kuznjeckije ferosplavi” poslali sledeću poruku:„Mi se nećemo mešati u upravljanje kompanije i nećemo vam smetati, a vi ćete nam za to plaćati 50 odsto dobiti preduzeća”, prenosi Prjanišnjikov.


„Prijateljske” prevare


Stigli i kompanjoni

- Na trnovitom putu ruskog biznisa Popović i Rađenović su našli i kompanjone - sunarodnike Gorana Malbaševića, Nebojšu Vlahovića i Branislava Medakovića, pod zajedničkom rusko-švajcarsko-švedskom firmom „ABB Rele Čeboksari”, koja aktivno pokušava da uđe u preduzeća ugaljno-metalurškog kompleksa Rusije, sa ciljem uspostavljanja apsolutne kontrole nad strateškom proizvodnjom - stoji u članku lista „Verzija”.




Prjašnjikov piše da „Kuznjecki ferosplavi” nisu usamljen slučaj u kome su nesavesni strani investitori u sudske sporove uvukli čitava dotadašnja rukovodstva preduzeća.
- Vrlo često kao takvi se pojavljuju bivši sitni činovnici ambasada nekada prijateljskih i manje prijateljskih zemalja. Oni ne samo da dobro govore ruski jezik, nego se prilično dobro snalaze i u našim zakonima, ali isto tako dobro poznaju i lakomu na raznorazna obećanja dušu ruskog činovnika i rukovodioca preduzeća, pogotovo ako ovi drugi balansiraju na granici bankrotstva.
sanak
21. jun 2013. u 20.00
Naš Srbin iz Bosne
Miša Brkić | 23/08/2008

Bitka postaje sve žešća i sredstva se više ne biraju, jer važan je cilj – Srbija mora da postane ruska energetska kolonija. „To je dobro i za Rusiju i za Srbiju”, kažu ruski lobisti u Beogradu. A Mlađan Dinkić, ministar ekonomije koji tvrdi da nije dobro za Srbiju da NIS pokloni Rusima za 400 miliona evra, proglašen je za produženu ruku austrijskog OMW-a, sotonu i izdajnika.

Ima već više od mesec dana kako svaki dan po jedan (a nekad i više) ruskih lobista „sole pamet” srpskoj javnosti o „medu i mleku” koji će, pored gasa i nafte, teći iz Rusije prema Srbiji samo ako ne odustanemo od prodaje NIS-a ruskom Gaspromu za 400 miliona evra. I bivši ambasador Aleksejev, i sadašnji Konuzin, i neki Mališev, i Sergej Lavrov i Sergej Ivanov i Toma Nikolić tvrde da „Samo Gasprom Srbiju Spasava”. Usput im iz usta ispadne i poneka pretnja, tek toliko da se „smrznemo” i zahvalimo bogu što im nismo tako blizu kao Gruzija.

Pošto Dinkić ostaje neumoljiv tražeći da nezavisni revizor utvrdi pravu cenu NIS-a, lobiranje se pojačalo, pa je tako iz senke morao da izađe i jedan od ključnih ruskih lobista u Srbiji i pridruži se horu ruskih dečaka.

Informativna služba Demokratske stranke Srbije dostavila je 22. avgusta javnosti pisanu izjavu Nenada Popovića, predsednik Ekonomskog saveta te partije, koji je optužio ministra Dinkića da pokušava da „poništi celukupan naftno-gasni sporazum sa Rusijom”. A to znači, kaže Popović, da Dinkić „direktno sprečava otvaranje 100.000 novih radnih mesta, usporava ulazak Srbije u Evropsku uniju, odbija strane investitore i sprečava dugoročnu bezbednost zemlje”. Da bi na kraju svoje pisane izjave Popović zaključio kako „ni jedan pojedinac nema pravo da zbog ličnih interesa i interesa naftnih lobija uništava nacionalni i državni interes Srbije”.

Da bi se shvatila težina i značaj optužbi, naročito onaj deo o „ličnim interesima” koji uništavaju nacionalne i državne interese, valjalo bi pogledati ko je Nenad Popović, potpisan u saopštenju Demokratske stranke Srbije kao šef njenog Ekonomskog saveta.

Na letošnjoj promociji knjige Nenada Popovića „Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije”, ambasadorka Srbije u Rimu i bivša šefica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić ovako je opisala prvi susret sa Popovićem: „Kad sam izabrana za šefa Koordinacionog centra za Kosovo, pozvao me je premijer Koštunica i rekao da mi šalje jednog našeg sjajnog Srbina iz Bosne, inače poslovnog čoveka koji bi mogao da pomogne u Koordinacionom centru. I za pola sata Nenad Popović je bio u mom kabinetu”. Tako je Nenad Popović postao šef ekonomskog tima u Koordinacionom centru za Kosovo.

A pre nego što je postao „naš Srbin iz Bosne”, Nenad Popović je krajem devedesetih godina prošlog veka i početkom novog veka bio predsednik (vlasnik) kompanije ABS Holdings, nastale na ruševinama sovjetske privrede i na temeljima ruske tranzicije.

I uvek spreman da se u pogodnom trenutku uključi u srpsku tranziciju. A taj trenutak pojavio se dolaskom na vlast Vojislava Koštunice. Nenad Popović postaje finansijer Demokratske stranke Srbije, blizak politički saradnik premijera, nezaobilazni učesnik privatizacije srpskih preduzeća iz sektora prozvodnje energetske opreme, pobednik na mnogim tenderima za dobijanje poslova u državnom sektoru elektroprivrede, sportski „radnik” i – visoki državni činovnik.

Još 3. juna 2004. godine nedeljnik NIN u tekstu „Koštunica pred zemljom čuda” predstavlja Popovića kao jednog od uspešnijih srpskih biznismena u Rusiji, čija firma ABS Holdings sa oko 5 000 zaposlenih i 200 miliona dolara godišnjeg obrta za partnere ima Elektroprivredu Rusije, Gasprom, Lukoil, BP-tank, Ruske železnice i mnoga druga preduzeća.

Ista novina naredne godine (početkom 2005.) prenosi izjavu „bosanskog biznismena” iz Moskve Nenada Popovića: „Pomno pratimo najavljenu buduću privatizaciju proizvodnje električne energije u Srbiji i odmah da kažem da imamo interes da se na svaki način u nju uključimo.”

I zaista, nije dugo trebalo da se ta najava obistini.

List Politika 22. februara 2005. piše da je „Fabrika opreme za distribuciju električne energije Minel fepo u Zrenjaninu prodata po početnoj ceni od 61 milion i 872.000 dinara Beograđaninu Nenadu Popoviću”.

Opet Politika 29. jula 2005. piše da je „za 124,7 miliona dinara prodato preduzeće Minel elektrooprema i postrojenja iz Beograda, a kupac je Nenad Popović, vlasnik firme ABS Holding iz Moskve”.

Zatim, ponovo Politika 28. decembra 2005. obaveštava da je „ABS Holding, vlasnika Nenada Popovića kupio preduzeće Minel kontaktne mreže po početnoj ceni od 50,2 miliona dinara”.

A onda list Danas 14. jula 2006. piše da je „na aukciji u Agenciji za privatizaciju prodato preduzeće Minel Projektinženjering, koje je za 91 milion dinara kupio ABS Holding, čiji je vlasnik Nenad Popović. Početna cena tog preduzeća bila je 26,9 miliona dinara”.

Iste novine 6. marta 2008. pišu da „u sastavu ABS Holdingsa od 2005. godine u Srbiji posluju ABS Minel Trafo, ABS Minel Elektrooprema i postrojenja, ABS Minel FEPO, ABS Minel Elektrogradnja Dalekovodi, ABS Minel Kontaktne mreže, ABS Minel Projekt inženjering i ABS Kontrol sistems”.

Tragajući za novim srpskim biznismenima Blic 20. novembra 2006. piše da je „među kupcima koji su po pet puta pobeđivali na aukcijama, šef vladinog Ekonomskog tima za Kosovo i vlasnik kompanije ABS holding Nenad Popović, koji je na aukcijama kupovao isključivo firme izdvojene iz nekadašnjeg Minel holdinga. Za četiri firme koje je kupio kao fizičko lice i jednu gde je nastupao ispred konzorcijuma zaposlenih, Popović je izlicitirao ukupno 577,8 miliona dinara (7,2 miliona evra)”.

Na pitanje zašto je Popović, iako vlasnik kompanije koja samo u Rusiji zapošljava nekoliko hiljada ljudi, na aukcijama nastupao kao fizičko lice, Blic daje i odgovor: „po Zakonu o privatizaciji, pravna lica kupci na aukcijama plaćaju odjednom i u celosti, dok fizička lica imaju mogućnost plaćanja u šest godišnjih rata”.

U proleće 2008. raspisan je tender za prodaju Minel transformatora iz Ripnja, još jednog preduzeća iz sastava nekadašnjeg Minel Holdinga. Večernje Novosti 12. avgusta 2008. pišu da se „na tender za prodaju Minel transformatora javilo pet ponuđača: ABS Minel trafo iz Mladenovca, italijanski Transformer elektro servis, letonski AS Latvo, konzorcijum koji čine firme Trans enterprajziz iz Niša i ruski Samarskij transformator i konzorcijum ruskih firmi OAO Novaja ERA i Aurora menadžment.

Nešto ranije, Zoran Radosavljević, direktor ABS Holding Srbija izjavio je za dnevne novine Biznis (4. jun 2008.): ”Zainteresovani smo za kupovinu 65,19 odsto kapitala Minel Transformatora„.

Kao finansijer vladajuće stranke (DSS-a), njen visoki funkcioner, visokopozicionirani državni činovnik, prijatelj od posebnog poverenja premijera i vlasnik kompanije, Nenad Popović za vreme mandata Vojislava Koštunice nije učestvovao samo u privatizacijama i kupovini bivših društvenih preduzeća. Popović je sa svojom kompanijom ABS Holdings učestvovao i u veoma unosnim poslovima vezanim za elektroenergetski sektor u Srbiji.

Tako je, na primer, list Pregled 15. avgusta 2006. preneo da je ABS Minel Elektrooprema i postrojenja objavila da je sa preduzećem Termoelektrane i kopovi Kostolac potpisala ugovor vredan 86 miliona dinara o isporuci i montaži šinskog razvoda dužine 450 metara. Ista ABS firma sklopila je ugovor sa Elektrodistribucijom Jugoistok o rekonstrukciji i dogradnji trafostanice Jastrebac 10, vredan 500.000 evra.

Zatim, Politika 19. avgusta 2006. piše da je ”ABS Minel-Elektrooprema i postrojenja ugovorila sa preduzećem Termoelektrana i kopovi Kostolac za 99 miliona dinara posao zamene kompletne opreme na šest visokonaponskih polja na 110 kilovolti„.

A Glas Javnosti piše 8. juna 2007. da je Elektroprivreda Srbije potpisala ugovor sa ABS Minel elektrooprema vredan 3,8 miliona evra, kojim je predviđena isporuka sistema za napajanje električnom energijom bagera za skidanje jalovine na kopnu Drmno u Kostolcu.

Tom prilikom Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (inače, kadar Demokratske stranke Srbije, koja je u dva mandata Vlade koalicionim sporazumima dobijala to javno preduzeće na upravljanje), najavio je da će ova kompanija u narednih nekoliko godina investirati više od tri milijarde evra u kapacitete za proizvodnju uglja i električne energije.

Generalni direktor ABS Hildinga u Srbiji, Zoran Radosavljević, devet meseci kasnije (Danas, 6.mart 2008.) kaže ”da će ABS u 2008. godini učestvovati u izgradnji dalekovoda Niš-Leskovac u vrednosti od dva miliona evra, u izgradnji trafostanice u Kostolcu u vrednosti od 3,5 miliona evra, da će revitalizovati hidroelektranu u Ovčar banji, što je investicija vredna dva miliona evra i hidroelektranu u Bajinoj Bašti za 1,5 miliona evra„.

sanak
21. jun 2013. u 20.04
Nastavak:
A 4. juna 2008. u listu Biznis direktor Radosavljević najavio je učešće ABS Holdinga na tenderu za izgradnju Termoelektrane Kolubara B.

Sedenje na dve stolice, u politici i biznisu i u Srbiji i Rusiji, omogućilo je Nenadu Popoviću da radi i na razvijanju čvrstih političkih i poslovnih odnosa sa Rusijom.

U nedavnom intervjuu Popović kaže da je „jedan od važnih rezultata dugogodišnjeg rada u Rusiji dobar odnos sa državnim zvaničnicima te zemlje, koji često ističu da odnosi između Srbije i Rusije nikad nisu bili bolji nego danas”.

Mediji u Srbiji izveštavaju da su zamenik ruskog premijera Sergej Ivanov i predsednik ruske Dume Boris Grizlov česti gosti na otvaranju fabrika ABS Holdingsa po Rusiji, a Blic 9. marta 2008. piše da su „energetski sporazum Srbije i Rusije potpomogle i veze Nenada Popovića, vlasnika ABS holdinga i šefa ekonomskog tima za Kosovo i Borislava Miloševića, brata bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića”.

Nenad Popović je bio član zvanične srpske delegacije na ovogodišnjem junskom zasedanju Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Popović je, kako prenosi njegova kompanija, izjavio „da je taj Samit odlična prilika za srpske privrednike i predstavnike državne uprave da utemelje nova partnerstava, da su ruski investitori pokazali veliko interesovanje za dolazak u Srbiju i da će njegova kompanija vrlo brzo uključiti svoje partnere iz Rusije u pojedine projekte u Srbiji”.

Inače, na tom Samitu je šef srpske delegacije Božidar Đelić razgovarao sa predstavnicima Gasproma o energetskom sporazumu Srbije i Rusije.

I Zoran Radosavljević, direktor ABS Holding Srbija, izjavio je za Biznis da ta kompanija podržava dolazak ruskih kompanija u Srbiju, „jer smatramo da bi se na taj način značajno doprinelo celokupnom ekonomskom razvoju naše zemlje”.

U krugovima energetske zajednice ima mišljenja da su Nenad Popović i njegov ABS Holdings „umešani” i u proletos potpisani Protokol o saradnji između Elektroprivrede Srbije i ruske kompanije Inter Rao, moćne državne firme zadužene za spoljnu trgovinu, koja u svom vlasništvu ima hidroelektrane ukupne snage oko 10.000 megavata.

Taj Protokol protumačen je u delu stručne javnosti kao najava ulaska Rusa na „mala vrata” u graditeljske projekte EPS-a, iako je planirano da strateški partner za izgradnju novih elektrana bude onaj ko da najbolju ponudu na tenderu.

U medijskim anketama o uticajnim pojedincima u Srbiji, Nenad Popović već nekoliko godina zauzima respektabilna mesta. Osim političkih i državnih funkcija, njegov uticaj zasniva se i na ekonomskoj moći.

Tako Glas Javnosti 29. marta 2008. piše da „Nenad Popović, šef ekonomskog tima Vlade za jug Srbije, nije želeo da komentariše to što je nedavno u medijima proglašen za najbogatijeg srpskog političara. Njegovu imovinu mediji su procenili na 200 miliona evra i navode da poseduje kompaniju ABS holding, pet preduzeća u sastavu Minel holdinga, da je suvlasnik fabrike nameštaja Lagardo u Bujanovcu i da poseduje nekretnine u Moskvi i Beogradu”.

Pre neki dan je vlasnik kompanije ABS Holdings Nenad Popović napisao da „ni jedan pojedinac nema pravo da zbog ličnih interesa uništava nacionalni i državni interes Srbije”.

Nema sumnje da će se svako ozbiljan saglasiti sa tom izjavom. Ali, ta izjava nikako se ne rimuje sa svim onim što Nenad Popović jeste bio i što je stekao u poslednjih pet godina: vlasnik kompanije, finansijer Demokratske stranke Srbije, čovek od poverenja premijera Vojislava Koštunice, šef ekonomskog tima u Koordinacionom centru za Kosovo, šef Koordinacionog tima za jug Srbije, „most” između ruske i srpske privrede, saučesnik u pripremi i realizaciji energetskog sporazuma Srbije i Rusije, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije, predsednik fudbalskog kluba Partizan…

Liči li to na ram za sliku onoga što se zove tajkunizacija Srbije?


Peščanik.net, 24.08.2008.
sanak
21. jun 2013. u 20.14
ALO! Arhiva - Vesti
Policija čuva Popovića!

Potpredsednik DSS-a i narodni poslanik Nenad Popović uskoro će dobiti policijsko obezbeđenje! Popovića će zbog procene da mu je ugrožena bezbednost štiti pripadnici Uprave za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a Srbije, saznaje „Alo!”.

On će biti pod policijskom zaštitom kao poslanik u Skupštini Srbije, ali kako saznajemo, bezbednost mu nije ugrožena zbog bavljenja politikom niti zbog političkih stavova.

- Na osnovu procena BIA, Popović će ovih dana dobiti policijsku zaštitu, ali samo dok je u Srbiji, a to je nekoliko dana. On je isključivo bio protiv toga, ali je na kraju ipak shvatio ozbiljnost situacije kada smo mu predočili neke činjenice. A to je da mu pretnje dolaze zbog biznisa i da su upućene iz unutrašnjosti, a ne iz Beograda. I to su informacije od pre mesec dana. Radnici ove Uprave štitiće ga kao poslanika. To je sve što u ovom trenutku možemo da kažemo, a da ne ugrozimo Popovićevu bezbednost - objašnjava naš sagovornik.

Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA Saše Vukadinovića, potvrdio je saznanja „Alo!”

- MUP je od BIA tražio da izvršimo procenu ugroženosti Nenada Popovića. Mi smo to uradili, tako što smo procenili da postoje okolnosti da mu je potrebno fizičko obezbeđenje - izjavio je Stojić.

S druge strane, Popović juče nije bio raspoložena za razgovor.

- Gospodin Popović ne želi da daje bilo kakve komentare o toj temi. On je na putu u inostranstvu - rečeno nam je u njegovom kabinetu.

Nenad Popović je vlasnik kompanije „ABS elektro”, vodeće svetske firme u oblasti elektroenergetike koja zapošljava više od 5.000 ljudi i posluje u Srbiji, Rusiji i Kini, Švajcarskoj, Emiratima.



Pod zaštitom Uprave 50 ljudi!

Uprava za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata MUP-a Srbije trenutno obezbeđuje 50 lica. Na njihovoj zaštiti angažovano je 268 policijskih službenika, koji za te potrebe koriste 59 vozila. Imena osoba koje se štite u policiji nismo uspeli da dobijemo jer ti podaci predstavljaju službenu tajnu.

*

Stojan

2011-10-25 01:05

Popovic je samo istureno lice, a pravi vlasnici „ABS Konstraksn”su ruski tajkuni Ivan Novikov i Vladimir Lesevski.
*

Ripanjac

2011-10-25 09:48

Sram vas bilo! Trošite naše(narodne) pare na zaštitu ovog čoveka (da ne kažem neku goru reč), koji između ostalog nije ni državljanin Srbije. Štitite one koji u ropskom odnosu drže svoje radnike, ne dajući im plate i ne uplaćujući doprinose. Radnici popovićevog ABS Minela, nisu primili još ni majsku platu a socijalno i zdravstveno im nisu uplaćeni već dve godine. Ljudi ne mogu da odu u penziju zbog ovakvog gazdovanja ovog čoveka a ostali koji rade kod njega žive na ivici bede, potpuno uništenog ljudskog dostojanstva. Odlična predizvorna kampanja! Stavljate mu oreol mučenika koji mora da strahuje za svoj život sada pred izbore. Pa njegovim radnicima je više ugrožen život, jer će i oni i njihove porodice uskoro umreti od gladi kako ih ovaj čovek plaća... samo što njih nema ko da zaštiti u ovoj zemlji!
*

igor

2011-10-25 11:30

a kako tajnu ne predstavlja podatak o cuvanju popovica?ocigledno je reč o marketingu
*

čitalac

2011-10-25 13:38

Poslanik zemlje u kojoj je samo nekoliko dana :)))
O tempora, o mores...
*

stevan

2011-10-25 15:04

gluposti pretnje ne dolaze same od sebe bia i policija treba da rade svoj posao i da jure one koji prete a ne da donose procene.
*

ripanj siti

2011-10-25 16:53

5000 ljudi bilo kada je kao kupio minel holding u srbiji,samo u ripanjskom basenu je otpustio 1100 ljudi a ovi sto su ostali od maja meseca im nije dao platu,penziono,socijalno nije platio godinama,unistio ripanj i okolinu,malverzacije na sve strane,i takvom *BIZNISMENU*koji je na pragu da unisti srpsku elektro privredu,obezbedjenje,ne mogu da verujem,pozivam novinare alo da malo ispitaju njegovu poslovnost,ma tri dozivotne robije je malo za njega,koliko je on ljudi u crno zavio i sto je najgore ima ih još,dodji te u Ripanj i pitaj te bilo koga o njemu a i da vidite kako mu jedan pogon zarasta u korov,postenjacina,ko ga dovede a tako je sve lepo funkionisalo barem u Ripnju
*

zoran

2011-10-25 21:20

Ko čita između redova zna da je ALO počeo predizbornu kampanju u korist DS.
*

seeker

2011-10-25 22:31

Objavljeno je u jednom dnevnom listu da je ovaj biznismen naj bogatiji u srbiji??? moguće je.Dakle skupivsi par hiljada svojih(Ruskih) para odkupio je prakticno čitavu elektro industriju MINEL Uspesnost njegovog rukovodjenja ABS MINEL holdinga je izuzetan. Za izvrsnog direktora je postavio G.Ljubu Lukica „uspesnog”rukovodioca propale firme Lola inzenjering.Svakodnevno odpustanje uz isplatu tri(3)prosecna LD.i laku noć Vrednost akcija jedan (1)dinar neko je dopisao vrednost 1800 i sada se ispituje ko je to uradio nadju li ga teško njemu.Elem nešto tu debelo ne valja. Ali,to je sve već vidjeno na zalost. Ulazak Ruskog kapitala preko ovakvih biznismena,neće Srbiji doneti neku vajdu.Policijska zastita će verovatno u srbiji postati masovna pojava.Tačno je da nema vise socijale ali prodajom ovakvih velikih sistema treba traziti da se obezbedi neki minimum zastite radnika a ne mnogih lezilebovica i biznismena koji nalaze naj laksa rešenja u odpustanju.

 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Tassel Necklaces?
.