Buduće majke (bračni par), kojima se predlažu različiti testovi, pre nego da se odluče za bilo kakvo testiranje mora da imaju ’’celovitu, jasnu i pristupačnu (razumljivu) informaciju’’ o trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze. Šta to konkretno znači? Buduća majka i njen suprug između ostalog, mora da znaju sledeće: prirodu nasledne bolesti koja ugrožava bebu, kako se bolest nasleđuje, koliko je opasna za bebu, koliki je rizik njenog javljanja, da li postoje načini da se rađanje takve bebe izbegne, zašto baš taj test, koje informacije dobija nakon testiranja, koliki je rizik testa itd. Danas, u našoj državi iz oblasti humane i medicinske genetike u pojedinim laboratorijama i ustanovama postoje prilično oskudna znanja, pa se trudnicama predlažu često testovi koji su totalno neinformativni i vrlo često beznačajni. U takvim slučajevima su zarada i novac na prvom mestu. Bračni parovi, često nisu detaljno upoznati (jer s pravom ljudi ne moraju da znaju), da u nekim situacijama, s obzirom na karakter bolesti, nije neophodno raditi agresivne testove, koji maltretiraju trudnicu, već se do značajnih informacija, može doći analizom familijarne i personalne medicinske istorije bračnog para. Time se postiže dvostruki efekat: majka se ne izlaže nepotrebnom maltretiranju, a istovremeno se smanjuje presija u porodičnom okruženju, usled eventualne pojave nasledne bolesti. Zato je pre bilo kakvog testiranja, neophodan autonomni informativni izbor pacijenta. Šta to znači? To znači, da Vam se sve pojedinosti vezane za eventualnu naslednu bolest koja ugrožava bebu detaljno objasne, a takođe detaljno (Vama razumljivo) objasni test koji se predlaže. Tek nakon detaljnih informacija i stručnog ali Vama razumljivog objašnjenja konačnu odluku o tome donosite Vi (test da ili ne je Vaša odluka). Bez potpune i Vama razumljive stručne informacije nemojte raditi genetske testove. U značajnom broju slučajeva testovi nisu neophodni, već su rešenja moguća na osnovu analize familijarne i personalne medicinske istorije.