Diskusije : Trudnice i mamice

 Komentar
Bullying
Vanderbilt
(whatever)
26. oktobar 2015. u 15.10
Sad kad sam već tu, da vas pitam još nešto… Kako ste se postavljale u sličnim situacijama I imate li neki recept za resavanje ovih problema?

Moj sin ide u prvi razred. On je prilagodjeno I drustveno dete, znaci nije stidljiv, izolovan, povucen, usamljen I tome slično – sto su obično žrtve vrsnjackog nasilja. Ne uklapa se u taj profil uopste. On je veseo, ima puno drugara, sa svima dobro funkcionise, voli skolu, dobro mu ide, fizicki je aktivan, ide na tenis, voli da se jurca, nije smotan I smusen.

Prošlog meseca, međutim, se desio incident u skoli, da ga sad ne prepricavam u detalje, ali poenta je da ga je njih petoro napalo, srusilo na zemlju, seli su mu na stomak, na vrat, devojcica sa strane je vikala „sutni ga, sutni ga”, pazi, ovo su prvaci I deca iz njegovog razreda…. Mi to znamo samo zato što je moj muž u tom trenutku bio u dvoristu skole trazeci sina da ga povede na lekarsku kontrolu, a bio je odmor I deca su bila napolju. Isprva nisu mogli da ga nadju, a onda je on iz nekog zbunja istrcao zajapuren, I čim je video tatu poceo je da place, I govori da su ga napali I udarali Itd…. Uciteljica koja je kao bila na monitoring duty je rekla kako su ga ta deca nešto zadirkivala na početku odmora, ali ona nije videla ništa značajno da se desilo. Nije, jer stoji na ulazu u skolu, a deca jurcaju po poljani I niko ih ne kontrolise. Muž je odlepio, nešto joj je skresao I izasao napolje jer su kasnili kod lekara. Naravno, ja sam istog dana otisla u skolu direktno, da razgovaram sa uciteljicom koja je bila napolju I proverim šta se zapravo desilo. Pošto sam rekla da dete nije tog dana htelo da se vrati u skolu, da je jako uplasen I prenerazen I da mi nije jasno kako se moglo desiti da petoro dece napadnju jedno dete a da odrasla osoba u okolini to ne detektuje, tu se pojavila I direktorka koja je odmah otisla u razred da resi tu situaciju. Nakon celog popodneva razgovora sa tom decom doslo se do toga da su se oni samo „neodgovarajuce igrali” I da nisu namerno mog sina uhvatili u masinu, već da se on prosto zatekao tu, slučajno. Slučajna žrtva. Deca su kaznjena I sve to. Pisali su mu pisma, izvinili se, whatever.

Posle nedelju –dve, dete mi dolazi kuci sa masnicom ispod oka. Ja zabezeknuta jer izgleda kao da je bio na boks mecu. On kaže igrao se sa drugarom na odmoru, a onda mu je prisao jedan decak iz one prethodne grupe, prebacio mu kanap za preskakanje oko vrata a druga devojcica (opet iz one prve price) je povukla taj kanap tako jako da je on udario glavom u ovog decaka I dobio masnicu. Prijavio je nadleznoj uciteljici na odmoru, ova je rekla deci da „nema prebacivanja kanapa preko ničijeg vrata” I na tome se sve zavrsilo. Do sutradan, kad sam ja pozvala njegovog ucitelja I pitala da li zna šta se juče desilo – ne zna. Pa pitam jeste li videli njegovu masnicu ispod oka, kaže da, on je rekao da se sudario sa nekim glavom. Ja objasnim šta se desilo I napravim frku oko toga da mi detetu neko prebacuje kanap oko vrata u skoli I gde su odrasle osobe dok se to desava, šta planiraju da urade, zašto su to uvek ista deca itd. On me posle zove, kaže potvrdili su da se incident desio, da on nije bio deo igre već je bio žrtva tudje „igre” ali da je masnicu dobio kad je naleteo na tog decaka prilikom trcanja po dvoristu a ne prilikom tog incidenta. Sledeći koraci – oni će da pojacaju nadzor u dvoristu I mog sina da ohrabre da prijavi slične incidente, ali opet tvrde da se ne radi o „targeting” nego o „proximity”. Znaci on je opet slučajna žrtva, mogao je biti bilo ko .

Devojcica koja je umesana u sve to, to sam shvatila pre koji dan, ide sa njim na tenis vikendom!!! Oni se jedno drugom ne javljaju na tenisu. Ona je jedna mala razmazena Ruskinjica koja se kezi I smeska I trepce (bas prenaglaseno kao karikatura) dok joj se treneri obracaju, I odmah sam provalila koji je to tip devojcice, sve mi je jasno.

Ja sam sad u dvostrukoj neodumici :

Da li uopste treba da reagujem na njeno prisustvo na tenisu tj da li da skrenem paznju trenerima na situaciju, da se upustam sa njenom mamom ili da ostavim da se spontano odvija? Koliko sam primetila on nju ne registruje uopste tamo, radi svoje, prica sa decom, slusa trenere. Nemam utisak ni da je se boji, ni da mu smeta, ni da ga je briga, ni da se stidi, niti ista. Znaci on je ravnodusan ili bar tako izgleda. Ona je sa druge strane čini mi se dobro svesna situacije, jer sam je uhvatila da me gleda tokom treninga, par puta, a onda sam se ja zagledala u nju tako da se sledila. Nisam joj se obratila, majka joj nije bila u blizini, uvek sedi posebno I udaljeno od drugih, bez izraza na licu. Da je u tom trenutku bila bliza, verovatno bih joj se obratila.

Drugo, na koji način da nastavim sa skolom? Ja se nadam da se ove situacije neće ponavljati ali za slučaj da se nastave – da li je neko imao iskustva, koje su procedure, koja su moja prava I kako to sve izgleda. Treci put apsolutno ne dolazi u obzir da se zavrsi na „proximity” bs, zahtevacu mnogo konkretniju akciju, posledice pa ako treba zvacu superintendenta da se resi stvar. Ja imam zapisnik svakog dogadjaja I razgovora, a sledeći put ću da posaljem mejl direktorki pa da je onda zovem, jer hoću da imam I trag interakcije. Ja ne bih da se sukobim sa skolom posto-poto, ne bih ni da od svog sina pravim žrtvu vise nego sto on to jeste, pre svega zbog njega I odnosa sa decom, postoji ono sto zovu „self-fulfilling prophecy” … ne bih da mu preteranim reakcijama stavim metu na celo pa da ispasta do kraja skolovanja, a znate već da mi dodje da se stustim tamo I naucim tu decu pameti u svakoj ovakvoj prilici.

I takođe, kako dalje sa njim? Mi nismo pospesivali agresiju kod dece, u skoli ih uce da ne uzvracaju udarac, ali posle ovih dogadjaja, mi smo mu rekli da ima pravo da se brani od napada, da ne zapocinje prvi nikada ali da ne ostane duzan onome ko ga dira, jer realno mi se čini da je to jedini način da se ti mali bullies otkace. Oni će na zalost ići pa traziti nekog slabijeg od sebe, ali njega sigurno vise neće dirati posto stvarno nije slabic I nije za salu pokaciti se sa njim Prosto ne vidim da je uputno da ja njega ucim da bude pacifista I da ne vraca nikome fizicki, kada vidim da tamo apsolutno nema niko od odraslih ni da primeti šta se dogadja a kamo li da se umesa ili da mu pomogne ako zatreba.

Ideje, saveti, iskustva, sve dobrodoslo.

Hvala!!!
Barilli
(bez_izuvanja)
26. oktobar 2015. u 15.40
Imala sam iskustvo prošle godine, gde je moj sin bio direktno targeted, ali ne fizički nego cyberbullying. Škola je navodno preduzela svašta, na kraju je bilo tresla se gora rodio se miš, ja sam se mentalno i emotivno istrošila, zamrzela ih, išla sam čak i kod šerifa i kod superintendanta. Oni su se zaštitili, i ostala mi je jedino kao opcija da to eskaliram na nivo štampe ili tužbe. Pošto nije bilo fizičkog ozledjivanja već samo emotivnog, shvatila sam da ništa neće biti od toga. ( navodno nije otkriveno ko je odgovoran za to, što je na neki način još gore, jer ne znaš ko ti detetu zlo misli)
Ako bi mu neko nešto rekao što je bilo uvredljivo, ja sam direktno emailovala roditelje i rekla im da popričaju sa scojim detetom i da neću dozvoliti takvo ponašanje prema mom detetu.
Kazna za školu ove godine je da nema donacije od mene kao što ie bilo do sada.
tamara
26. oktobar 2015. u 16.52
Mi smo imali sličnu situaciju sa jednim detetom, vremena je trebalo da nam ispprica šta se desava i još mnogooo vise da se sve zaboravi.iako je nama rekla uvek da je sve ok , nije bilo, nije htela o tome pricati.
Radi na njegovom samopouzdanju jer se često to „poljulja”. Ja ne bih cekala da se nešto desi treci put, dizi sve na noge, uradi sve da tvoje dete oseca sigurost, da mu se izvine.
Ja bih isla odmah kod direktora i zahtevala da se obaveste roditelji i naravno da dobijes povratni info.za malu ruskinju bi rekla i treneru i mami koja neće reagovati verujem, ali bih je naterala na to.možda zvuvi da preterujem ali kad tvoje dete pocne da ga boli stomak kad treba u skolu, kad pocne da izbegava vremenom ddecu e ona ti dodje da glavu lupaš od zid a tad je teško biti pametan. Ne znam ali ja od te epizode ništa ne prepustam slučaju.
Lavica71
(Menager)
26. oktobar 2015. u 20.37
Znaci desilo se dva puta? Onda će se desiti i treci put, budi spremna na to. Moj savet zapisi dane, datume i izgled svog deteta kada se to desilo i sa kime si iz skole, razgovarala (ime i prezime, vreme kada si razgovarala, i šta su rekli da se desilo, i šta su obecali da će učiniti). Uz sve to svaki put slikaj svoje dete i stavi datum na sliku, sve kompletiraj i imaj za slaki slučaj. I videces kada imaš sve na papiru, ljudi se mnogo drugacije ponasaju. I svaki put napravi frku, a momka upisi na borilacke vestine.
Na sreću, moji idu u privatnu skolu, tako da joj nismo osetili taj način „komuniciranja”.
Sve najbolje i znaj da si ti u pravu
Lavica71
Gala06
(......)
27. oktobar 2015. u 02.11
Kad su ovakve stvari u pitanju ja sam radije da pocnemo da radimo na sebi odnosno detetu, menjamo sebe/dete izadjemo iz uloge žrtve, naucimo dete da prepozna i da se zastiti od bullyinga. Potrazi u tvom mestu gde živis da li postoji trening ili radionica koja ima anti bullying program, oni će vam dati dobre ideje ili smernice kako da se zastitite.

Ono sto piše Lavica mi se jako svidja, samo mislim da je to sporoji proces, a i neće skroz iskoreniti bullying. Bullyinga je oduvek bilo i uvek će ga biti, ta deca jednostavno namirisu ' žrtve'. Zato kažem da se svako pobrine za sebe.

Ta mala na tenisu, pa ako mu tamo ne pravi problem zašto bi je dirala ili skrenula paznju trenerima na nju?

Secam se , bila je i ranije slična tema...

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=140&id=16768479&thread=16768382
tamara
27. oktobar 2015. u 04.36
Malu na tenisu gleda mamma a kad prvi put bude bez mamme ona će nastaviti po starom, ona ne gleda okolo bez razloga nego sto je svesna svog ponasanja.on da fuli lopticu jednom to će sutra biti tema maltretiranja ovog decaka.nazalost ali takva deca traže žrtve svuda oko sebe.norilacke vestine su idealne za podizanje samopouzdanja i svi treba da rade na svom detetu ali kad njih pet svakodnevno zeza to dete tu samo roditelji ne mogu pomoći.nije rešenje da se dete sklanja i resava s njima, da ide u skolu prvacic i razmišlja kako će drugi reagovati.to se mora zaustaviti a sami rodilji ne mogu.mala ruskinja će okrenuti još dece protiv njega i zato treba je zaustaviti.koliko taj decak razmišlja šta će ruskinji sutra pasti na pamet tako i ona razmišlja da li će njeno ponasanje doći do roditelja trenera.kad ona odustame i deca oko nje će.ko god je umesan u to treba da se izvine detetu jer on ništa nije radio.sigurna sam da ovaj decak nije jedina žrtva
BigSur
27. oktobar 2015. u 12.18
Iznenadio me Lavica71 komentar (koja inače trezveno piše) da bullying/nasilno ponasanje ne postoji u privatnim skolama. Postoji u svim skolama. Negdje vise negdje manje ali se desava.
Lavica71
(Menager)
27. oktobar 2015. u 13.03
Nasa skola je specificna, tako da za sada toga nema. Imamo sreće, mogu tako da kažem. Ono sto želim da naglasim jeste, da se buying nikada ne desava slučajno, i zaista mora da mu se pridje veoma ozbiljno i sudiozno.
1. Važno je da decko pocne da trenira neki sport i da se „glas' o tome ”pusti' kroz razred/grupu. Šta je sa ostalom decom u razredu? Jel i ona imaju slucna iskustva?
2. Jel ta devojcica vodja copora ili samo ona koji 'huska'? Tu je značajna razlika, jer devojcice znaju da budu surovije u ovome od decaka. U skakom slučaju, filozofija copora je takva, da ga sigurno ne napadaju 1:1 ali kada su na gomili, to je onda druga prica.
3. Želim da naglasim da ovde „lepa reč gvozdena vrata ne otvara” znaci samo strategija i akcija. Prvo šta mogu da predlozim pored sporta, jeste da na odmoru uvek seta u drustvu, time opada verovatnoca napada, zatim razgovor da roditeljima, preko skole ili van nje, zatim strategija „dopadanja' koja daje jako dobre rezultate kada je devojcica vodja copora ( skrenuti paznj devojcici, pre njenim ”coporom„ da se da primetiti (da su svi primetili) da se njoj dopada taj decak pa zato ga stalno ”napada„ i sl).
U svakom slučaju Srećno
Lavica71
Vanderbilt
(whatever)
27. oktobar 2015. u 14.00
Hvala na komentarima. Iskreno mi se čini da nju zivcira sto on nju ne ferma ni 5% i da na ovaj način skrece paznju na sebe ili izivljava taj neki kompleks buduci da je ocigledno od fele koja mora uvek da bude primecena i voljena inače ništa ne valja. Ona je čini mi se hushkac. Tačno, incidenti se nisu desili 1:1 već u grupi, tj oni u grupi a on sam. Juče mi je pokazao gde se igraju tokom odmora, gde stoje ucitelji itd. Planiram ovih dana da idem tamo za odmor, sednem na klupu u park i gledam šta se desava.

On i dalje ne deluje uznemireno (bio je uznemiren nakon tih incidenata, ali nije se zadrzalo), skolu voli, juče mi je rekao da ga je jedan decak (iz te grupe) gurnuo na odmoru pa je onda sin gurnuo njega i ovaj je pobegao. Ne znam da li je istina ili on sad pokusava da me ubedi da ume da se brani.

Razmišljali smo o borilackoj vestini. Teakwondo je u blizini, da li je to dobra ideja? O borilackim sportovima ne znam ništa. Pitala sam svojevremeno za mladjeg sina, ali kod njega je to potrebno za samokontrolu :)
Njanja
(*)
27. oktobar 2015. u 14.04
I mi smo imali par puta sličnih situacija.
Resavala sam veoma brzo i kratko 3 do 5 dana maximalno i uvek je davalo rezultata.Naravno, ponavljalo se sa drugim akterima, ali moj metod bi ostajao isti:)

Kada bi mi se moja dece pozalila na nekoga, samo bih im rekla da doticnom uzurpatoru prenese pozdrave od mame i da ako ne prestanu da ih kinje da će mama doći sa sve policijom u skolu:)
(naravno da ne bih, ali deca moraju malo da imaju zdravog straha:)
Ovo nekad radi iz prve, ne budu zackivani, a redovano ih ispitujem kako se doticni posle ponasa/ju prema njima.

Bilo je slučajeva da decu nisu za ozbiljno shvatali tj. mamine pozdrave:) e onda bih se već sledećeg dana pojavila u skoli za vreme pauze ili rucka, a onda zovnem sina i kao setamo okolo i pricamo, a pritome ga pitam da mi pokaze doticnog. Pridjemo onako izbliza i samo glasno kažem „aham” i pogledam ga značajno ili čak „so you're... aha” i stavim do znanja ko sam, jer vidi moje dete pored mene i da zna da sam ga zaista i pozdravila :)
Vise se nikad nije ponovilo, barem ne sa istima.

tamara
27. oktobar 2015. u 16.48
Teakvondo toplo preporucujem.
Njanja
(*)
27. oktobar 2015. u 17.33
maja3s
(diskutant)
27. oktobar 2015. u 17.58
dobro dosli u stvaran zapadni ili danasnji svjet...

dakle svi smo prošli kroz slično...i mi smo...sad da ne pišem sve šta se desavalo ali mi smo u svakom slučaju imali problem sa uciteljicom...uglavnom direktor nam je rekao da mora da zastiti svog radnika iako zna da smo mi u pravu...

sve se dobro zavrsilo na kraju...sve će to proći..djeca porastu a i kad su velika treba im zastita i podrska...mislim da je gore kad su veliki...dosta toga ne kapiraju a i neće da cuju :))
Snezana
28. oktobar 2015. u 03.19
Bas mi je zao zbog nastale situacije i nadam se da će se i brzo i dobro rešiti. Direktoru reći da ocekujes da se roditelji dece obaveste šta su radili i da sa njima porazgovaraju da se to ne tolerise u skoli. Ako ovo rade sa 6 godina u prvom šta će biti kasnije, ako ne bude tvoj sin biće druga žrtva. Direktor koji ne uzima ovo ozbiljno bi sa moje strane bio prijavljen. Ovde po zakonu postoji tacka da deca moraju imati bezbednost u skoli.
LeaDiKaprio
(shumska)
30. oktobar 2015. u 02.46
Siroto dete :(

Ovo je bolna tema, jedno klupko koje se neda odmrsiti. Normalnu decu uce da ne uzvracaju udarac, jer nemaju dovoljno radne snage da regulisu bitke koje bi se vodile da ih uce da se udarci uzvracaju. Takođe insurance koje bi placali za povredjenu decu postavilo bi ogromne prepreke besplatnom skolovanju.

Tako će skola da prezivi, a ucenici - šta im Bog da. U atmosferi „ne uzvracaj udarac” bujaju agresivci.

Bullying je opasan za dete (sto naravno ne moram ja da ti kažem, mogu da zamislim kako je strasno). Evo nekih ideja:

1. Dosadjuj. Zovi svakodnevno. Follow them up till they are blue in the face. Ne ostavljaj ih na miru. Svaki dan. Ko je danas dezuran. Jel znate šta se desava sa mojim detetom? Jel znate da ga tuku? Možeš da budes fina ili bitchy, ali neka jedina stvar koju budu sigurni da će da se desi sutradan je da ćeš ti da ih zoves i da ih pitas kako će danas da zastite tvog sina.

2. Eskaliraj. Novine, Internet, plakati koje ćeš da delis ispred skole. Stavi skolu na los glas, kao skolu u kojoj se ne stite deca i nikoga ne interesuje ako detetu pomodri oko.

3. Premestaj. Vredno razmatranja. Bullying zna toliko da bude opasan da deca naude sama sebi. Terminalno ili dusevno. Ali rane znaju da budu teske.

4. Dete: psiholog (tvoj, ne skolski, svi oni duvaju u istu trubu oca im jbm). Govori mu lepe stvari. Najvaznije je da dete shvati da nešto nije u radu sa NJIMA, a ne sa njim. Ovo je mnogo teze postici nego sto zvuci.

5. Preuzmi stvar u svoje ruke.
a) Maltretiraj roditelje. Ne ostavljaj ih na miru.
b) Sacekaj decu (ovo smo mi uradili) jednog po jednog i nagrebi im se milosne majke. Reci im da imaš snajperistu koji će im ubiti i oca i majku ako ti napadnu sina još jednom.
Naravno, napad mora da bude verbalan, jer za bilo koju samarcinu koja je apsolutno zaslužena možeš u zatvoru da zaglavis.
Ako te dete prijavi, naravno sve negiras.
Može osoba od poverenja da se sakrije iza zbuna. Fake brkovi, whatever. Kaži - vidis onog tamo? Jel vidis kako drzi jaknu? To je pistolj i samo mi takni mog sina još jednom, sledeći put će sacekati tvoju mamu i ubice je na licu mesta.

5.b) je na ivici zdravog razuma, ali za svoje dete ja bih lično podavila bulije, njihove familije, komsije, postara i kanarinca.
Oli1
30. oktobar 2015. u 06.42
ha, ha, ha...ovo predhodno neću komentarisati.

Nego mene iznenadjuje stav ljudi cija deca nisu iskusila ovako nešto. Kad pricam o tome imam govore mi da ne veruju da je to bas sve tako crno. Mora da ima neko logicno objašnjene. Vidim da misle ova preteruje, ona je majka koja je suvise brine I time ne čini uslugu detetu, neki me jednostavno gledaju belo bez komentara.
Opet ja kad sam u situaciji da vidim da je bilo koje dete maltretirano, ne okrecem glavu odmah reagujem.

Naravno da o tome ne pricam nepoznatim ljudima, ljudima bez dece, znaci samo par prijatelja pa I to vro retko. Možda je to samo moj utisak.
Majka jednog bulija od 15 godina mi je rekla da se ona ne mesa u decije stvari I da joj se ne obracam. Moja sin je 12, u tim godinama mislim da je to velika razlika. Sesti razred I prvi srednje.

LeeLu
30. oktobar 2015. u 07.01
Iznenadio me Lavica71 komentar (koja inače trezveno piše) da bullying/nasilno ponasanje ne postoji u privatnim skolama. Postoji u svim skolama. Negdje vise negdje manje ali se desava.

U privatnim skolama ovakve situacije se retko dese - ali jednom. Ako se bullying ponovi ta deca po pravilu odmah 'lete' iz skole.
tamara
30. oktobar 2015. u 09.35
Lea, ti se zezas? Kakav bre snajperista?!!! Ili maltretiranje dece.
Treba prvo pomoć svom detu ili bilo kojoj žrtvi a zatim i toj nadilnoj deci.zato mora svi da saradjuju, roditelji, direktor, treneri inače nema ništa od toga.
Ovde se žrtve ne premestaju u drugu skolu nego nasilnici, direktor mora da resi to ili može i onda leti iz skole, na svakom roditeljskom se spominje da svk imamo odgovornost za zdravu sredinu ili kako se već kaže.
I nije tačno da toga nema u privatnim skolama, tamo je psihicko zlostavljanje česta pojava.
Isto nije tačno da se to samo stancima desava sto između redova procitah.to se desava svugde a roditelji su ti koji vode proces.mi smo prošli kroz gungulu i nije lako ali ponekad mi se čini da su roditelji gori od dece.
No moj savet je već kad se zna šta se desava bez suvisnih reci treba deyetu samo raditi na samopouzdanju, gungula će proćiali cilj je izaci iz toga bez mentalnih pisledica koje deca sakriju, neće o tome da pricaju.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
30. oktobar 2015. u 09.57
I ovo se desava u prvom osnovne? Mislim razumijem sporeckanje, gurkanje, 1-na-1, koskanje - toga uvijek imaš među djecom. Ali to grupisanje ...

Nisam citala ostale komentare, međutim mišljenja sam da te stvari treba da se rijese po kratkom postupku. Nikakve price I pridike, direktori, uciteljice, itd.

Meni se prošle godine mladja cerka (tad je bila u JK) pozalila kako je jedna djevojcica stalno gura (ne ide s njom u razred već u boravak posle skole). Ja je malo ispitala o situacijama, šta se konkretno desilo ili šta se desava, da li je prijavila tetama - kaže jeste, a vidjela je I teta sama kad ju je ova mala gurala.

„I, šta je teta rekla/uradila?, pitam ja. Pa eto, kao rekla je to nije lijepo, ne smije to da radi I poslala je u time-out. Međutim na kraju čitave te price mene moja mala pita mogu li ja da kažem toj djevojcici da je ne udara.

Prvo sam cerci rekla da treba da se brani I ako je ta mala opet gurne da je slobodno odalami kako zna I umije I cime stigne.

Ubrzo nakon te price, desilo se da je ta mala bila prisutna kad sam dosla da pokupim cerku (ona je ili JK ili SK), I onda sam je pozvala, cucnula tako da smo oci u oci, predstavila joj se ko sam, tj, da sam Aleksijina mama I rekla joj da sam čula da ona gura I udara Aleksiju. Svo vrijeme je uciteljica tu pored stajala, ali je ja nisam fermala niti sam je pitala ista.

Moj ton je bio kulturan ali ”stern„ - djeca postuju autoritet I moras im se tako I predstaviti.

Na kraju sam joj rekla da joj slučajno više ne padne na pamet da gurne ili udari Aleksiju, da treba da se lijepo igraju zajedno, ako mogu I žele. U suprotnom ne treba ni da se igraju zajedno.

Posle toga mi se cerka vise nije zalila, a često kad bih je kupila bih vidjela kako se zajedno igraju. Jave se jedna drugoj, pozdrave se, I ja joj se javim I pozdravim je, I to je to. Vuci siti a ovce na broju.”
LeaDiKaprio
(shumska)
31. oktobar 2015. u 02.11
tamara treba raditi na samopouzdanju, ali radi se o detetu u prvom razredu! Još decak, a decaci su u razvoju sporiji u tim godinama. Cuj, samopouzdanje, ajme meni. Dok se mali samopouzda oplavice ga kao patlidzan.

Bullying je ozbiljan problem i pitam se da li je nekome palo na pamet da core belief koji usadjuju deci da bi njima posao bio laksi (ne uzvracaj udarac) zapravo doliva ulje na vatru? Plus što se uzvracanje udarca (bar u ovom delu sveta gde sam ja) ne kaznjava. Koji je to sludjujuci sistem?! Ne uzvracaj, ne uzvracaj, a kada uzvratis onda nema posledica. Ko je smislio takav sistem, ispozdravljam mu se matere idiotske.

Ne znam kako smo mi izlazili na kraj sa time. Ja sam znala zlostavljace kad sam bila dete, ali sam ih se klonila. Eto, sreća moja. Inače u ona vremena još je to dete kod kuce dobijalo batine jer kuka i pekmezi se.

Dete treba uciti samopouzdanju, ali u tim godinama mislim da je podjednako važna poruka da dete nije samo i da roditelji razumeju njegovu situaciju. Dete koje misli da ga ne razumeju pocne da se stidi i povlaci se u sebe.
tamara
31. oktobar 2015. u 04.04
Da, lea, treba raditi na samopouzdanja, da dete ne izgubi svoje.i da, treba da zna da nije samo, zato svi se trebaju ukljuciti, svi odrasli i dati jasnu piruku detetu žrtvi da on nije ništa kriv.zato i postoje odrasli.

Ja retko ostanem bez teksta ali od tvojih predloga sam ostala.ti predlazes nasilje nad decom sto je meni nezamislivo.poenta jeste da se fizicko zlostavljanje zaustavi a ti saljes detetu poruku da je psihicko ok.To je meni pogresno.
Deva se ne smeku udarato i psihicki maøtretirati pa i na drugoj planeti da živis, toliko bi svi bar trebali znati.no, ocigledno da smo razliciti.iskreno se nadam da nećeš svoje metode iskoristooti na nekom detetu.
Vanderbilt
(whatever)
31. oktobar 2015. u 08.39
„Bullying je ozbiljan problem i pitam se da li je nekome palo na pamet da core belief koji usadjuju deci da bi njima posao bio laksi (ne uzvracaj udarac) zapravo doliva ulje na vatru? ”

Slazem se sa ovim 100%. Iritira me strasno to što ih uce da je u skoli „hands off policy” yet somehow, only good kids follow this policy. To upravo vodi tome da bullyieudaraju, guraju i maltretirau, povremeno snose neku konsekvencu, a dobra deca se ne brane i time postaju omiljena meta.

Nisam razumela pre destak godina kada je jedan nas prijatelj koji je tad imao decu u osnovnoj skoli, rekao da mu je sin dosao sa masnicom na licu jedan dan i kad je čuo šta se desilo, i da se ovaj nije branio jer je to „zabranjeno” i sve tako, on mu je rekao „ne budes li se branio i sledeći put, prebicu te kad dodjes kuci” :) Mislim meni je to tada delovalo kao crnjak. Sada donekle razumem. Deca su zbunjena. Na krjau, i roditelji ih često uce pacifizmu i da nije lepo udarati, da se koriste reci i sve to, a onda kad vidis da ti dete strada u skoli, onda mu kažeš „brani se” a njemu je već ugradjeno u svest da nije lepo udarati. Ma...

Čula sam od sina da je ovoj deci zabranjeno do kraja polugodista da se igraju na travi, samo smeju da budu na betonu ispred skole. To je opet zato da bi uciteljima bilo lakse, jer bi inače po hladnoci i ucitelji morali da stoje usred poljane. Ali dobro makar neka konsekvenca.

S_Girl
31. oktobar 2015. u 13.48
Uhhhh kako djeca mogu biti surova i to tako mala. Ja sam ubjedjena da potice iz kuce tako da prica sa roditeljima možda ništa i ne promjeni. Mi trenutno imamo slučaj a razredu moje cerke. U pitanju je jedan djecak koji je stalno gurka i udara. Pricala sam sa uciteljicom i navodno ona kaže da on nju mnogo gotivi al posto se igra dosta sa djecacima da su oni dosta grubi u igri. Kao pokusavaju da ih razdvoje i da se igraju sa drugom djecom al navodno ne uspjevaju. Cerka mi kaže da ako se igra sa nekim drugim da on odma dodje i zove je da se igra sa njim. Mislim ok je da se igraju zajedno ali on prelazi granice igre jer je dosta agresivan. Neki dan je čak i u loker gurno dok je jedan dan dosla sa ogrebotinom na vratu. To nikako nije ljepa igra. Ako se uskoro ništa ne promjeni i uciteljice ne mognu to da rjese, sledeće je pricanje sa njim. Nisam bas sigurna ako će uciteljice dozvoliti da mu se obratim al probacu. Ne planiram da prepadam djete već da mu ljepo objasnim da taj način igre nije dobro dosao. Ako to ne uspije onda sa roditeljima i posle toga sa direktoricom.
skoljka
(student)
31. oktobar 2015. u 15.18
Posle svega sto cuh i iscitah, mislim da jenajbolje uciti dijete da uzvraca, ako te napadne, udarac za udarac, ni vise ni manje, i još posle reci uciteljici i roditelju naravno. To nisammislila sve donedavno, bila sam sva u pacifizmu, al kako su mi djeca porasla, oci su mi se otvorile. Lea, i opet se slazem s tobom, pozdrav:) duhovito, ironicno i istinito;)
LeaDiKaprio
(shumska)
01. novembar 2015. u 06.47
Normalno da se slazes, pametna žena :)

Svi smo naravno drugaciji. Meni je ozbiljna fizicka povreda podjednako strasna kao i dusevna. Kao sto mi ništa nebi bilo sveto da znam da će mui neko unakaziti decu fizicki, naneti im teske telesne povrede, tako mi ništa nije sveto da znam da će mi ih neko psihicki ubogaljiti. Maltretiranje dece od strane vrsnjaka može proizvesti ozbiljne psihicke posledice. Mislim da je pretnja snajperom sasvim odgovarajuca. Na pitanje moje dete ili bilo koje drugo - ja zaista nemam dilemu. Pogotovu što se radi o tome da je moje dete žrtva.

Mislim, kakav pacifizam i pzde materine. Sve je lepo dok je lepo, ali kada mi gurnes prst u oko nemoj dobrom da se nadas.
BEHEPA
02. novembar 2015. u 03.12
Lea, zbog pretnje tipa „I'll kill you (or your family)” u Americi posle 9/11 možeš da zavrsis u zatvoru. Pretnja ovog tipa se podrazumeva kao teroristicka. Zato ima da biras šta ćeš da kažeš koliko god da nisi mislio ozbiljno.

Inače mi se najviše svidelo šta je Njanja napisala: poruka po detetu da će mama da dodje s pandurom, pa onda ono zagledanje i odmeravanje posle skole. Sasvim dovoljna intimidation taktika, mali siledzija će da ukapira ocas posla.
LeaDiKaprio
(shumska)
02. novembar 2015. u 23.25
Za moju decu ću da robijam i dozivotno ako treba. Ne vidim koji je problem u pitanju.
skoljka
(student)
03. novembar 2015. u 14.15
Ma dajte žene, opustite se, Lea koristi stilske figure u svom pisanju, čitajte malo između, iznad i oko redova.
maja3s
(diskutant)
11. novembar 2015. u 05.11
ja sam sad gledala emisiju sa prve o pokojnom Aleksi i bas me potreslo...emisiju imate na yt. zivot prica

ovu skolu Sreten Mladenovic u Nisu treba zatvoriti...država treba da reaguje...ministarstvo da skolni nesposobne ljude iz obrazovnih institucija...čak sam vidjela na FB profilu spokojnu direktorku suzanu ickovic popovic sa porodicom...kako ljudi ne mogu da saosjecaju i osjecaju druge ljude...druge porodice i njihova osjecanja...
ne kažem da ovi njima ne prjete...ali toliko nastavnika da se ne sjeca slučaja...oni koji se ne sjecaju imaju kratko pamcenje ne ili demenciju treba skloniti sa radnog mjesta...

saucesce porodici
violinplayer
(IT)
23. novembar 2015. u 18.19
Isto se to meni desilo (u Australiji). Nije bilo drugog nego dodjem na odmor, pridjem dvojici koji su ga maltretirali (New Zealand poreklo - i ucitelji misli da je beznadezno sa njima), cucnula a njihov nivo, pogledala vodju cvrsto u oci i rekla ako ikada takne mog sina da će imati posla sa mnom (sve to tihim i odsecnim glasom - mafija stil). Nikad vise ga nisu dirali, a kad ih vidim posle skole uvek mi se pristojno jave.
markomarko12345
(Inzenjer)
02. mart 2016. u 19.02
Ovo sam dozivljavao na svojoj kozi. Šta ćeš, deca mrze matematicare a još ako si nov onda te mrze i plase te se...moja prica je bila o dolasku na Vracar, i ono čega se dan danas secam kao prvog utiska je bio taj grch na licima klinaca.

Meni je pomoglo da odalamim bar nekoga od njih ako prvi krenu, pa dobio batine ili ne. Ako neko od tebe dobije makar jedan udarac, sledeći put će sigurno da ga se seti kad te vidi.

Ako pustis da te gaze samo tako, dobro dosao u ulogu dezurnog sundjera, na kome će početi još malo da se izivljavaju i poletarci iz predskolskog.

Dobar predlog za borilacku vestinu je dzudo. Kad baci nekoga tako da ovaj poleti i tresne, delovace jako zastrasujuce za drugu decu. Psiholoski efekat je propracen i fizickim, jer jedno bacanje resava obično sve, naročito kad se pridoda udarac na palog.

Drugi dobar predlog je neko udaranje. Pesnica u nos i fudbalski sut u testise su me mnogo puta spasli.

Naucite dete da nikad ne udara prvo, ali kad ga diraju ili vidi da će doći do nevolje, da uvek bije sve dok ovaj drugi ne bude u stanju da ga povredi...
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.