Diskusije : Trudnice i mamice

 Komentar
Ambivalentna majka-Zoran Milivojevic
Ringispil011
(profesor muzicke kulture)
26. maj 2012. u 03.47
Život i stil
FORMULE ŽIVLJENJA
Ambivalentna majka
Ilustracija Srđan Pečeničić

Kada neko prema nekoj drugoj osobi pokazuje dvojni odnos, koji je i pozitivan i negativan, tada kažemo da je prema njoj ambivalentan. Odnos majke prema detetu je poslednje mesto gde bismo očekivali ambivalentnost. Brutalni postupci pojedinih majki prema svojim bebama i maloj deci, uključujući ubistvo deteta, čedomorstvo, sasvim su suprotni od naših uveranja o urođenom materinskom nagonu, o arhetipskoj prirodi bezuslovne majčinske ljubavi. Zato se pitamo: Kako majka može mrzeti vlastito dete?

Trenutak kada je organizam neke devojke spreman za materinstvo je sve dalji od trenutka kada je ta ista devojka emocionalno spremna da bude majka, da svoje potrebe i želje podredi potrebama deteta. Prema transakcionoj analizi svako od nas, bez obzira koliko ima godina, nosi u sebi svoje dečje Ja – izvor potreba, želja i zabave. Žena je spremna da bude majka kada je spremna da na neko vreme isključi to svoje dečje Ja. Tada se može posvetiti zadovoljenju potreba svog stvarnog deteta – sina ili kćerke. Ukoliko ga ne isključi, majčino dečje Ja razvija prema stvarnom detetu odnos starije sestre koja se oseća ugroženom od mlađeg deteta, tako da reaguje ljubomorom, zavišću i mržnjom.

Vrhunac neprijateljstva je kada majka počinje da misli da joj je dete svojim rođenjem upropastilo život. Doživljava da je rađajući dete, odbacila svoj vlastiti identitet, aspiracije i ciljeve, način života koji bi trebalo da joj donese sreću. U okviru ovakve iracionalne logike „ili ono ili ja”, odbacivanje ili ubijanje deteta je neka vrsta majčine samoodbrane.

Predstava o „savršenoj majci” koja, kada rodi dete, potpuno zaboravlja na sebe i koja se trajno posvećuje detetu ili deci, žrtvujući se za njih i porodicu dvadeset i četiri časa dnevno, narednih osamnaest godina, zastrašuje buduće majke. Pogrešno verujući da je potrebno da se potpuno i trajno odreknu sebe, svog dečjeg Ja, sve više mladih žena prolongira trenutak rađanja deteta želeći da do tada što više uživa u životu. Neke se zbog toga svesno odriču materinstva.

Previsoki kriterijumi „savršene majke” čine da se žene osećaju nesposobnim za ulogu majke, zbog čega njihovu trudnoću i porođaj prate velika teskoba i snažna depresija. Trudeći se maksimalno da u prvih pola godine nakon rođenja detata dokažu da su „savršene majke” neke žene doživljavaju sindrom izgaranja. Tada mogu doživljavati različite destruktivne i užasavajuće porive prema deci (koje nikada ne sprovedu u delo).

Za razliku od savršene, dobra majka se intenzivno posvećuje detetu privremeno, tokom prve tri godine, posle čega se vraća u svoje druge uloge. Znajući da će biti tako, one imaju mnogo manje razloga za ambivalentnost.
Zoran Milivojević
objavljeno: 26.05.2012
smaragdi
(mama jednog prelepog decaka)
26. maj 2012. u 04.05
sto tokom samo tri godine?
inače ne bih da komentarisem...
Komunikativna
(($))
26. maj 2012. u 04.57
Možda procentualno gledajuci jer se mnoge vracaju na posao a dete pocinje da se socijalizuje i nije mu mama vise najbolji drug u igri već siri svoje kontakte na drugu decu, eventualno druge ljude.

Clanak je... ok. Uvidjam odredjene dodirne tacke iz par primera iz licnog zivota. Ono sto me je u jednom slučaju iznenadilo je taj fokus preusmeren samo na starije dete /„ ti si krivac za moj nesrecan splet zivotnih okolnosti jer sam te morala roditi. ti si uzrok mog psihickog i intelektualnog pada.”/, iako ta osoba ima još jedno dete u kojemu nalazi daleko vise radosti. Po meni, cisto racvanje jedne osobe u dve jer je majka obadva deteta a ne samo jednom. Kljucno pitanje je KAKO pomoći ovim ljudima?!
dajanara
(professor)
26. maj 2012. u 14.52
Nekako mi ide na zivce kad muskarci pišu o temi materinstva.

Kao kad bi ja pisala kako je nezgodno kad se ima penis.
Ringispil011
(profesor muzicke kulture)
26. maj 2012. u 15.37
Hahahaha, koleginice, svaka Vam je ka Njegoseva;-)))
BEHEPA
26. maj 2012. u 16.51
Na stranu sto ga obozavam, pre nego sto vam krene „na zivce”, procitajte ko je Zoran Milivojevic.

http://www.milivojevic.info/index.php?option=com_k2&view=item&layout=item&id=44&Itemid=207
mila123
(plovim)
26. maj 2012. u 19.51
Au, i ja cenih ovog coveka, ali moja trenutna zgrozenost i uzas ovim tekstom se ne da iskazati. Kada u jednoj zemlji koja stigmatizuje psihicka oboljenja, strucnjak pa još dr. medicine, zabrlja babe i zabe, šta ocekivati od neukih. Šta su mu ovde trebali skorasnji uzasno tragicni primeri PP psihoza ili sizofrenije. Umesto strucnih objašnjenja kako prepoznati ili pomoći, on popart o ambivalentnosti i infanticidu????. Pa svaka žena sa jačim PMS-om zna šta je to biti ambivalentan u odnosu prema okolini, a o trudnoći i porodjaju da ne govorimo, mogao je samo da iscita ovdasnje postove. Pa onda ambivalentnost tinejdzera prema roditeljima i viceverso? Kamo nestadose serotonin i endorfin, progesteron, manjak vitamina B, geni, manijakalne depresije, psihoze i sve ono sto jedan DRMRMED uci od početka skole? Uzasnuta sam, jer se u zadnjih desetak godina meni nekoliko veoma bliskih osoba naslo u mraku teskih psihickih poremecaja i umesto pomoći, docekivali su ih čak i strucnjaci sa strasnim osudama i glupostima (o okolini da ne pricam, bili su uglavnom „besni”, „razmazeni”, a ponekada i „možda narkomani”). U dva od tri najgora slučaja, problem je bio cisto biolosko-hemijsko-fizicki. Strasno sam razocarana i tuzna:(. Od njega sam ocekivala dublje i inteligentnije, ako je već hteo da da komentar o cedomorstvu. (I sama sam imala blagu PP depresiju četiri meseca posle porodjaja, nisam imala sindrom savrsene mejke:), klatno se posle euforije zakucalo na minus stranu, znam šta pricam, a dete sam cekala godinama, tačno sam mogla da osetim neki fizicki nedostatak, jedina ambivalentnost koju sam osecala je bila prema samoj sebi) Tekst je FUJ.
 Komentar Zapamti ovu temu!

.