Mislim da moras samo da joj pricas. Dosta je još mala, ali shvatice vremenom. Nikako ne smes ti da primenjujes silu, stiskanje, stipanje i udaranje jer će ona shvatiti da je to uredu.

Verujem da si jako strpljiva, jer puno strpljenja treba da se kontrolises, ali samo se još malo strpi. Ako te toliko naljuti izadji iz sobe ili broji do deset.

Ne verujem da to ima veze sa tim sto si ti trudna. Trudnoću i dolazak bebe samo prikazete kao nešto sasvim normalno, bez drame naravno i onda bi i ona trebala to da prihvati.

Svaki put kad ona ustine, udari ili ugrize mora da ide u time-out. Ako ste na igralistu istog trena je pokupis i idete kuci, bez obzira koliko ona vristi place i divlja. Nakon par puta ona će nauciti.

Sretno. Možda se javi neka mamica koja ima vise iskustva sa ovim, kod mene je 50%teoretski 50% praksa. Moj beban je imao takve faze, ali brzo su prošle.

----------------

Još samo nešto, bebe pronalaze nacine da privuku paznju i ona je shvatila da je to jedan način da privuce paznju. Pogledaj da li ima nešto sto ti možeš da promenis. Kako provodis 'quality time' sa njom? Da li čitate, igrate se zajedno bar po pola sata ili su sve aktivnosti samo 'usput'? Bitno je da to otrijes sada i da nadjes soluciju jer će ti samo teze biti kako je ona starija.

Time out metoda pali ako se upraznjava dosljedno i bez puno emocija. Znaci kad god nekog udari/ujede/ogrebe, itd, odstraniti je na 2 minute iz akcije (dosljedno pa ako treba i 30 puta je staviti nazad na mjesto gdje odredite da je time out) i dok ne prodju 2 minute njenog mira, ne obracati joj se.
Uradite li ovo DOSLJEDNO i svaki put i uvijek do uspjesno zavrsenih 2 minute, ja vjerujem da ćete uspjeti da promijenite ponasanje svog djeteta.

Trik je uvijek u dosljednosti i roditeljskoj smirenosti. Nema tu puno price kad ona nekog udara a vi sve 'cile/mile' dok ne shvati.

Odstranjivanje od 'akcije' (centra zbivanja) ih vise drmne i nauci u ovom dobu nego tona price. Naravno i nakon svakog timeout-a treba reci veoma jednostavno sa recenicom ili dvije zašto je stavljena u time out.

Jednostavno ali dosljedno - gdje god da ste, koliko god vas ociju gleda, cvrstim glasom i bez osjecaja krivice i dijete će dobiti poruku da ste ozbiljni i da takvo ponasanje nije prihtavljivo.

Djeca prolaze 'kroz faze' al' na vama je da je naucite da 'iz faze izadje' sa dobrom lekcijom jer vjerujte mi da neke faze mogu potrajati godinama ako se njima ne suprostavite na pravi način. Ignorisanje 'faze' u smislu 'proćiće kad napuni x godina' nije efektivno i može ostaviti vece posljedice po dijete (u smislu da se djeca pocnu sklanjati od nje, da roditelji te djece neće da pozovu vase dijete na igru, da se vase dijete osjeca nesigurno u rjesavanju problema jer s vremenom udarci neće biti dovoljni do dobije ono sto želi, itd).

E,pusta zeljo, meni se čini da je tebe neki bjesiluk uhvatio:)
A, holdena, mislim da je to klasika kroz šta prolazite. Time out bi trebalo da ublazi problem, samo cvrsto, ne popustaj i da vidis...

Ne znam, ja nikad nisam čula da je neko tukao svoje dete staro 20 meseci.

Holdena... izvini, rekla sam gore „postavljacice” da bi bilo jasno da se obracam tebi a ne drugim mamama jer ne želim da udjem u raspravu na temu uzvracanja istom merom. A nisam ti bila zapamtila nik, samo sad vidim da ovako može da zvuci ruzno, pa da pojasnim svoje namere :)

Svi smo mi prošli kroz to a neki i sad prolaze. Moj Vasilije i sad ima potrebu da bude los i na taj način privuce paznju na sebe.
Ovo o vaspitanju baci u vodu, sigurno ti nisi ništa kriva sto je ona nasla ovaj način da izrazi ono što ne može rečima, ali je definitivno na tebi da je naucis da postoje i drugi način da se to pokaze.
Deca to radi iz 2 razloga, većinom. Prvi je da privuku paznju, sto radi s tobom kad joj nešto ne dozvolis i sl. Drugi je iz osecaja nesigurnosti, sto radi s decom u parku. Mislim da se nesvesno vodi parolom, bolje ja tebe nego ti mene. Jedna fraza kod nas za sad funkicionise i možda možeš da probaš. Ako udara nekog u parku polako joj objasni „ovo je sigurno mesto, i ja nacu nikome dopustiti da te povredi, ali ne mogu da dopustim ni da ti nekog povredis, zato ako budes pokusala, ja ću...” šta god ćeš, odvesti te kuci, udaljiti te sa igralista...
Sva su deca drugacija ali sva manje vise prolaze kroz te faze. Oni jednostavno nemaju reći da to objasne, i da iskazu kako se osecaju, pa koriste ono sto znaju, plac, tucu, divljanje :). Moj stariji sin će se povuci i mirno sediti ili plakati ako mu nešto nije po volji. Moj mladji će okrenuti svet naopako, dok ne bude kako on hoće.
Razlog sto nisi nasla ništa na internetu, ili bar ništa konstruktivno je sto bilo kakva devijacija u ponasanju kod dece ne može da bude ustanovljena pre 3 ili čak i 5 godina. Deca se još uvek razvijaju.
Srećno

Ona trenutno misli daje to prihvatljivo ponasanje.
______________________________________________________

Interesantna konstatacija. Eureka! hahaha Pa naravno da misli da je to prihvatljivo čim se tako i ponasa. U tome i jeste problem. Covjek je drustveno biće, a u drustvu postoje pravila.

Šta se desi kad odrastao covjek ispolji agresiju? Pa dobije saku u nos ako je nasrnuo na jaceg. Ako je pak nasrnuo na autoritet (čitaj: policiju a paralelu povlacim jer su za djecu roditelji autoritet) - šta mislite šta se desi? Policajac mu možda prica kako to nije lijepo? Ne, nego se caskom nadjes kako ljubis beton i još si sretan ako ne dobijes koljeno ili pendrek pod rebra.

Agresiju odobravam samo kad se radi o samoodbrani - tu moje dijete od mene ima apsolutnu podrsku. Čak šta vise, tome je i ucim a ne da bude meta isfrustrirane djece koja kad se malo opasu snagom postanu pravi pravcati 'bullies'.

Jasno kao dan je da je ovo dijete konfuzno i prosto vapi za roditeljskim autoritetom koga ocigledno s glave nema u toj kuci. Zato se tako i ponasa. No ako ga roditelji na vrijeme ne nauce nekim normama, naucice ga zivot, drugi ljudi, jača i veca djeca na mnogo gori način.

Faze dolaze i prolaze ali to ne znači da mi sedimo sa strane i gledamo. Roditeljstvo je akktivan proces. Postacvljanje granica nije samo vaspitavanje to je i davanje dei osecaja sigurnosti, jer znaju šta je njihov prostor i tu se ebzbedno osecaju. Probijanje granica je logican rezultat odrastanja. negde se granice probiju a negde ih roditelj pomeri. E sad ovo je teorija koja je apsolutno tacna, u praksi smirenost i doslednost svaku fazu cine lakom kratkom i svrsihodnom. Ako je dete presugo u jednj fazi znaci roditelj ne radi svoj posao kako treba. Agresija se ne spprecava agresijom nego time-outom. dete ima priliku da se smiri i kad prodju minute (ide minut/godina) onda tek možeš da pridjes i kažeš zašto je tu sedelo dete i objasbnis da će uvek tako biti. posle par puta biće dovoljno da pitas: je l ti to histeris? znaci ides u cisak( kaznu , timeout...izaberi izraz koji se svidja) odmah će prestati sa nezeljenim ponasanjem. Sve se radi bez vike smireno i odlucno. I da ponovim još jednom (jer smatram da se lako gubi izivida) njima granice daju osecaj sigurnosti i neophodne su bas zbog toga...srećno!

Slazem se s Manu, blago svakome ko je vaspitanje deteta zavrsio za 20 meseci :) Moji sinovi su cist primer koliko su razliciti. Starijem i objašnjavanje pali, i uzimanje stvari, mladjem ništa, on će terati inat sve dok on to hoće. Još uvek pronalazimo razne cake i cakice :)
Jako je važno da shvatis (sto neke mame ocigledno ne shvataj) da je to njen način komunikacije. Ona pokusava nešto da kaže svojim ponasanjem, a na tebi kao roditelju je da ustanovis STA (nekad je lakse nekad je teze shvatiti šta pokusava da kaže) i da je ucis da taj način nije pravilan. Deca takođe kopiraju starije...ako povices na nju ili je udraris, ona će to shvatiti kao ispravan metod, i radice to. Uvek postoji „zašto” u njihovom „neprihvatljivom” ponasanju. Vaspitanje sluzi da je nacus kako se sme i ne sme komunicirat, kako se može i ne može ponasati s drugim ljudima i s drugom decom, u parku, prodavnic...itd, ali agresija, tuca, grizenje su samo posledice ne zadovojenih potreba. Te potrebe mogu da budu obične sitnice, ali ti moras da otkrijes šta je to. Pitaj je zašto, i pronadjite način da zadovolji tu potrebu na drugi način...rečima, pokazivanjem...ali ne udaranjem.
naravno da postoje razmazena deca i možda malo ne vaspitana, ali agresija i udaranje nikako nisu posledica razmazenosti. Nemoj da te to navede da mislis da si losa majka. Losa majka ne bi ni primetila problem u ponasanju...obrati paznju na ono sto joj izazove takvo ponasanje, resavaj uzroke a ne posledice. I ako ovo radim jako kratko, veruj mi vidjam desetine dece sa problematičnim ponasanjem DNEVNO...ovo tvoje je samo faza.

znaci kako se ponasaju kao mali, još gori će biti kad su veliki :))
_________________________________

hahaha ne, ne, oprostices - kad dodju do skolske dobi, onda će drustvo da ih okarakterise kao „hiperaktivne” (jer to je politicki korektno, je l) i onda će pa predju na Ritalin :)) No, i to je ipak samo jedna od faza, zar ne?:)

Šta god radila, radi dosledno i konstantno.
Bez obzira na sve, nikako nemoj da ignorises agresivno dete.Pokusaj da je sprečis pre nego sto udari ili ugrize, a ako ne uspes, bogami ja bih bas protestirala. Zamisli da si neko periferan koga je udarila , recimo neko drugo dete.Ono će ili plakati,ili je i udariti ,ili će vikati na nju i grditi je.Po mnogim psiholozima, akcija-reakcija je najbolji način vaspitanja, odnosno da dete shvati da svaki njegov postupak će dovesti do nekakvih posledica(dobro ponasanje-dobra posledica i obrnuto).
Mene cerka nikada nije udarila ili ugrizla ali jeste drugo dete.Ja reagujem tako što bas glasno kažem da prestane, da me boli i uklonim se od deteta. Njih često najviše pogadja izolacija i time out.
Sa cerkom, čak i kada me nehotice povredi , recimo skoci na mene u igri, stane mi na prst noge (ouch!) ja reagujem i ne stiscem zube jer niko joj to neće trpeti!Ona se sada spontano izvinjava, i shvata da druge zaboli njena nepaznja. Roditelji često neće da uplase dete tako što će burno odreagovati ako ih nešto zaboli ali mislim da je to greška, jer deca tako propuste priliku da se nauce da budu obzirna i pazljiva.Istu paznju pruzam njoj i nikada nisam sa njom gruba, i uvek, UVEK joj se izvinim ako je slučajno gurnem, ogrebem i sl.Kao sa odraslom osobom.
U javosti, sa drugom decom BEZ PARDONA, ALI BEZ IKAKVOG ODLAGANJA strpaj je u auto, ruke,kolica i odmah kuci ako pokaze i trun agresije!
Agresivnost ne sme biti prihvatljiva !!!!
U međuvremenu ,deca imaju stvarno puno energije i moraju imati sansu da je potrose.Igraone gde se mogu penjati i skakati do mile volje za to služe, kao i bazeni ,trampoline i sl. Jako i lepo negovano dete prsti od energije i potreban mu je modus da se isprazni.
Tvoja trudnoća nema veze sa njenim ponasanjem.
Ja verujem u faze kod dece ali ipak, i faza mora da se nekako regulise.
Nemoj da se plasis da joj pokazes šta osecas, niko u zivotu je neće maziti i ustrucavati joj se ako udari ili uvredi.

Slazem se sa Joannom i Ilkkom... zayebi ti meni faze po tudjim ledjima.

Sanmar

Srećo, moras pazljivije da čitaš: ja ne vaspitavam svoje dijete samo kroz razgovor i pricanje. Ja smatram da svoju odluku/naredbu treba da joj objasnim i ja to i uradim. Moj muž nije takav - on ne objašnjava jer smatra da je to u toj dobi samo gubljenje vremena.

Neki dan se desilo bas da me cerka prvi put u zivotu ujela i to od dragosti. Ja sam tačno osjetila razlog, ali bez obzira sam na to MOMENTALNO reagovala. Nisam je udarila jer to nije uradila namjerno. Ali su joj moj glas i stav bili sasvim dovoljni da zna da je pogrijesila.

Htjela je odmah da placljiva ide u svoju sobu ali joj nisam dala već sam tražila od nje da mi kaže zašto me je ujela. Naravno, nije znala, na šta sam joj rekla da sve sto uradi mora biti s nekim razlogom. Takodjer sam joj rekla da nije ona ta koja treba da place jer je ona ujela mene i mene boli a ne nju. Poslije sam je poslala u sobu da razmišlja zašto me je ujela. Nema tu puno objašnjavanja - sam ton govori šta je prihvatljivo a šta nije.

„Interesantna konstatacija. Eureka! hahaha Pa naravno da misli da je to prihvatljivo čim se tako i ponasa.”

Pusta zeljo, ti stvarno hoćeš da kažeš da nikad nisi videla, ili makar čula da neko dete radi nešto iako dobro zna da nije prihvatljivo i da se ne tolerise, ali radi UPRKOS tome, U INAT ili jednostavno da bi provociralo negativnu paznju u vidu kazne ili odmazde za koju dobro zna da će sigurno uslediti? Daj...

Ja tek sad čitam komentare pa ispade da sam odgovarala direkt nekim mama a nisam :)
Ilkka i moju cerku (skoro 20 meseci) je isto jedan ceh od skoro 4 godine gurnuo iz cista mira, i to sa penjalice. Sva sreća muž je bio pored pa je uhvatio a ona ima 2 velike modrice na nogici :( I niko nije reagovao.. Tako neke stvari su ipak opasne.

Moja curica će napuniti 3 godine u decembru.Spada u mirnu,ali vrlo tvrdoglavu djecu.Ona ne odustaje dok ne dobije šta želi..E ovde kod nas nastaje problem koji ja rijesavam na ovaj način.Ako npr nešto želi sto meni nije ok,ja joj fino i mirno objasnim da to ne može iz razlicitih raloga.Ona najcesce krene u plac,gdje je ja upozorim da ću krenuti brojati do 3.Ako i dalje histerise ja krenim brojati sa upozorenjem da će na tri otici u „time out”.Ako nakon brojanja i dalje ne slusa,onda odlazi na stolicu gjde joj opet objasnim zašto je tu zavrsila.Tu bude 2.5 minute,gdje se smiri i izvine.NAkon svakog time out se izgrilimo i ja opet malo pricam da mora slusati mamu.Imali smo faze gdje je pokusala da udari,ali smo to rijesavali time outom opet.NIkada je ne udaram i rijetko dreknem.Meni je u cilju da je naucim da se kroz zivot ne prolazi nasiljem i deranjem,nego strpljnjem i razgovorom.Imamo losije i dobre dane,ali za njene godine ni ne ocekujem previse.Ne dogovaramo se kada dodje do spavanja,jela i kupanja.Tu smo bas striktni za njeno dobro.Puno sreće

Bt

Tom detetu je potrebno nešto konkretno i radikalno u vaspitanju a ne cile-mile i pricanje.
--------------------

milice, tom detetu ne bi trebalo ništa radikalno (sad da, jer se već zakasnilo i dete je zapusteno u pitanju vaspitanja) da je vaspitano na pravi način (pricom i time outom) od samog početka.

Ilka razumem te u potpunosti ja bas ludim na takve stvari još kad se mame sve neke nafrakane smeskaju ne znam koga bi pre... Pusta Zelja je postavila sličnu temu na B&P i jedna od ucesnica diskusije navodi primer kako su dosli ljudi u kucu i klinac skace po gostu a otac se smeje i s vremena na vreme opomene klinca da prestane,al mali ništa i gostu se smuci i pljusne ocu samar pa nije red da bijem klinca!

Tako bih i ja,secam se u Srbiji otisla ja sa najmladjom sestrom(ova što ne zna da se brani)u obliznji parkic i neka mala sve je vuce sa tobogana,gura,ne da joj da se popne i ja prvo lepo objasnim kako je to zajednicki park i blabla mala ništa,ja drugi put,treci put reko silazi dole ili ću ja da te skinem(a klinka možda 3-4 razred)kad ona meni lepo srednji prst ja odlepila,uhvatim je i svucem sa tobogana ,kad eto je njena mama i pocupa me sa ledja,kao sto ja diram njeno dobro dete i šta ja znam,da nije naisla moja komsinica ja bih se potukla sa njom nego me ova prakticno odvukla.Posle sam često isla namerno u taj park ali ih nikada vise nisam videla...

Ima raznih ljudi i neki ne razumeju da to ljudima smeta bas kao sto meni smeta da neko muci moje dete/sestre tako i drugima smeta da neko tamo muci njihovo.Ako nešto ne volim to su nevaspitana,drska i bezobrazna deca ma koliko ona bila sarmantna svojim roditeljima. Lepo Pusta kaže da li neki gledaju dete jer je sarmantno ili zato što se treska!

P.S. da iskoristim priliku da ti kažem da ti je Ilmi med medeni,videla sam na nekim starim slikama sto si postavila,pravi je bomboncic :))))

Ja mislim da je jako pogresno stavljati malo dete u time out zato što place (bez obzira sto place histericno) ako mu nešto nije dozvoljeno. Malo dete ne zna drugacije da iskaze svoje emocije i nezadovoljstvo i zato ih ispoljava na taj način. Time out je po meni za stvarno velike ispade kao sto je na primer udaranje, grizenje, isl. drugih osoba.

Bubasandra duso ja po tvojim izjavama vidim da lepo vaspitavas decu tako da ti samarcinu ne bih opalila sigurno(osim ako ne nasrnes na mene) ja sam poprilično mirna i opustena,imam mnogo zivaca,ali NIKADA neću dozvoliti da neko maltretira meni drage ljude/decu a isto tako ni mojima neću dozvoliti da maltretiraju druge!

A moj post procitaj ponovo stp!

Nemam namjeru da vam objašnjavam šta je normalno, a šta nije jer iz vaseg izlaganja je ocito da vi već znate VRLO DOBRO šta je normalno.

Nego za kraj da vam dam jedan mali savjet:

Kad opalite samar tudem djetetu ili roditelju djeteta nemojte da se zbunite ako dobijete batine svjetskih proporcija.

I onda nema places, zoves policiju i cudis se cudu šta te snaslo,

nego se bas tad sjetis bubasandre i njezinih budalastina :).

A vidim da se ovde izjednacava ideolosko nelupanje samara tudjoj deci i aplauz za nevaspitano ponasanje. To stvarno nije isto, niti podrazumeva jedno drugo, i ko to ne kapira promasio je temu kompletno.

„Zali boze te promasene zivote.”
Bubasandra, preterala si..stvarno glupo s tvoje strane!

A što se tiče agresivnosti.hmm,jedva smo se to resili..i ja znam kako me je bilo stid kad on poce mene da udara i da mlati decu itd itd..ali 1, 2, 3 puta ..oduzimali smo igracke, kad svi idu u park ..on nesme i 1000 puta mu ponovim zašto ne sme..e da vidite kako je dosao pameti..sad samo kad vidim da se sprema samo ga poglednem i kažem..SETI se da nećeš u parku ako to uradis.
i te kako je to nevaspitanje!!!!
u nijednoj prilici nisam ga odbranila, jer to nije u redu, i nije samo faza..zašto svi ne prolaze kroz takve faze??? to je bas nevaspitano derle! i to je tačno, bila sam i suvise popustljiva, ali shvatila sam da ako on to radi sada,i dok ne preuzmem nešto, nikad neće prestati.
s druge strane i ja neću da dozvolim da neko maltretira moje dete..desilo se X puta, da moje dete bude udareno, pa čak i pokusaj da ga gurnu s 2 metra visine. Hvala Bogu neki drugi decak ga je zadrzao dok sam ja pritrcila dok je mama onog decaka u „fazi” mirno sedila na klupi praveci se da ništa nije primetila!!..taj isti decak ima 5 god i uvek maltretira neko, gura, pljuje, baca pesak u oci. A šta je on kriv kad njegova mama NEZNA i ne ume da ga vaspita. nemam ja šta s detetom pricati ili pa ne pada mi na pamet udariti ga..ALI zato, kad je moj zamalo pao s 2 metra, i te kako sam otisla i pricala s majkom..

Svaki roditelj zna koji je najbolji način da vaspita svog deteta(ili trebalo bi da zna).Mali agresivac neće prestati dok ne vidi da roditelj je ozbiljan, dosledan,,i primeti onaj „strogi” ton u glasu..preterao si i nećeš vise tako i gotovo!! ono „cile-mile” ton na pali..oni znaju da se mama samo zeza, i za 5 min može po starom..

KO RAZUME SHVATICE šta sam htela da kažem, ko ne, pitajte, nacrtacu vam prije nego napadnete i lupite neku glupost.

Gala, a šta je tvoje rjesenje. Da uzmes kamen i razbijes Borisu glavu jer će na taj način da shvati da se to ne radi?

Kad smo već kod evociranja uspomena:
Meni 5 godina, mojoj drugarici 6. Posvadale se, ona mene gurnula svom snagom, pala sam i slomila ruku. Moja mama dotrcala zgrabila me i trkom u bolnicu, njezina mama sa njom trk za nama u bolnicu. Ruka u gips, a njena mama i moja mama su pricom nama objašnjavale šta se desilo i kako je opasno da se guramo i bla, bla, bla.

Moja mama nije gurnula njenu mamu ili moju drugaricu.

Vi ste izgleda u fazonu: „Oko za oko, zub za zub.”

Malkice sam ipak prošla kroz neku evoluciju i naucila da to ne mora bas tako.

P.s. Ta malena je odrasla u sasvim normalnu zenicu i nije problem u drustvu.

Bubo, ne mesaj babe i zabe. Roditelji tvoje drugarice su reagovali potpuno drugacije od borisovih roditelja.

A šta bih ja uradila da mi je dete kao Boris, da li me to pitas? Pa mislim da bi bilo najpametnije da odemo na porodicnu psihoterapiju, prvo mi kao roditelji pa onda dete da se ispita u cemu je problem.

Bubasandra, pripazi malo kako pricas, ipak ovo je public forum i nije lepo videti kako tebe „boli neku stvar” i ostale lupetarije..Smiri se malo, nije sve tako crno!!
Nemoj da vredjas ovde ili bar kad vredjas izrazi se na neki kulturniji način jer ti je izbor reci nimalo pristojan.

Nemam vremena za detaljno pisanje mog mišljenja samo bih da se složim sa svim sto je Vanderbilt napisala( pa i da se ne ponavljam). Na agresivnost definitivno treba reagovati, ali za to je duzan roditelj malog nestaska. Ono sto nikako ne tolerisem je kad roditelj koji ima agresivno dijete ignorise takvo ponasanje, ali ja ne bih udarila njegovo dijete nego bih rekla tom roditelju svoje mišljenje i moje se dijete ne bi vise druzilo sa njim( ako se takve stvari ponavljaju). Tako je moja malecka prije par dana izgubila jednog druga, djecaka od 3 godine, jako agresivan, bez ikakvog razloga udara djecu u parku, baca pijesak po njima i sl. MAjka se jadnica trudi da ga nekako vaspita, stalno prica kako ju je sramota kako se mali ponasa i sl, ali je dobila i malu bebu sad skoro, a ima i muza koji se apsolutno svaki put pravi kao da se ništa ne dogadja. Uglavnom se moj muž do sada vidjao sa tim djecakom i njegovim tatom i ovaj mu se stalno zalio kako ih drugi ljudi izbjegavaju i niko se ne druzi sa njihovim sinom. Moj muž je do sada sve to trpio, ali ja sam bila ljuta svaki put kad mi dijete dodje kuci sa pijeskom u glavi jer ju je taj mali spopadao i sl. Odlucili smo da vise nema druzenja sa tim djetetom i tacka. Ali mi ni u snu ne bi palo na pamet da ja udarim to dijete i to pred svojim djetetom koje bi tako dobilo lekciju da je agresivnost uredu!

Draga Holdena, neću da se uplicem u ostale komentare samo želim sa tobom da podelim moje iskustvo. Moj sin sada ima 26 meseci i slično se ponasao kao tvoja devojcica. Ja sam strogo protiv batina i nasilja i među decom i prema deci a i među odraslima. Mi živimo u inostranstvu, nemam ovde familiju i imam jako malo prijatelja jer smo ovde tek godinu i nešto tako da mi je sve to još teze padalo jer sam bila i mnogo sama sa njim i usamljena. Mene je sin izluđivao negde od 17 pa do 25 meseci.Kod nas je to islo dotle da sam ja izbegavala decija igralista i slične skupove jer mi je to bio horor.I ja i on smo bili i tuzni i isfrustrirani posle pola sata na igralistu. Međutim to je sasvim normalno ponasanje u razvoju dece, to će ti reci svaki psiholog i u svakoj knjizi se može procitati samo je stvar u tome da im mi pomognemo da izadju iz te faze razvoja . Bilo je momenata kada me istera izkoze, kada se osetim bespomocno, kada sam mislila da sam losa majka jer ne znam kako da ga „ VASPITAM”. Pocela sam sa konsekventnim time-out odmah ,uz to da se posle dva minuta izvini i meni i tome kome je nešto nazao učinio i onda se jako zagrlimo, poljubac i pitam ga hoće biti dobar i jesmo se pomirili. Naravno dok ga grdim i posaljem u sobu sve mu obrazlozim zašto i kako će se odvijati kazna. Mogu ti reci mesecima sam imala utisak da uopste ne reaguje na to i da me ustvari ne razume ali oni uce i to jako brzo kao i sve ostalo tako da je moje dete već mesec dana mnogo mirnije,uravnotezenije i zadovoljnije.Što ne znaci naravno da je sada sve idealno ,još uvek imamo nesuglasice ali je mnogo lakse jer on vise razume i ja sam vise motivisana jer vidim da smo na dobrom putu da se dogovorimo ;o))).Želim ti puno stpljenja jer nazalost ne može bas sve preko noćida se promeni i naravno da se sto pre dogovoris sa tvojom princezom i da se vise mazite a manje grdite .

Holdena, agresija je emocija, negativna ali ljudska.Kako će se ta agresija ispoljiti naravno zavisi i od samog uzrasta deteta kao i iskustvo kasnije kod odrastanja.
Posmatrajuci decu u odrastanju mog sina oko njega kao i njega shvatila sam da deca sa manje samopouzdanja su vishe agresivnija.
Kao i kad je onako u kuci dozvoljeno dosta toga a onda kad nemaju roditelji strpljenja onda neshto shto je moglo sad eto ne mozhe bez objashnjenja ...tu nastaje bes kod deteta i pomoću zuba i vriske pokushava da se izbori za neshto shto je do tada moglo i prijalo mu.
To se shiri kasnije na igralishte,shkolu...itd.
Kanalisati frustraciju je jedino efikasno pricom -pazi sad uz rad.
Znaci ti uzmesh da peresh sudove a ona vrishti hoće pazhnju za sebe.
Ti odvoji neke plasticne cashe i tanjire stavi je pored sebe i daj joj ili da pere ili brishe i pricajte.
Kad decu ukljucish da rade s tobom neke poslice sa njihov uzrast, raduckate i pricate time gradish vezu bliskosti a vremenom njima to dosadi i posle izbegavaju jer se ponavlja i shvate i pomisle...„yoy nek mama to radi ja ću da cutim da me ne primeti i radicu neshto drugo samo da se izvucem iz situacije”...neka neće jer će im se svideti da nastavite isti ritual.
Ako ova faza postoji u ovom periodu velika je verovatnoca da će i pubertet biti isto sa nabojem agresije.Zato morate da sada uocite shta je izvor frustracije da kasnije ...xexexexex, kad su nepodnoshljivi pubosi lakshe prebrodite.
Uvek tokom odrastanja deteta kad vidite da je povuceno,besno...itd razgovaraje shta ga to muci.
Sada mu morash objasniti i ako to suludo zvuci ali TON je bitan da ...-ne ide to draga moja tako- pa objashnjenje.
Crtanjem i „citanjem”crtezha mozhesh uociti ako ne zna da ti objasni zashto je besna.
Takođe imitacijom kroz humor mozhesh da joj predocish i pokazhesh kako to izgleda s ove strane njeno ponashanje.NPR ona krene a ti je pustish da pokazhe svoje emocije u napadu besa pa je pitash sa TONOM ...si gotova? Pa kazhesh vidi sad - i pokazhesh joj shaljivo kako to izgleda.
Holdena, naoruzhaj se strpljenjem i ukljuci svog muzha jer devojcice vishe slushaju oceve...:0))
Ne ocekuj bezuslovnu poslushnost jer i dete ima pravo na svoje mishljenje i osecaje i da gradi SVOJ karakter.
******************************

Za agesiju koju je Illka ispoljila prema Ruskom malishanu je odraz njene prigushene agresije koju ima ovde često.Illka je generalno besna i neće pribeci drugom nacinu reshenja već istom kao detence oko 2 godine.Poistovecivanje.

Repy, dobrodosla sa odmora :-)

Tema je mnogima od nas zanimljiva i aktuelna, ali je toliko gluposti ispisano, da mislim da je krajnje vreme da moderatori pobrisu licna obracunavanja i uvrede, da ne moramo da čitamo kroz more baljezgarija, da bismo dosli do korisnih saveta.

Sharlota, malo ću ti napisati dok se Zhelja ne javi.
Imali smo u odrastanju mog sina njegovog drugara koji je dijagnosticiran kao hiperaktivan.

Uzrok ja mislim da se josh uvek pouzdano ne zna jer ga vode pod sindromom.Posledice su kazhu razvojni poremecaj.
Drugar neko vreme mog sina iz iste shkole je bio mala cigra.Dok pricash s njim ovek se vrpolji ne prati te,ocima trazhi 1000 predmeta oko sebe.Ne slusha shta mu govorish,prekida te u toku recenica odgovara na pitanja koja ni ne slusha već te prekine u pola i odgovara neshto deseto.Odnosi se prema stvarima oko sebe kao neshto potpuno nebitno,zaboravlja , lomi i gubi stvari.
Taj nije hodao već stalno trcao,vrpoljio , skako.Verovala ili ne krevet je slomio mom sinu od skakanja po njemu.Mali , zhilav i izuzetno jak.
Kad odem do shkole , jer mi je bila blizu da odnesem uzhinu sinu, on u hodniku a nije na casu.Kad ga pitam shto nisi na casu...ucitelj ga je izbacio jer ga je prekinuo u toku predavanja 100 puta.
Na zhalost nakon testiranja na zahtev shkole jer nisu mogli vishe da izadju na kraj s njim ...on je prebacen u specijalnu shkolu sa decom istog problema...Sindrom nepazhnje...ili hiperaktivnost.
Mislim da do shkolskog perioda teshko da će iko se usuditi da postavi dijagnozu dok ne vide kako se to odrazhava na proces ucenja u shkoli.

;0)))

Zaista je glupost reći da aktivno,nemirna beba znaci i loše ponasanje u pubertetu. Pubertet je pre svega veliki hormonalni preobrazaj od tela deteta u telo odraslog kada ne samo što se telo menja već i psiha jer to je i period kada se dete emotivno odvaja od roditelja i priroda go uslovjava da bude nezavisno. Zbog toga adoslescenti ne vole pa čak i mrze sve ono sto roditelji vole, ono sto roditelji kažu . U svemu ovome uticu i spoljasni uticaji ,sredina pa da li je beba bila nemirna kad je bila 12-36meseci nema nikakve veze sa pubertetom.

Holdena, izvuci onda pozitivno iz mog posta koji sam ti postirala.
A ono shto smatrash da pogadja tvoje jedince, zaboravi i ignorishi.

Tebi je sad netom povredjena sujeta i samim tim mi govori da i ti sama nemash dovoljno samopouzdanja.To je moja percepcija i ja ovde ne cavrljam uz kafu i pishem da bih neshto napisala.
Rekoh da mi nije bila namera da kod tebe izazovem strah i samim tim poljuljam tvoje samopouzdanje.
Uspela si da mi pisanje okarakterishesh kao baljezganje i to mi govori dosta.Ja sam odvojila vremena da napishem neshto konstruktivno za tvoj problem.

Uzrast bebe je do 12 meseci , nakon toga je uzrast male dece od-do odredjenih godina...npr od 1-3 , 4-5, 6-7...gde se deli na predshkolsko, shkolsko...

Holdena ...vazhi se, važno je da si ti u pravu , da ja nisam u pravu...:0))

Da se nisam javila na tvoj post , to bi bila pasivna agresija.Npr neću da pripomognem jer osecam neprijateljstvo prema nekome.
Ja ću ti se i dalje javljati ako znam neshto o tvom problemu i u buduce.Ja sam napomenula da je velika verovatnoca da se to ispolji i kasnije.Morash samo da vidish sada da li je da agresija kod tvoje devojcice direktno upucena nekome iz vashe okoline ili indirektno je neshto drugo besni a to ispoljava na sve oko sebe.
Naravno kao shto sam i rekla ako agresiju kanalishesh sada mozhda se i neće javljati u kasnijem periodu.
Kad vidish da te je poslushala u tvojoj nameri da zaustavish agresiju ti je hvali, time podsticesh da nadje drugi način ispoljavanja.
I naravno kad sazrevanjem krene kod nje empatija, manje će biti agresivna.

;0))

sve dok ima ljudi sličnih ovima na netu (na zalost), ja nemoram da se plasim da ću izgubiti posao.
Holdena, preporucujem ti da se posavetujes sa strucnjacima, onda će ti biti lakse da prihvatis savete i ideje. Ovako na netu možeš da sumnjas ili ne sumnjas u nečije znanje. Kažem ti radim sa AGRESIVNOM decom svaki dan. Vidjam decu zaostalu u razvoju, decu sa poremecajem licnosti, agresivnu decu i nevaspitanu decu. Ni lekari ni savetnici neće da rade sa decom ispod 3 godine jer kao sto rekoh ranije još uvek nema osnova za utvrdjivanje dijagnoze. Sve dok ti uvidjas da problem postoji i pokusavas da ga resis ti si na dobrom putu. Srećno

Holdena,
tvoja malena je izuzetno inteligentno, zivahno dijete koje testira limite oko sebe. Provjerava dokle može da ide, a dokle ne.

Ti i muž morate biti dosljedni u odredivanju granica i održavanju istih, pogotovo sad kada će malena beba da stigne u vasu porodicu.
Samo hrabro naprijed. Svi smo se mi naucili kroz roditeljstvo i dalje se ucimo.
Samo budi dosljedna i sve će to biti kako treba.

Holdena, zapitana zbog tvoje ljutnje na neke dobronamerne komentare, vratih se da procitam uvodini post. „Neizdrzivo”, „nemoguća”, „agresija”... su tvoje reci?
Biće onda da prva ti imaš problem sa resavanjem koflikata. Pre svih, onih unutrasnjih.
Ako smo se zaboravile, da te podsetim: imam dve cerke, jedna je u pubertetu, druga ima 27 meseci. Prošla sam kroz sve faze sa njima, ali ne i kroz fazu agresije. moguće zato što ni sama ne primenjujem nikakvu agresiju, ni u govoru, ni u ponasanju.
Deca u tom uzrastu u kojem je tvoja cerka pocela da pokazuje znake agresije uce oponasanjem. Negde je pokupila matricu, i javlja joj se kada je nesigurna, uplasena, ljuta... dobro prouci situacije u kojima se takvo ponasanje javlja, naricito što se u obdanistu ne javlja. Dakle, nemoguće je da se folira u tom uzrastu. U okruzenju joj nešto podstice agresiju: odnos mame i tate, odnos njih prema njoj, odnos drugih iz okoline...
Vidim da si joj vracala istom merom. Oko za oko, zub za zub. Kao da si ti njoj drugarica, a ne majka? Ko će da je razume i da joj bude uzor, ako ti radis isto sto i ona? Od koga će da nauci?
Razmisli o sebi, porodici i njoj u porodici. I naći ćeš rešenje, ako ti je stalo. Ako nije... tvoj problem.
Inače, svi primeri iz moje okoline pokazuju da je Republica u pravu: agresivno dete, agresivan adolescent. I da se razumemo: nasilnici koji prebijaju ljude po autobusima, stadionima, ulicama Srbije nisu samonikli. I oni imaju mame. I njihove mame su, ne tako davno, cekale da prođe „faza”.

Htedoh ti još nešto napisati, pa zaboravih: možda najbitnija stvar u svemu sto ćeš pokusati da uradis treba da bude tvoja smirenost, odlucnost i doslednost.

holdena i ja sam zapanjena kolicinom kritike i osude koju si dobila, zaboga pa to je samo dete od 20 meseci, gotovo beba, koja samo trazi način da se izrazi. Verovatno se govor tek razvija, a ona ima impulse koje ne može da obuzda.

Opusti se, ukloni je iz situacije, ili je ne dovodi u situaciju gde može nekog da ujede, sacekaj, faza je i proćiće, kad to uradi samo je uhvati za ruku i odlucno kaži NE.

Imala sam ja neke drugarice sto su imale mirnu prvu decu i jako su volele da popuju drugima kako su one „stroge” i kako ne dozvoljavaju ovo li ono, pa su sad kao drugo dete dobile „tasmanijske djavolcice” i vide da uobicajene metode ne pale

Slusaj svoje instinkte, to ti je najbolji put

Evo ga, 101 dalmatinac :))))

holdena, opusti se ti si samo majka a tvoja cera je samo beba,starija beba doduse:)), zaebi ove staljinovske metode, usmjeravaj svoje dijete pokazi joj, nauci je... ali istovremeno uzivaj u njemu jer vrijeme brzo prlazi

pozz

Ja samo želim da kažem da nije ni cudo sto decu do 4te godine ne mogu da okarakterisu kao agresivnu, jer jednostavno ta deca prolaze (ili ne) kroz FAZE. Ako i u 4toj i daljnim godinama kada im se može objasniti, i dalje pokazuju agresiju.. e tu nešto ne stima, ili kod deteta ili kod roditelja. Definitivno postoji nešto sto je aktiviralo tu fazu agresije kod 2godisneg deteta. Nekad je samo obična sitnica. Svi se mi upoznamo sa agresijom u nekom dobu naših zivota ali i naucimo posle i kako to izbeci, tj. kako prekinuti lanac koji vodi do agresije.
Imala sam tu cast da pre nekih 23 godine budem žrtva veoma agresivnog dvogodisnjaka. Moj brat je u pitanju. Naravno, tada to niko nije video kao problem već je svima bilo veoma smesno.. sem meni naravno. On je svoju agresivnost najviše ispoljavao na meni. Nisam smela da mu pridjem a da mi pola kose ne pocupa, da me pri svakom zagrljaju ne ugrize ludacki i svako jutro me je budio stipajuci me iz sve snage svojim macuknim prsticima. Iz ove perspektive, koliko god to smesno zvucalo, imam osecaj da me je obozavao a nije znao način da to ispolji. Ne mogu tačno da se setim koliko dugo je trajalo al misim da je vise od 6 meseci. Do neke svoje 5te godine bio je nestasan. Imao je mnogo vise ispada nego njegovi vrsnjaci. Neću puno da dužim. U skoli je uvek bio dobar a dan danas je primer momka. U pubertetu ga niko nije ni osetio osim sto je pod tusem bio pavaroti i to nas je izluđivalo. Ovo jeste forum gde se ljudi ne znaju i svasta može da se preuvelica ali on danas zaista jeste primer 22godisnjeg momka a kao 2godisnjak je bio asocijacija za agresiju.

„...vecina igracaka za decu od 3+,ako dete ima neke smetnje u govoru pocinje sa njim da se radi od treće godine itd.Naravno da je dete od 20 meseci beba,i...”

Samo da se osvrnem na dio prepiske iznad.

Nije istina da su igracke za djecu stariju od 3 godine, ima ih tona za manju djecu.

DEFINITIVNO nije istina da se u slicajevima smetnje u govoru pocinje raditi sa djetetom tek od treće godine - 100% nije tačno, pocinje se raditi i sa godinu i po dana kad se uoce smetnje u konceptu komunikacije.

I dijete od 20 mjeseci nije beba, već malo dijete. Beba je do godinu dana.

Nema razloga za cekanje odredjene dobi da bi se dijete usmjeravalo šta je prihvatljivo a šta ne prihvatljivo ponasanje. Do 3 godine mnogo toga propustite (što se naravno može nadoknaditi ali pravite i sebi i djetetu medvedju uslugu 'cekajuci' neki magicni uzrast).

Nemoj da pricas u fazonu „Srce, duso, srećice moja, neeeeemoj da udaras drugu djecicu.” ves ostro sa pogledom u oci i hladno glasno i jasno NE! Pa vidi...ako ni to ne pali, u cosak ili odma' kuci iz parka i sigurno će da nauci. Nemoj da mislis da si baba roga sto to radis svom djetetu ali je to za njeno dobro...mora da se zna disciplina...

Holdena, možda ti pomogne iskustvo jedne majke (nadam se da znaš engleski). Ne kažem da je to slučaj sa tvojom devojcicom ali možda probaš da joj izbacis aditive i secer iz ishrane i vidis šta se desava.

„Our 2 1/2-year-old son, Michael, would undoubtedly be diagnosed with ADHD when he hit school age. He could not sit down for longer than 2-10 seconds. He was constantly hitting his older sister and me, kicking, yelling, crying, taking toys from his sister, hitting the dog, climbing up the entertainment center or fish tank, throwing toys, jumping off the couch, throwing 45+ minute tantrums where he was inconsolable and uncontrollable, having night terrors 3-4 times per week, a constant runny nose, and rarely saying he loved anyone.

When I would try to put him in his car seat, he would pitch such a tantrum that, at almost 30 years of age, I could barely hold him in his seat to buckle him in. I would pick him up numerous times and hug him and tell him it’s OK before finally getting him buckled into his seat.

He could not sit down long enough to listen to a bedtime story.

I did not have any of his ”artwork„ on my refrigerator because to him, ”coloring„ consisted of scribbling for 1 second, hitting the dog, taking Katie’s crayons and dumping them on the ground, scribbling for 2 seconds, telling me that he hated me, climbing the entertainment center, scribbling for 1 second, hitting his sister and pulling her hair, scribbling…etc.

We had his speech tested last November because we felt he was developmentally behind where he should be. His speech was often slurred, and members outside of our family could rarely decipher what he was saying.

Our daughter, Kaitlyn, acted like a 15-year-old in a 5 1/2-year-old body. She was very ”mouthy,„ disrespectful, and would have 30-plus minute melt-downs complete with screaming, crying, and kicking over things that didn’t warrant that kind of reaction.

Unfortunately, many people thought this was just ”normal kid behavior,„ or for Michael, the ”terrible twos.„

When my friend told me about how the Feingold Diet helped her family, especially her son, I began to think that this would be something Michael could benefit from. After our first 48 hours without the artificial dyes, flavors and preservatives, I noticed significant changes in not only our children, but myself as well.

My daughter was transformed into a polite, thankful, happy little girl.

I was becoming more patient with the children; my temper wasn’t so quick. My feelings of depression and anxiety slowly started to dissipate.

After the first two weeks, I was overjoyed. Michael’s speech and vocabulary were improving at a rapid rate.

He was now able to sit still and cuddle with me for a 30-minute period. He actually sat down and colored his first picture. At the end of the first two weeks, Michael ran up to me, full force, and threw his arms and legs around me. He hugged me so tightly that it hurt, looked up at me with the biggest smile I’ve ever seen, and said, ”Mommy, I’m so happy!„ I couldn’t believe what he was saying. I had never heard this from him before.

As time goes on, I frequently hear, ”I love you SOOOO much.„

Our children’s behavior continued to improve over the next 8 weeks. My kids were indulging in pretend play, sharing with each other, helping out around the house, being polite to each other and us, and now making an average of only 2 trips per day to the ”naughty corner.„ I received many compliments on how my children’s behavior had improved. I noticed changes in myself. I was remembering things without a list and was more productive at work and with my schoolwork, and my kids said I was the ”best mommy ever!„

We took a trip to Disney World in March. Despite riding in the truck for two days, our children were so content and quiet — much different from our trip to North Dakota last year. I had a huge bag full of Feingold-approved snacks that the kids just loved!

At Disney World, I made a special diet request, so the chef took me around the entire buffet, and we discussed what foods were suitable for our family. The chef said not to get a cupcake, but the ice cream was OK. Right after the children ate their dinner of chicken, baked potato and vegetables, I gave them a big bowl of ice cream! Not 30 minutes later, they transformed into whiny, aggressive children who turned a deaf ear to any instruction from my husband or me.

The next day at Disney was horrible — they were pulling, kicking, crying, and fighting — completely uncharacteristic of my quieter, gentler, petroleum-free children! That night we were at a different restaurant with a different chef. He said that all Disney restaurants use the same brand of soft-serve ice cream. He checked the label and told me it has yellow dye and artificial flavor!

This confirmed for me that the Feingold Diet is the right thing for our family. In the four months since then, we have had only 3 other ”mistakes„ as we call them. One of the most severe reactions came when we failed to read the label and bought a jelly that contained Red 40. Our children were inconsolable when upset, were very aggressive towards each other as well as my husband and me, and had night terrors frequently for a week and a half until the chemicals started to exit their systems.

I have no doubt that the artificial ingredients have harmful effects on our behavior and thought processes. It is such a blessing to see my REAL children, who they are without all of the chemicals in the way.

By Jennifer Spacht”

http://kellythekitchenkop.com/2010/08/the-ugly-side-of-food-dyes.html

Gdje ode ova tema...holdena drzi se:)
Iskuliraj, tvoja situacija nije mnogo drugacija od mnogih od nas...bebi ti nije agresivna nego je samo beba u svojim terrible twos (mi samo sto nismo tamo, imamo solidan broj ispada i tantruma sa godinu i po). Svidja mi se Vodolijin komentar i još par, znaci treba prica, al i djelo i ostro, bez popustanja, znaci nema cile-mile. I ti i muž...kod nas muž malo koci, previse popusta, meni se to ne svidja, mi zaratimo i ispred nje nekad (big no no, znam ,al imamo zeznut temperament:)
Tvoj muž znaci ima pristup kao i ti, vrlo je bitno da budete uskladjeni ispred djeteta, znači da nema 'mixed signals'...

pasjaluk jedan divan izraz, nema sta

Draga Holdena,

I ja radim sa malom djecom i samo da se složim da je ponasanje tvoje cerkice normalno za njen uzrast. Vecina djece uzrasta od 18 mjeseci do 2 ipo godine prolaze kroz te teske faze kao sto su ujedanje, vristanje, bacanje po podu, udaranje...Ne kaže se dzaba terrible twos! Mogu ti reći da vecina mojih koleginica ne voli da radi sa tim uzrastom djece jer je sa njima jako teško izaci na kraj i zahtjevaju puuno strpljenja, paznje i razumjevanja. Dariabe je u potpunosti upravu kad kaže da ne postoje univerzalne metode, jer svako dijete je individua za sebe. Ono sto zvuci dobro na papiru i što se pokazalo kao dobra metoda za dijete tvog prijatelja, možda ni malo neće raditi za tvoje dijete. Nemoj da se obazires na komentare da je tvoje dijete agresivno( uopste se ne može uporedjivati agresivnost djeteta od dvije sa onim od 4 godine! )i raspusteno, da nisi dobar roditej i sl. Takvi zlobni komentari ti ne trebaju, posebno sada kad si trudna i kad ocekujes još jedno dijete. Tebi je sad bitno da pronadjes uzrok problemu, zašto se tvoja cerkica tako ponasa; da li je možda gladna, umorna, da li je jela slatkise, da li gleda crtace gdje ima agresivnosti i sl...Ako primjetis duzi period lošeg ponasanja, da li za to postoji neki veci i dublji problem... Ali ove stvari ti niko od nas ne može reci, jer ti najbolje poznajes svoje dijete, moras pazljivo da je promatras i da pronadjes razloge njenog ne prihvatljivog ponasanja. Ali ona od tebe mora da dobije jasnu poruku da udaranje ljudi nije uredu! Može da udara jastuk, pod, krevet, ali ne i ljude!
Ovde si dobila i puno dobrih ideja i savjeta, ali ja ti ipak savjetujem da procitas par knjiga o razvoju djece i disciplini i da pronadjes ideje i metode koje će tebi odgovarati.
Moja omiljena knjiga na tu temu je:
'Adventures in gentle discipline' od Hilary Flower
Odlične knjige su i :
„ Raising your spirited child od Mary Sheedy Kurcinka
”Easy to love difficult to discipline„ od Becky Baley

Ja sam trenutno u guzvi sa tek rođenom bebom i dvogodisnjom cerkicom ; oboje zahtjevaju puno paznje pa nemam vremena za caskanje ovde, ali sam sigurna da ćeš naći puno ideja u ovim knjigama. Sve najbolje!”

Diana25, kad pomenu svog brata, koji je kao dvogodisnjak bio nestasko, a kao odrastao za primer, ja sam čula bas to ,da su deca koja su nemirna kao mala , posle super, a deca koja su super kao mala problem su kao tinejdzeri i kasnije.

Upoznala sam coveka koji ima 5-oro dece i rekao mi je da mu je najgora faza bila kad je imao 2 tinejdzera u kuci. Kaže uzas živi.