-Копаоник.
-Деда,како се зове овај врх?
-Ќараман.
-Хајде да се попнемо на њега,да дотакнемо небо.
-Хајде.
-Ух!Стигли смо.Баш смо се уморили,деда.Али небо нам је побегло.Хоћемо ли дотакнути небо ако се попнемо на онај други врх Он је виши.Како се зове?
-Панчићев врх.Али и кад на њега дођемо,небо ће да нам побегне,и нећемо моћи да га дохватимо.
-А да ли неко може да дохвати небо?
-Може мила.Небо могу да дохвате дивови.
-А ко су дивови?
-Дивови су они људи који су чинили велика дела.Сваким добрим делом они би постајали све виши и виши,док не би дотакли небо.
-Али ја нисам видела дива, деда.Имамо ли ми дивове?
-Сада код нас нема дивова,мила.Нама су наредили да немамо дивове,па и они који то могу постати,крију се.И јуре их да их ухвате.
-Ко их јури деда?
-Јуре их нишчи.Тако се зову.Завиде дивовима и онима што су на путу да постану дивови, јер знају да сами никад не могу да то постану.Јуре и оне који се диве дивовима што су дивови,а јуре и оне што се диве онима који желе да буду дивови.
-А зашто деда?
-Па рекао сам ти.Што су нишчи.А код нас су нишчи завладали.Велика је несрећа за један народ кад нишчи завладају.То су они што пузе и гмижу пред јакима,а уједају своје.Кад су сами,слаби су и не могу дивовима ништа.Али зато своју снагу добијају од туђина и тада су страшно јаки.И увек се уједине кад се боре против дивова.Инче се гложе међу собом и грабе богаство једни од других.
-Немој да ми причаш о нишчима, деда.Они су ружни.Причај ми о дивовима.
-Последњи наш див је убијен у затвору.Није дао да бију његов народ. Народ га је због тога заволео. И велико се зло подигло не би ли га савладали.
-А зашто?
-Па зато,што зло не воли кад неко има дивове.Јер дивови воле слободу. За свој народ и себе.Слобода им је име.
-За коју годину ћеш у школу.Тамо ће те учити много чему.Да читаш и пишеш.Да рачунаш.Све то добро научи,али увек памти лекције о дивовима.И сама тежи да постанеш див.Да се постане див је веома тешко. Морају се рaдити многа добра дела.У школи ће те учити и томе да треба да учиш да би имала више играчака.И то је добро.Али ако имаш више а не желиш да постанеш див,ништа ти не вреди.Нишчи имају више па су нишчи,а ево ти не желиш да слушаш о њима.А дивови што их више прогањају и убијају,они постају све вeћи и већи.И не могу их убити.Живе вечно.У народу.
-А има ли ко већи од дива?
-Има мила.То су Свеци.Они су први до Бога.Кад је див много,много велики,он постане Светац. Некада много давно један од српских дивова,као и овај последњи који се звао Слобода,није дао да му бију народ.И њега су се нишчи одрекли и издали га.А он постао Светац.На врху једне планине,Острог се зове,у стени,одмах до неба,кућа је његова.И народ одлази у кућу његову и моли му се.
-Јел`си ти тужан што више немамо дивова деда?
-Нисам, мила.Тако ми је лепо што сам живео у времену кад су дивови шетали Србијом.А они дивови који су већ дотакнули небо,што их више буду нападали и мрзели,све ће више расти и постаће Свеци.
-Зато кад порастеш и будеш имала своју децу и унуке учи их да желе да постану дивови и да презиру нишче као и ти.Једино ћеш тако дотаћи небо.
-И опет ће дивови шетати Србијом.А имаћемо и нове Свеце!