Santa malo ko će tome dati značaj, meni je vise zasmetao
lik poslovodja-propovednik pretpostavio sam da je loše prevedena funkcija tog lika mada za njegov pravi izraz i nije lako naći pravu reč u srpskom naročito ne iz doba socijalizma.
Moram takodjer da ti kažem da je lik Stojana odlično implantiran u celu pricu i nakon odvajanje od Ostojiceva Stojan je drugi u nizu sledećih emocinalnih delenje u zivotu glavnog junaka.
Da smo malo mladji mogli smo to ekranizirati s obzirom na lokacije ko smo gde smo i odkuda smo.

Shvatam, upotrebiti reč propovednik je ipak bukvalan i presluzben prevod. U duhu našeg jezika mi bismo takvom liku skovali neki nik
kao napr, poslovodja-popa sef bogomoljac, ili njegovo lično ime pokusali pronaći u biblijskoj arhivi i dodati mu malo humora.
napr poslovodja „velecasni”

Jeste to je bukvalan prevod i ta reč bi bila vrlo primenjiva kada bi se
diskutovalo o propovedanju iz njegove poslovne sfere.
Međutim on je sada poslovodja u radionici sto je malo neobično i na tom radnom mestu se ne bavi baptistickim propovedima već mu trenutna pozicija menja i pravo profesionalno oslovljavanje bar u duhu našeg jezika.
Mi ćemo za nekog reci propovednik samo kad je reč o njegovoj propovedi
van toga zavisno od slučaja trazimo zamenu ili pronalazimo neku kovanicu.

Kod mene tamo negde bas u to vreme kad si se ti otkrivao ameriku u Domu zdravlja u odelenju sa zdravstvenim kartonimaa i prijemu knjzica od prispelih pacijenata radio ni manje ni vise nego nas ospstinski
Pop Simo koji je pored svega bio i veoma postovan i cenjen covek.
Zbog visoke pismenosti i nedostatka strucne radne snage imao je lep part time job i svi su ga u cekaonici zvali pop Simo a kad bi dosli na salter
bilo je od Hrvata gospodin Simo a od mnogih Srba ipak oslovljavan sa oce Simo dok drugovi su bili drugovi i zvali samo Simo.
E tako bi i ja nakon tog tvog urednog prestavljanja ko je on stvarno bio u nastavku ga nazvao, Majstor popa, velecasni sef, ili mu dao neko umetnicko ime koje bi izvukao iz neke asocijacije vezane za njegov stvarni lik.
U početku tako reci sve do posete Ostojicevu malo mi kao usfalilo zensko drustvo izgledalo kao dal slučajna ili namerna ignoracija ipak bitnog
zenskog bica u zivotu mladog coveka koji grabi.
Bio sam strpljiv jer sam znao da je to deo fabule i Lowe Story se ipak desio. Knjigu bi jednako preporucio optimistima i skepticima koji krecu u emigransku odiseju.