Diskusije : Emigracija

Komentar
Nemci o nama
baresh
(zanatlija)
03. mart 2015. u 19.09


Ovo je jedan od retkih izjava(naših sticajem okolnosti)
istorijskih protivnika - vredno pomena.

stojanovic.blogspot.com/.../nemacki-pastor-o-srbima
baresh
(zanatlija)
03. mart 2015. u 19.11
Da pokusam opet:

https://www.facebook.com/permalink.php?story...
baresh
(zanatlija)
03. mart 2015. u 19.30
I opet...

ako ne uspem - izvinite

p.s. ni prvi ni poslednji put

;-)

forum.krstarica.com › Forum › Društvo › Istorija
Bruda
04. mart 2015. u 02.06
Zamolio bi moderatora da izdvoji temu.

baresh
(zanatlija)
04. mart 2015. u 10.38
Hvala Bruda na podrsci...

alo, alo moderni: il` izdvooj il` obrisi - treceg nema.
Tubby
04. mart 2015. u 11.27
ZAKON JEDINSTVENOSTI: Uvek imaj na umu da si jedinstven. Kao i svi ostali.
rizlingPoruka negativno ocenjena. Pokaži

rizling
04. mart 2015. u 14.31

Moj doprinos: https://www.youtube.com/watch?v=rir3nFUYViw
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
05. mart 2015. u 07.24
ako je ono sto mislim da jeste - voleo bi da vidim malo precizniji uvid u izvor. pri tom čak i da je to tako - nisu to nemci o nama, nego jedan nemac (eventualno).
evo trenutno sam u centru jednog grada u bosni i hercegovini. i gledam na parking. ima oko 70 mesta. prebrojah malopre - 41 vozilo (čitaj: krsh) je proizvela kompanija vw. za svaki taj krs, kompanija mora, ako ostaje u nemackoj, da uplati u državni budzet neku crkavicu za reciklazu.
kad gle - izvezose krseve u ex yugu, i umesto da firma ima gubitak, firma je čak ostavarila dodatni profit kroz rezervne delove, koji jeli sto je auto veci krs - cesce ustrebaju.
-eto to su ti nemci „o nama”. !@#$ im materina ona glupa rusima sto ih nisu pretvorili u livadu do lamansa pre sedamdeset godina. -eto to sam „ja o nemcima” :) . banditi bre.
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
05. mart 2015. u 07.26
a, da, i ima par mecki, i par opela (isto jeli uvezeni iz germanijen). poeki francuz, par fiata, dva chevroleta.. videh dve tojote (isto iz nemacke uvezeno garant).
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 13.15
Moj pradeda je robovo po Nemačke, spavao po senjaku ranio svinje i goveda. Nemci bili na istočni front a švabice same ostale sa decama. Za razliku od Francuza koji su bili takođe po farmama naši čoveci su se pokazali bolji kao radnici. Štale bile ki apoteke goveda otimerena čista a njive bašte i pomoćni objekti uredjeni ko za krsnu slavu.
Švabice u čudu, pričali im esesovi da dolaze ljudi poluprimitivni prljave krvi zgureni i bezubi da pomažu oko stoke jer stoka i jesu.
Kad ono visoki bistih pogleda sjanih očiju i uzdignuta čela ni nalik na one koje su priželhkivali.
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 13.25
Kako vreme prolazilo sa istočnog fronta počinjale da stižu loše vesti.
Nemci gube, kamara mrtvih nesaranjenih,a od pisama ništa već nekoliko meseci.
Predosećaju švabice da su odprilike udove samo čekaju da im to neko ozvaniči. Uzvrtele se spavaju same znoj ih obliva čašave i posteljinjne sve klupčale među noge da suzbiju želju za onim stvarima.U senjaku im tudj čovek spije, lepši od onog što je na frontu ispraćen, vredniji i poslušniji baš po njenoj meri. Pravi čovek SRBIN.
Noćima ne spava razmišnja dal da ga pozove u njene odaje da ga omije pa da zaskoči na njega ili da ona ode u senjak za zalegne po onaj

Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 13.37
Gunj gde on leži i da ga miluje između butina.
Prolazili tako dani, aglikanci počeli da bonbarduju, esesovi mobilisu i one koje i nisu za vojsku. Četvropozivce i mladjariju od 14leta. Puca sistem, pisama sa fronta nikako, a žene zagorele u ladni bunar bi skočile sam da se olade da na onu radotu ne misle.
10 noć bez sna, švabica nema šta da čeka. Ona je gazdarica, njena je kuća i sužanj koji je tu njeno je vlasništvo.Može joj se.Večeras ide kod njega il nikad kaka čista rasa arijevska krv. Kad je zagorelo do ispod nokata ku se krvna znrnca ne broje

Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 13.47
Izadje u spavacici sa petrolejkom i uputi ka senjaku. Moj pradeda se podiže, pomisli gotovo sad me vode sigurno po fabrike da sklapam tenkovi i radim bez hrane. Zbogom živote tamo bez leba možeš maximalno da izdržiš 20dana posle lipsujes ki raga.
Kad ono frajla gazdarica. Šta li oće, da joj nije ono žensko dete bolesno ili možda unišo puać po spavaće sobe pa struže dasku te joj ne da da spije?
Kad ona ne reče ništa ni reč već utuli lampu i leže kraj njega.
...
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 14.03
Ne bi da ulazim u detalji šta joj je deda radeo, samo je mi reko da je gazdarica od užitka pištala ki zmija. Nabila mu sve nokti u ledja da je i krv potekla.Deda je obradio ono poseljački.
On gorena a ona dole, digo noge na ramena savio je svu ko od gume da je i tero je sve du ujutu bez prestanka. Prestao je onda kad su goveda počela da riču i kad je krave moro da pomuze.
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 14.08
Valjda ovo čita Radoš Bajić pa ga molim de uzme za saradnika na pisanju scenarija.
baresh
(zanatlija)
07. mart 2015. u 15.12
Uh bre Haralampije, bas zanimljivo,

Ja ovo isto(malo drug`će)slus`o od mojeg strica,
tri ujaka i mnostvo komsija.Moj otac nije bio te
sreće. Zarobile ga Svabe u aprilskom ratu negde na
Kosovu Polju,pa u kolonu za transport. I on sa jednim
komsijom pod okriljem mrkle noćiskoci u neki potok.
Putovali tabanovica fijakerom po mraku ili mesecini,
a preko dana kunjali u nekoj vrzini - ko zecevi.
Uzelo im 12 dana dok stigli u Uzicku Republiku.

Ovde svojevremeno u iseljenju(pre 43 leta) zateknem
većinu emigracije koji su bili rat. zarobljenici, za
koje su mi pred polazak rekli da ih se cuvam i bezim
ko djavo od krsta.
Kažu: to je izdajnicka bagra koje su i Svabe proterale,
pa nisu smeli vratit` domovini da im narod sudi.
I tako prvih meseci bio sam prilično obazriv.Našeg
naroda na jednom mestu, moglo se jedino videti u hramu
ili hramovnim imanjima - na pikniku.Svakog vremesnijeg sa
makar i slabo obrijanim licem-bradom, zamišljo sam kao
dzelata sa sajkacom ili subarom - svejedno. I tako vremenom
uverio da nisu bas opasni,pa sam se čak i hvat`o u kraljevo
kolo,a koje su posebno obozavali.

Mogao bi ja ovako mesecima da pricam o njihovim dozivljajima.
Makar me kostalo psovki,prigovora & prezira da sam:izdajnik,
janjicar,lazovcina,lopurda,sektas,nepismeni zanatlija,ustaša,
lojavi balija,zvaljavi sipac i šta sve još od piJonira malenih.

Meni je lično sve potaman u zivotu. Jes da po nekad gundjam,
zakeram i cepidlacim, al` ne kukam bre. Ne primecujem zločince,
kapitaliste,naciste,dousnike i sl. koji su moz` biti oko mene,
da me sputavaju i ne dopustaju da disem punim plucima.
Nek` svak` radi svoj pos`o pa tako i ja moj. I naravno svoju,
nasu porodicu i potomke radi kojih se postoji,živi I traje.
A sve ostalo je sporedno.

p.s. okaci još neku pricu dedinu,dok se malko priberem pa
da nastavim-o...
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 16.42
Nastavljamo priču mojeg pradede
Sutradan sve po starom, deda oko govedi i po imanju gazdarica po kući neizlazi.Prave se ko da ništa nije bilo.
Dedi nije lako, stra ga.Prešao je granicu može da ode glava ali bolje da ode glava kao glava yebača nego glava neuhranjena bezimena kao hiljde drugih.
Zna da je nevin, ali puna su groblja nevinih. On je samo služio gazdarici, ona je to htela to je bio njen hir.
Mada žensko nije takao odavno. 3 godine kako robuje, gazdarica nije kao naše.
Bela ko ošurena svinja koža nežna, nije kisela kao one naše ni maljava, nekako drugačija. Nije ni pravoslavka, nekrst je vidi deda da je zgrešio i pred bogom i pred samim sobom.Držalo ga je to jedno dobro popodne. Kad je pršla zvezda na drugu stranu avlije da sija i da baca hlad na njegov ambar de je boravio on poče misliti drugačije.
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
07. mart 2015. u 16.58
Misli deda da proće i taj rat.Njen se čovek vratiti neće mogao bi on njegovo mesto.Sto da ne. Kuća ko zgrada zadružne stedionice. Čak i nuždu vrše u njoj.Zemlja crna pitoma godinama da oreš na kamen da nenaletiš. Konji volovi krave sve rasno sve pitomo nisu ko one naše buše koje daju mleka koliko i koza.Gazdarica nije stara nema sedih u kosi radjala bi još čini mu se.Samo rat da prođe i on osta. Zaboravi na svoju brvnaru na decu i ženu nije na njih ništa ni mislio u glavi mu je samo bilo da se dovati postelje i da zalegne još jedared ali sad u krevet ko čovek a ne u senu ko miševi.
Kad eto gazdarice, nosi šerpu. Opa, počinje dopunska ishrana biće još neprespavanih noći ponada se junak sinoćni.Ostavi mu šerpu i ode.
baresh
(zanatlija)
07. mart 2015. u 17.55
da nastavim-o,

Moji- stric, ujaci komsije i ostali ratni zarobljenici,
u vecinskom broju nisu bili u konc-logorima kao zitelji
mojsijeve vere,što se i dan danas ispira po javnim glasilima.
Oni obični - redovi bez oficirskog cina,radili su u poljo-
privredi namesto nemackih koji su vecinski bili na istocnom
frontu. Oficirski kadar je bio izolovan u barakama,a koji
nisu bili od značaja i koristi za proizvodnju.

Po povratku u selo,stric je vazio za uzornog,pametnog
i prakticnog seoskog domaćina.Mnogima je sluzio za primer
kako se sa manje muke može lakse i vise steci sa zuljevitim
dlanovima. Čak je i sa zivotinjama postupao humanije nego sa
ljudima,pa znao reci:'kod Svabe je uvazavanje marve bio zakon'.
Niko da podigne ruku na domaću zivotinju a kamo li udari.
Kada je rat okoncan, neki se vratili Otadzbini,manji broj
ostao a najvecim delom otislo u prekookeanske zemlje

Oni koji su bili pred rat ozenjeni,neki ipak uspeli 'spojiti'
porodice.Uglavnom 60-ih kada se pocelo sa pecalbarenjem &
iseljavanjem. Ta emigracija je bila osnova(baza)nama 'legalno'
dolazecim. Oni su u sebi i sa sobom doneli ono najvrednije
na cemu pociva i opstaju porodica i sira zajednica. A to su;
vera,jezik i steceno-nasledjena tradicija koja objedinjuje
ceo narod. Bez obzira sa kojih prostora dolazi. Oni nisu
sa sobom doneli materijalnog pribora,ali su zato znali i
umeli da ga steknu kad im se dala mogućnost.
U prilog recenog,nisam imao prilike videti-upoznati niti
jednog a da nije imao svoj krov nad glavom,pa makar i
ona 'dascara' kako zlobni i zavidni znaju naglasiti. To sto
se pojedini ovovremeno'edukovani' stide istih kako imaju tvrd
naglasak kod engleskog,te na piknicima podriguju uz pivo
i pecenje, jeste posebna prica, i nije za naglabanje.
Najbolji dokaz tome je njihovo ophodjenje i ponasanje
koje im ne dopusta da se kako tako prilagode u sredini
gde ima bar nekakvog reda i poretka.

Od tih starh emigranata,ako uopste postoje,ima po neki u
starackom domu ili svojoj kuci pod negom do sudnjeg casa.
Lično ih mogu nabrojati neke na prste jedne ruke, a koji su
zasli u devetu-desetu deceniju zivota.

toliko za sada...
sa_strane
08. mart 2015. u 10.21
Moj djed je isto bio deportovan u Njemcku za vrijeme 2. svj. rata na prinudni rad. Kad je rat zavrsio vratio se. Vratio se u selo u odijelu kao gospodin. Nije nikad rekao da mu je kod Njemaca bilo loše iako je bio na prinudnom radu. Imao je možda sreće sto je dodijeljen nekim seljacima da im pomaze na imanju i poljoprivredi. Za vrijeme tog prinudnog rada napravio je izgleda kcerku. Dolazila povremeno pisma iz Njemcke pa bi saznali ono šta nam baba kaže ali djed bi krio i od nje koliko je mogao.

Znam isto ovdje jednog Njemca, inače zanatlija po struci.
Ima tome preko 10 god., bio mi komsija u tom mjestu gdje sam tada stanovao. Pa mi kaže tako jedan dan da je odlucio da ode u Ukrajinu u posjetu jednoj ženi. Ta žena je za vrijme 2.sv. rata bila malo dijete i sa majkom deportovana za Njemacku na prinudni rad.
Taj moj komsija Njemac i ta tada curica zajedno su se kao djeca druzili i igrali dok su stariji radili.
Rat bio zavrsio oni su ipak kasnije uspostavili kontakt i dopisivali se godinama.
Ima sličnih prica sigurno još ali prevladava da su svi Njemci losi pa se te male price slabo cuju..

Bio sam jednom sa jednim prijeteljem Njemcom kod neke njegove rodjake tetka ili tako nešto.
Njen muž je u ratu bio posalt na istocni front. Rat se zavrsio ali nije se vratio. Ta žena je zivjela sama na vecem imanju. Nikad se kasnije nije udavala i kaže mi taj moj prijatelj Njemac da ta njegova tetka stalno misli da će se njen muž ipak jednog dana vratit.
I tako ima svatko neku pricu..

-
baresh
(zanatlija)
08. mart 2015. u 11.52
Elem prilikom posete Otadzbini iz 'ladne' Kanade davne
80-e svratimo usput kod kumova(moje supruge) u Germaniju.
Em bile jeftinije avio-karte,auto za kupiti-umesto iznajmiti
i malo upoznat Svabiju.
Kumovi se nekako skucili(otac,mati i tri sina)pa čak imali i
svoj kapital-biznis.Najstariji sin imao za curu Svabicu(kao i
njegova braca)sa razlikom sto je njen tata savrseno znao srpski.
I kaže kum; `ajde da te upoznam sa folksdojcerom.Bolje spreha
nas jezik od mnogih koji su tek stigli iz Yu.
I zaista.Da padnes na dupe(da prostite)covek nas doceka
raširenih ruku sa osmehom bez ono naše cmok cmok cmok triput.
I poce sa hvalospevom o mladalackim danima u ravnom Sremu.
Mesto se zvalo Pazova,samo se ne secam koju rece,ima;Nova&Stara.
Kaže im`o `sesnses leta kada je s` tugom u srcu mor`o da se
na brzinu spakuje i rastane od svega sto su imali. A posebno
divnih komsija među kojima je bilo čak i Srba od kojih
je naucio nji`ov jezik (a uz to je isti bio obavezan-zvanican
u skoli). Razvezo covek pricu kao i svaki koji pamti ranu mlados`
uglavnom po dobru.Pa nabraja imena svojih komsija i komsinica,
milina jedna slusat` ga.
I prebaci pricu na na 60-e godine kada su poceli stizati gast-
arbajteri iz Juge.Kaže;'mnogima sam pomog`o da se smeste i
nadju kakav-takav pos`o. Vredan narod, pun elana i volje na
zivot. I pitam ja(kaže on)kako je tamo? Neki kažu dobro, neki
nije loše,ali niko da nevalja. Valjda sto su tu privremeno pa
se moraju vrataiti nazad-natrag. Neki vele: ne mos` zemlju
prepoznat`, kak`a je nekad bila. To izgradjeno:vabrike,putovi,
oblakoderi-neboderi,pa čak i neke magistrale.
I nas domaćin nastavi...I tako jednog dana resim se da odem
u tu Pazovu,vidim moju kucu,tj. zamolim onog što se uselio da
mi pokaze pa da me zelja mine...

E sad me nešto tera u setnju, gazdarica opominje da mLogo
dangubim,pa kad se vrnem, moz bit` i da nastavim - ako treba,
ako ne - nije stete...
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
08. mart 2015. u 15.45
Posle prespavane noćipod senom Švabica nije vise ista.Od kako je napustla senjak non stop pevusi neku glupu pesmu. Usla joj u uši neka detinja melodija nikako da izadje. Po taktovima i hoda pomalo poskakuje ali joj je pesma tu u njoj.
Pomisli ona, Pobogu ja sam se zaljubila. Sinoć sam uzivala kao nikad do sad. Nije prestajao, davao mi onoliko koliko mi treba. Onako žilav i vitak osećala se kao da sam se popela na vrbu. Ljuljao je i mlatio kao neka zver.Ali bez ožiljaka i želje da je povredi.
Uvek mi je trebao takav jak a žilav,uskoguz a plecat neko ko me bataljuje i da mi daje takve grčeve da mi noge trne i klecaju po celi božiji dan
baresh
(zanatlija)
08. mart 2015. u 17.17
I Svabo-folksdojcer pre nego nastavi s` pricom rece:
vidite ovu moju kucu? Da, odgovaram. Kuca velika na
sprat sa sređena sa prostranim dvoristem u varosici..
pa nastavi; e pre nego sto krenuh na put,nešto razmišljam
dao bih ovu kucu i još novaca pride ako bih mog`o
povratiti onu u Pazovi. Živeo on nekih sat vremena
severno od Frakfurta na Majni, krene ranu ujutro I
navece stigne u ravni Srem. Stignem u Pazovu, nije
se posebnoizgradila za proteklih dve decenije kako sam
otis`o. Ono sto mi prvo zapalo za oko jeste nepokosena
trava pored ulica i ispred kuca.Tu i tamo po neka kokoska,
guska prelaze komotno tamo amo, natpisi ulica promenjeni,
ali sam ipak nas`o svoju,bez da sam nekog pita`o.
Lupnam alku na kapiji I po malo strepim hoće li mi
dozvoliti da udjem makar u dvoriste. Kad neko oskrinu
kapiju, predstavim ko sam i šta sam, i na moju radost
lepo me docekase i ponudise da udjem. Divni neki ljudi
i gostoprimljivi pa mi bismo malo neprijatno, a oni se kao
iscudjavaju kako govorim ko ovdasnji Sremci.
Kažem ja njima: jel` mogu da pogledam najpre dvoriste,
stale,bastu i salas, pa ću posle u kucu? Može,moze kaže
jedna starina sa brkovima ko u Kraljecica Marka.
(vidi ti Svabe, zna i za Kraljevica Marka i njegove brkove,
cudim se ja). Samo sto krenuh niz dvoriste,spazih da nema
stale. Srusili je, pa od nekih kucnih prostorija napravili
stalu, svinjac,kokosinjac tj. pod istim krovom gde žive.
Bastu sam samo ovlas pogledao i nisam pokusao da udjem,
iako nije imala kapiju.Bilo mi dovoljno prci pogledom.
Potom smo usli u kucu, najpre meni ukazali cast da prvi
udjem,a potom ostali...

malo predaha,pa kad i ako se vratim iz setnje...
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
15. mart 2015. u 16.50
Negde krajem 60tih godina u naše selo pepeo se kratki LandRover beogradskih tablica.Petoro putnika dve žene i tri muškarca. Od svih njih samo nam je lokalni šumar bio poznat.Ostali se predstaviše. Šofer je iz radio televizije Beograd i deo je ekipe koja radi na repetitoru. Drugi gospodnin je ovlašćeni sudski tumač za nemački jezik iz Beograda a ujedno i advokat uljudan čovek u lepom odelu. On nam i predstavi dve žene što su bile sa njima. Imenom i prezimenom. Švabica i njena kšćer.
Pradeda iako zašao u 6oi neku držao se dobro.
Suknene pumpmarice,bela košulja mleko čista vunen prsluk i sako. Oduvek izbrijan i naravno prav,nije počeo da se guri.
Izadje pred njih uljudno se predstavi i pita se sa svima.
Šabica ga prepozna i dade se u plač.
Haralampije
(dobrocinitelj i neimar)
15. mart 2015. u 17.03
Kad začu plač iz kuće izlete prababa. Kao od šale preskoči onaj visoki prag i pohita pred goste.Viče baba u glas.
„Dosla kurva iz belog sveta sve sa gijometrima i kopiljčom da raskući i odeli ovo malo što smo skućili sa mojih deset prsta.”
Poče da kune i leleče i hoće da bije ovu ženu koja je gleda u čudu.
Udari joj deda jedan po obrazu i pogleda je ispod oka. Baba se otrezni pa pravac u kuću. Uze moga oca i drži ga i ne pušta. Viče u glas„ Šumu secite, livade kosite, bravove koljite ali unuka vam ne dam.
Videše gosti da je vrag odneo šalu sedoše u kola i vratiše se kod su pošli.

”
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.