Ne mogu više. Gotovo je ,smučilo se,ustručavam se da ne puknem, dosta je bilo žvakanja ja vraćam se.
Ceo su me život vodili slepci, glavom kroz zid. Otupelo se bre.
Trinaesta godina po belim svetovima. Više bio gladan no sit. Bez sna,bez osećaja ljudskoga u sebi,sve mehanički.
Stigla je i pemzija nije velika ali je krvavo zaradjena. Mlad i nisam,a nisam ni preterano pametan, ostatak zivota provodim po Srbije.
Živi mi i otac i deda i ima se, da se nije gladno i boso. Sad što nema Žemsko, sve se da kupiti ,bitno je da nije garavo i kljakavo.
Još 6-10meseca i vrćanje. Dolaziću u 3 meseca da podignem pare i vidim lekari da prepišu lekovi. Da švercujem malo cigare i rakiju. Zauvar.