Vidim da vas je moja tema zainteresovala i da se cudite zašto pomišljam na mogućnost prelaska za Montreal.

Da pokusam da vam dam nekoliko informacija u vezi sa zivotom ovde.

Pariz je predivan grad koji ocara svakoga koji u njega dodje. Ponekad, kada sam loše volje i kada imam malo slobodnog vremena, odem u setnju, kao da sam turista, i lepota grada mi nekako digne raspoloženje... Dobro razumem one koji se cude tome da uopste i pomišljam da odem odavde. A kad bi još znali da sam u domenu koji je vezan za umetnost... e onda bi stvarno pomislili da sam lud !

Hajde da pokusam da vam objasnim i onaj deo price koji ljudi retko pricaju.

U Francuskoj je kriza zaista velika. Država je bankrotirala. Ovde vise nema industrije. Ništa se ne proizvodi, a prirodni resursi su relativno skromni (nema ni petrola, ni posebno skupih ruda, ni drveta za izvoz (kao u Kanadi)...) Radnike otpustaju na sve strane. I ono malo fabrika koje još postoje u zemlji se zatvaraju a proizvodnja prebacuje u Kinu. Poslednja vest je da će verovatno, nakon pedsednickih izbora koji su na proleće - bez obzira ko pobedi, levica ili desnica, skinuti državnim sluzbenicima plate za 8 %.

Najzad, da slika bude kompletna, moram da dodam da su cene osetno porasle u poslednjih nekoliko godina (hrana, benzin, usluge), da su nekretnine potpuno „poludele” (10% svake godine već deset godina, pa vi racunajte) kao i to da su plate za sve to vreme u stagnaciji. Na to treba dodati i katastrofalno losu socijalnu situaciju i hronicne probleme sa ekstremnim islamom koji se definitivno uvukao u sve pore ovdasnjeg zivota... (zbog toga sve vise ljudi glasa za ekstremnu desnicu, tj. „Nacionalni Front” koji je negde na oko 15-20% glasackog tela).

Jednom recju : iza lepe svetlucave vitrine pripremljene da zavede turiste, krije se totalni haos koji, kako rece jedan moj prijatelj, „sve vise podseca na poslednje godine bivše Jugoslavije”.

Oni koji su bogati, sada su još bogatiji, a mi koji pripadamo srednjoj klasi, sve smo siromasniji.

Ja se ne bavim biznisom već poslom koji je vezan za nauku i umetnost, sto znači da je loše placen. S'obzirom da sam ovde zavrsio studije i da sam dobro plasiran u svojoj uskoj struci, plata mi je korektna i da nije ove krize bila bi sasvim dovoljna da se skromno živi u Gradu Svetlosti.

Na zalost, jasno vam je, nakon svega sto sam vam rekao, da od pre izvesnog vremena, moja porodica živi dosta loše, a da ja gomilam kredite i minuse u banci samo da bih platio najobičnije troskove (stan, struja, hrana, odeca i lekari deci...).

Monreal, koji je meni jako simpatican grad, i u kome sam stekao nekoliko dragih poznastava, mi deluje kao prijatno mesto za porodicni zivot. Plata koju bi Kanadjani bili spremni da mi ponude - za sada je sve to u nekoj početnoj fazi pregovora kojio će verovatno trajati jako dugo - ta plata bi po svemu sudeci bila mnogo veca od moje sadasnje plate. Što se tiče moje žene, tu nema problema, s'obzirom da je u profesiji u kojoj može vrlo brzo da nadje posao u Kvebeku.

U ZAKLJUCKU : NAKON 20 GODINA PARIZA, MOJA RAZMišljANJA O MONTREALU SU REZULTAT POTRAGE ZA NEKIM „BOLJIM ZIVOTOM” PRE SVEGA ZA MOJU DECU I NADOM Da će U KANADI MOZDA, TA ISTA DECA, JEDNOG DANA IMATI VISE SANSE DA ZIVE NEKI LEPSI ZIVOT NEGO U OVOJ PREZADUZENOJ EVROPI.

Eto, nadam se da sam vam dao neke zanimljive informacije. Ne oklevajte sa pitanjima vezanim za Pariz ili za sve sto bi moglo da vas intersuje.

Naravno, sve informacije vezane za konkretne cene zivota u Montrealu me i dalje interesuju.

Pozdrav svima!

A.

Želim da vam se svima zahvalim na tako prijateljskim i iskrenim savetima. Posebno su mi korisne informacije koje mi je dala mama999, ANGEL_of_DEATH i cuba. Hvala nick-u i Seeb-M-u takođe!

Nisam znao da je u Montréalu poželjno staviti decu u privatnu skolu. Jedan poznanik, Francuz, koji je pre 4 godine presao za Montréal, tvrdio je da je i državna skola, ako je u dobrom kraju, sasvim OK i da u njoj deca neće imati problema. Rekao mi je takođe da je privatna francuska skola jako skupa. U to sam se i sam uverio kada sam otisao na internet sajt privatnih skola koje su mi bile preporucene. Žena i ja smo racunali i dosli do zakljucka da nema sanse da damo 1000 evra mesecno za skolarinu (za dva deteta). Onda je bolje ostati u Parizu u kome placamo svega 200 evra za privatnu osnovnu skolu koja je među 10 najboljih u Francuskoj.

Kao sto sam već rekao u jednom od prethodnih postova, osim ekonomske krize, razlog da pomišljam na odlazak iz Pariza je i sve vece nasilje na ulicama, pogotovu među mladima. Ja se za sebe ne bojim mnogo. Bojim se za svoju decu. Naime, imam dve devojcice - 6 i 7 godina starosti - i znam da će njihovo odrastanje u ovom gradu, pogotovu pubertet biti opasan period. One moraju da polete svojim krilima i da udju u zivot, a nasilje koje danas vlada u Parizu je neuporedivo vece nego sto je iko od nas mogao da dozivi u Beogradu ili nekom drugom kraju bivše Jugoslavije.

Po svemu sto sam čuo, Montréal se kotira kao relativno miran grad (s'obzirom da broj stanovnika). Tako da mi je i to bio jedan od pozitivnih elemenata u prici. Ali ako je, kao sto kaže mama999 i u Montréalu privatna skola vise nego pozeljna, onda to finanisjki bitno menja stvari...

Što se tiče putovanja preko „bare” : znam, to je ozbiljna stavka u svakoj racunici. Ali ni ovako nismo često odlazili za Beograd... Jednom godisnje u proseku.

Najzad, da odgovorim na vrlo pametno pitanje koje je postavio Seeb-M : da, sa zenom sam razgovarao o svemu. Iako joj se ne odlazi iz Pariza (ona je rođena Parizanka), jasno joj je da ovde stvari za srenju klasu idu sve losije i spremna je da nacini „veliki skok”... E, sad ... na šta to na kraju može da izadje, to niko ne zna...

Pozdrav,
A.

@ANGEL_of_DEATH

Hvala na tako podrobnim informacijama! Pa te cene stana i hrane meni deluju vrlo korektno. U odnosu na Pariz, to je 30% jeftinije. A to je ipak, velika razlika.

A ovo sto kazete za skolu i crnce : uh, to mi se bas ne svidja. Ja sam upravo zbog toga decu stavio u privatnu skolu ovde.

Pozdrav
A.